Ne treba biti previše pametan pa sa ove distance doći do zaključka da su "enklave" Srebrenica i Žepa zamjenjene za "reintegraciju Sarajeva", za Vogošću,Ilijaš,dijelove Dobrinje,dijelove Ilidže, te za Vozuću i dijelove Ozrena na opštini Zavidovići i Maglaj.

Samo Srebreničko rukovodsvo je je trebalo imati više mudrosti i strateške pronicljivosti, kada su vidjeli da ih "svi prodaju", a "smrdilo je na prodaju", već i sam taj "sporazum o demilitarizaciji enklave Srebrenica", jer koja je to ludost očekivati od nekog trećeg (pokvarenog UN-a i "plavih šljemova" da će te braniti sa kontingentom vojnika koji nije dovoljan za jednu četu).Kada su to vidjeli "da su prodani" trebali su razmišljati "samo o sebi i lokal patriotski", i pokušati naći neki "dogvor na svoju ruku" sa Srbima, bez Sarajeva "kojem su opravdano mogli reći sikter, prodali ste nas".Makar da se narod poštedi, a teritorija je ionako prodana za Sarajevske opštine, koje su tada držali Srbi, a koje u nakon Srebrenice date Aliji.Trebali su razmišljati samo o sebi, kako da se sačuva narod, nešto slično ko u Krajini što je razmišljao Abdić.Kad te već neko "proda" onda nemaš obavetu prema tome ko te već izdao i prodao.

Upravo ta operacija je imala za cilj da se pomogne Sarajevu, da bi popustio srpski pritisak na Sarajevo, a po sebičnoj i krajnje bezdušnoj naredbi komande u Sarajevu.Davati takve naredbe potpuno opkoljenim i iscrpljenim ljudima u tako teškoj situaciji, da bi "svome dupetu olakšali" je kranje dno pokvarenosti i bezosjećajnosti sa narod Srebrenice.

Dokaz, svi muslimani koji su iz Žepe prešli na istočnu stranu Drine u Srbiju, ostali su živi, u rasejanju (a mogli su se i vratiti nakon rata u BiH, ali bolje je u inostranstvu).Jasno prošli su određene "sabirne centre" (ipak rat je) , bilo je i nekih "mlaćenja", ali živa glava ostala, tako je mogao i Naser Orić da sačuva narod, ili makar oni oko njega, da su razmišljali više o narodu a manje o "Alijinom haturu i zahmetu".

Srebrenica nije genocid, sva srpska sela u okolini su od 1992 do 1995 bila spaljena, muslimanska vojska je brutalno pobila više od 3 hiljade Srba a Muslimane je u Istočnu Bosnu masovno naselila Austro-Ugarska za vreme okupacije 1908-1914 i za vreme 1. svetskog rata 1914-1918!

Како да се на РТС-у организује један ТВ дуел између Ратка Шкрбића и Стефана Каргановића са једне стране, и Наташе Кандић и Соње Бисерко са друге?

У Сребреници су погинули неколико стотина муслиманских војника, већином у борби при повлачењу према Тузли .
Овај број се, у рукама Мадлен Олбрајт и Бернара Хенри- Левија, претворио у , ништа мање него 7000 'војника и -дјечака'( без ових 'дјечака' геноцид би звучио смијешан чак и американцима!).
Ово било лако претвориту неизбјежни пораз Срба-на пропагандном пољу, јер је тешка артиљерија пропаганде, била сва у рукама непријатеља!
Истина ће на крају побиједит-али само ако се води борба за њу.
(Влада у Бгду ,а и она у Б.Л. су већ капитулирале због 'европских привилегија' и на њима се може рачунат, у овоме,само као непријатељима)
Дугујемо Захвалност господи Шкрбићу и Каргановићу који упорно остају у првој линији ватре!

Može li mi neko objasniti zašto u Daytonu (Novembar 1995), šest mjeseci nakon događanja u Srebrenici, Srebrenica nije ni pomenuta.
A to je tada bošnjačkoj delegaciji (i Amwrikancima) mogao biti jedan od najvažnijih argumenata da se ne dozvoli formiranje RS-a.
Srebrenica je i"zvucena iz rukava" tek 1999. kada je Milosevica trebalo odvesti i suditi u Hagu

Насер Орић је побегао у Тузлу пре српског напада на Сребреницу. Вероватно је знао да ће до напада доћи.