тада титов амбасадор у УК, одбио је да Црњанског превезе, речима да за Црњанског нема места у његовим колима!
Е потомци таквих данас владају по други пут Србијом уз западну помоћ најпре Америчког Маршаловог плана а сада ЕУ пројекта на челу ог му је син.
Тужан континуитет владања Србијом - неСрба и комунистичке деце!
Препоруке:
12
1
2
среда, 30 новембар 2016 12:27
Prečanin
Da li je tako? Vejvoda je učinio što je trebalo da se Crnjanski vrati u Jugoslaviju, uostalom nije on tu ništa odlučivao. Crnjanskog je u Opatiji dočekao Ranković. Ima mišljenja da se piscu pridavao prevelik značaj što ukazuje da je napravio neki deal sa političarima. Bio je veliki pesnik, u prozi mnogo slabiji, nije mu strano bilo ni plagiranje (Dnevnik o Čarnojeviću - Floberov Novembar). Robovao je svojoj naprasitoj naravi i nepromišljenosti pa je još dobro i prošao kako je moglo biti.
Препоруке:
6
10
3
среда, 30 новембар 2016 14:52
Otac Ivana Vejvode
o tome piše u memoarima, o hladnoći i preziru koji je ispoljio prema velikom Crnjanskom.
Inače u tim istim memoarima koji su objavljeni u Hrvatskoj, priča o svojoj poseti Papi i nekoj krunici koju je doneo iz Vatikana majci i koja je bila veoma ponosna.
Dakle katoličanstvo i poštovanje velikog Crnjanskog ne ide, kako onda tako i danas.
Kakav otac takav i sin, ukoliko se ne dokaže drugačije, a nije!
Prečaninu, molim vas zadržite te floskule o karakteru velikog pisca, to je tako pase!
Roman o Londonu je vrh naše literature!
Svako ko ima nameru da emigrira iz Srbije treba da ga pročita!
Препоруке:
10
3
4
среда, 30 новембар 2016 16:58
Bundzija Sumadijski
"Dakle katoličanstvo i poštovanje velikog Crnjanskog ne ide, kako onda tako i danas." - Kako to? Isti taj Crnjanski se divio umetninama u katolickim bogomoljama koje je obisao na tlu Italije. Cemu takva iskljucivost? Ja mislim da religijska okorelost i vrhunska literatura ne idu zajedno. _A politicki pogledi Crnjanskog su se menjali kroz zivot. Ne bih ga tumacio kao politicara. To neka rade oni koji nista nisu procitali, a u sve mesaju politiku.
Препоруке:
2
1
5
среда, 30 новембар 2016 20:38
Пречанин
Не сумњам ја у Вејводину антипатију. Ипак, Црњански се вратио и то је добро. Роман о Лондону је осредње дело. Оно је улагивачко и наручено. О плагијаторству Црњанског постоји обимна литература. Указивање на пргаву нарав пишчеву не може бити passe, јер су својства темперамента и карактера нешто најпостојаније у човеку, што се не може мењати и што скицира судбину. Црњанског не можемо на силу гурати у политику, пошто се неспретно и несрећно сам тамо гурао. Он је прецењен.
Препоруке:
1
0
6
среда, 30 новембар 2016 21:40
Kad je već o Floberu reč
@Prečanin
Tirada u stilu duhom oskudnog i razmaženog Marka Ristića.
Tvrdnja da je Crnjanski slabiji u prozi odaje poprilično odsustvo čula za srpski jezik. Crnjanski je najveći srpsku PROZNI pisac, upravo zahvaljujući vanrednoj sposobnosti da čuje melodiku našeg jezika - i otvori je za uticaje koji nisu isključivo vezani za - vama izgleda omiljenu - FRANCUSKU, tu revolucionarnu rospiju čiji posunovraćeni lik tek danas, u postkolonijalnom robovanju vlastitim robovima, izlazi na videlo. Dovoljno je videti na šta im liči duhovnonaučna misao, tzv. humanistika, pa da se shvati u čemu je reč. Čista apologija besmisla.
O plagijatu nema ni govora. Reč je o UGLEDANJU, baš kao i u slučaju Seobe-Piščevićevi Memoari.
Препоруке:
1
0
7
среда, 30 новембар 2016 22:40
Пречанин
Мишљење да Црњански није био од највећих прозних писаца слушао сам управо од писаца сличног порекла. Што се тиче „мелодике“, Црњански није имао где да је осети ни чује. Поврх свега, сам је говорио да не подноси Банат. Даље, никада ја нисам величао француску културу. С Вашим мишљењем о њој се слажем, мада сте полемисали са замишљеном тезом. Ја сам наклоњен Достојевском.
.jpg)
Е потомци таквих данас владају по други пут Србијом уз западну помоћ најпре Америчког Маршаловог плана а сада ЕУ пројекта на челу ог му је син.
Тужан континуитет владања Србијом - неСрба и комунистичке деце!
Inače u tim istim memoarima koji su objavljeni u Hrvatskoj, priča o svojoj poseti Papi i nekoj krunici koju je doneo iz Vatikana majci i koja je bila veoma ponosna.
Dakle katoličanstvo i poštovanje velikog Crnjanskog ne ide, kako onda tako i danas.
Kakav otac takav i sin, ukoliko se ne dokaže drugačije, a nije!
Prečaninu, molim vas zadržite te floskule o karakteru velikog pisca, to je tako pase!
Roman o Londonu je vrh naše literature!
Svako ko ima nameru da emigrira iz Srbije treba da ga pročita!
Tirada u stilu duhom oskudnog i razmaženog Marka Ristića.
Tvrdnja da je Crnjanski slabiji u prozi odaje poprilično odsustvo čula za srpski jezik. Crnjanski je najveći srpsku PROZNI pisac, upravo zahvaljujući vanrednoj sposobnosti da čuje melodiku našeg jezika - i otvori je za uticaje koji nisu isključivo vezani za - vama izgleda omiljenu - FRANCUSKU, tu revolucionarnu rospiju čiji posunovraćeni lik tek danas, u postkolonijalnom robovanju vlastitim robovima, izlazi na videlo. Dovoljno je videti na šta im liči duhovnonaučna misao, tzv. humanistika, pa da se shvati u čemu je reč. Čista apologija besmisla.
O plagijatu nema ni govora. Reč je o UGLEDANJU, baš kao i u slučaju Seobe-Piščevićevi Memoari.