Misljenja sam da vest o eventualnom angazmanu bivseg americkog predsednika Kartera nije beznacajna. Tokom devedesetih upravo su njega slali tamo gde se najvise kuvalo. Utisak mi je da se situacija oko Korejskog poluostrva suvise zakomplikovala. Mnogo razlicitih interesa je tamo uvezano u nekoliko cvorova. Onaj najocigledniji je pokusaj odlucnog prodora americkog imperijalizma prema Kini i Rusiji, ali sa istoka! Imaju punu odanost i saradnju rezima ne samo u Seulu, nego i u Tokiju. Kao sto Juzna deluje protiv Severne Koreje, tako i Japan ima stare zahteve prema ruskoj teritoriji (Kurilska ostrva su samo jedno od aspiracija). S druge strane, upitno mi je da li kineski i pogotovo ruski otklon prema Kim Dzong Unu daje svoje rezultate na liniji "smirivanja situacije". Cini mi se da 'smiruju' pogresnog.

S toga mi je (eventualna) Karterova mirovna misija indikativna. Ona moze biti americki (smireni) izlazak u susret kinesko-ruskim kompromisima, ali moze biti i alibi pred katastrofu.

Нисам се никада бавио политиком, али се политика итекако, тј политичари, као и са већином становника планете, мање више безобзирно поигравају са нама. Нажалост политичар је (ин)директно врло насилно занимање. Стога политичаре, ови су презрени због њиховог насиља, неморала, превртљивости и сл., адвокате, банкаре и новинаре сматрам за најгоре људе. Иначе човек има 1000 маски а политичар бар 1001. Најнасилнији су и то у континуитету бар пар векова, с обзиром, више на спољну него на унутрашњу политику, западни политичари. С обзиром на унутрашњу, делом и спољну, најгори су били комунистички дикататори у које свакако спада и однарођени Ким Ун. Џ. Картера памтим као ретко умереног скоро ненасилног америчког председника који се својевремено дуго времена паметно носио са тешком талачком кризом у америчк. амбасади у Техерану. Треба му дати прилику! Мир не би требао да има алтернативу!

Једино што се памти по Београду од оних који нису умрли или дементни, је да се "председник" Картер возио као надувани хипик седећи на задњој хауби кабриолета и држећи ноге на седишту, а је дошао у "посету" Београду јер није дошао на сахрану Броза да би избегао Брежњева због тога што су САДисти увели СССР санкције због Афганистана.

Картер је дошао да провери стање у СФРЈ после Титове смрти и начин како да "несврстана" СФРЈ постане и званично савезник запада уместо "тројанског коња".

Картеру је као експоненту САДистичке политике брзо постало јасно да "комунистичким русофилима србима" треба потурити "манчуријске кандидате" те је "обука" Милошевића и Шешеља као "стипендиста фулбрајта" ушла у завршну фазу. Милошевић је "почео да се бави политиком" а Шешељ је "постао дисидент" а шиптари почели 1981 "пробу" за 90те

Одлична процена Картера кога треба потурити инфантилним и дегенерисаним бившим Србима.