Преносимо

Лакировка у Никинцима - велике приче и скромна реалност

Штампа
Давор Лукач   
четвртак, 16. август 2018.

Да постоје лакировке – једно је оно што пише у извештајима, а реалност је нешто сасвим друго – уверио се 29. јула на војном полигону у Никинцима и председник Србије Александар Вучић на изненадној провери борбене готовости Специјалне бригаде и "показној вежби гађања из стрељачког наоружања". Наиме, у другом делу вежбе, када је након дејства припадника Специјалне бригаде дошао на ред приказ назовиновог наоружања које развија Југоимпорт СДПР, та лакировка показала се у свом пуном сјају: у Никинцима није било ниједног новог оружја и оруђа, мада је званично саопштено да ће бити приказан део од 40 система који се уводе, већ налазе у војсци или су у фази развоја у оквиру пројекта ‘1500’ плус који су на конструкторским, интерним и завршним испитивањима у Техничком опитном центру (ТОЦ)". Кренимо редом.

СРЕЛИ СЕ ОГАЊ, НОРА И ЛАЗАР: Било је предвиђено да све отпочне дејством модернизованог, наводно дигитализованог вишецевног бацача ракета М-77 "Огањ". То се није десило – систем је затајио.

"Видели сте и да оно што смо аутоматизовали и модернизовали понекад уме да закочи", објаснио је после Вучић.

Председник Србије и остали присутни званичници – а посебно вршилац дужности помоћника министра за материјалне ресурсе Ненад Милорадовић – ни тада нити било када ниси објаснили зашто се уместо већ произведеног вишецевног бацача ракета "Морава", који је показао добре карактеристике, ишло у нови пројекат модернизације старог "Огња"....

Поред "Огња", на полигону у Никинцима стајале су и четири хаубице НОРА спремне за дејство. Пошто су биле тик уз шатор предвиђен за медије, неки новинари су питали хоће ли бити јака бука од детонација и добили су одговор да оне уопште неће дејствовати, него су само ту да "употпуне" приказ. Шест хаубица НОРА је, наводно, у употреби у Војсци Србије, као и шест борбених оклопних точкаша "Лазар". Али према оном што се видело у Никинцима, очигледно је да су још у власништву СДПР-а, јер посаде нису чинила војници, већ запослени у том јавном предузећу. Зашто је тако, разлог је врло прост – како НОРА и "Лазар" нису добили верификацију ТОЦ нити прошли њихове тестове, нико у Војсци није смео да потпише наредбу да се та средства употребе, чак ни када су формално стигла као донација. Иначе, Министарство одбране је, у замену за тих "бесплатних" шест НОРА, СДПР-у поклонило касарну "Јакуб Кубуровић" у Земуну која је била на Мастер плану продаје вишка војне имовине, али због нереално високе цене није било заинтересованих купаца

А да и приказани "Лазари" нису у употреби у војсци, доказ је и то што се на седиштима унутра још увек налази најлон и види се да су некоришћени... Проблем с "Лазаром", премијерно приказаним у јануару 2009. – дакле, пре скоро 10 година – јесте што он и даље показује бројне недостатке. Ипак, СДПР га упорно покушава "увалити" војсци и заобићи ТОЦ. Према тврдњама искусних припадника војске, то оклопно возило са митраљезом на куполи којим се управља изнутра (ДУБС – даљински управљана борбена станица) искључиво одговара мировним мисијама. У реалној борби, "Лазар" је идеална покретна мета, констатују они.

Највећи недостатак "Лазара" и најопаснији за војнике у њему свакако је недостатак хватача чаура и усисника барутних гасова. То су две ствари без којих је немогуће дејствовати из затвореног и скученог простора, а имали су их и стари оклопни транспортери ЈНА М-80 и борбена возила пешадије. Зашто их нема у "Лазару" скоро деценију од конструкције – питање је на које нема одговора. Управо овај проблем представљао је и један од врхунаца лакировке у Никинцима. Наиме, руководећи приказом, Милорадовић је свом министру Вулину и његовом "врховном команданту" Вучићу мртав-хладан објашњавао кад је из возила дејствовано аутоматском пушком на мете удаљене свега два метра да је "Лазар" опремљен усисником барутних гасова и хватачима чаура... После завршетка вежбе, аутор овог текста успео је да се "провуче" до возила из ког је пуцано и да фотографише унутрашњост – јасно се виде чауре по поду, што је знак да нема хватача. Шта то значи у борби кад, рецимо, по три или четири војника пуцају са сваке стране, какве су све путање врелих чаура и какве повреде могу нанети војницима, сувишно је говорити; то добро зна свако коме је испаљена чаура упала за врат или га ударила у лице.

А САДА НЕШТО САСВИМ ДРУГАЧИЈЕ: На "приказу" је поново показано и дејство такозваних "модуларних пушака" са измењивим цевима, различитог калибра и дужине. То је још један пројекат који силом покушава да се "утури" Застави оружју да га производи, па је чак и дат налог да се до краја 2017. мора кренути у њихову производњу, јер да ће од испуњења тог захтева зависити опстанак руководства компаније...

Углавном, мајстори из Заставе и СДПР-а (не војници) на приказу су се опет испромашивали, исто као и у новембру прошле године. Наиме, оптички нишани се морају "наштелавати" сваки пут кад дође до случајног пада пушке или кад се једном скину због транспорта. У овом конкретном случају, мењан је калибар и цеви различитих дужина, што је неминовно довело до потпуне непрецизности оптике. Због тога су уместо мета и стављени балони у које се гађа, јер су они осетљиви и пуцају и кад метак прође близу њих.

Без обзира на те мане, Вучић је јавно новинарима похвалио пушку и стрелце, мада је и сам признао да су то пушкари, а не војници. Заузврат, председник Србије је имао замерке на припаднике Специјалне бригаде: објаснио је да су у лошој кондицији и да су се "задихали" док су трчали, па су зато прве мете испромашивали. Не чуди због чега је Вучић изабрао да направи изненадну проверу Специјалне бригаде – пролетос је у два наврата јавно изнео замерке на "једну од кључних бригада војске", чији припадници не могу да прођу минималне физичке тестове, па кад је најављена контрола, пола их је отишло на боловање или на поштеду. Иако није именовао Специјалну бригаду, убрзо су процуриле информације да се ради баш о тој јединици.

У Никинцима је тад приказано и дејство ПСАРС (противавионски самоходни артиљеријско ракетни систем), што је у ствари противавионски топ "Бофорс" 40 милиметара који је ЈНА имала, само постављен на шасију Југоимпортовог оклопљеног камиона "Милош" – још једног пројекта који се покушава продати Војсци Србије. У развој ПСАРС-а се, како је објашњено, ушло поред осталог и због дејства по беспилотним летелицама, јер је Србија била углавном немоћна по питању њиховог обарања. Ово оруђе је у Никинцима гађало циљеве на земљи пошто је за циљеве у ваздуху немоћно без радара "Жирафа" који их наводи на мету. У каквом су стању ти радари, није познато. Вучић је ипак индиректно признао причајући како је једно стање на папиру а друго реалност када је изненада обишао један радар који тада није био исправан. Рекао је и да ће то поново урадити за десетак дана.

ВЕЖИТЕ СЕ, ПОЛЕЋЕМО: После вежбе следило је типично Вучићево обраћање новинарима у коме је тражио од присутних официра да потврде све што би изјавио, што су они и урадили климањем главом.

"Крајем октобра, почетком новембра, биће најмање осам или девет авиона МиГ-29 у ваздуху над Србијом. Први пут после много, много година, моћи ћемо то да видимо, а мислим да никада нисмо имали ‘двадесетдеветке’, посебно 4+ генерације, у том броју на небу изнад наше земље, а да буду српски, ловачки и бомбардерски авиони", рекао је тада Вучић.

А само нешто раније – 10. јуна, током посете Војној гимназији – Вучић је најавио: "До јуче нисмо имали нити једну исправну летелицу, мислим притом на ловачке авионе. Почетком следеће године имаћемо 14 најмодернијих МиГ-ова четврте генерације. Нових шест хеликоптера стиже из Ербаса, купили смо два Ми-17 од Руса, а купујемо их још и борбених и транспортних. Дакле, имаћемо озбиљне хеликоптерске и озбиљне ловачке јединице, а имаћемо и 10 исправних ‘Орлова’ за бомбардерске задатке. Има и изненађења, о којима нећу још да говорим", поручио је он тада.

Наравно, његове речи је, седам дана касније, потврдио ко други него министар Вулин, хвалећи се у интервјуу Тањугу да ће "свих 14 авиона МиГ 29, до краја ове године или најдаље почетком следеће бити у летном стању и чуваће наше небо".

Да одоли том изазову да се похвали, није успела ни премијерка Ана Брнабић, која је на обележавању годишњице Владе причала о јачању наше авијације. Откуд Србији до краја године 14 МиГ-29 и то ремонтованих и модернизованих кад их има само 10 и сви су на ремонту, нису ни покушали да објасне. То су уместо њих урадили прорежимски таблоиди пишући да ће Србија од Белорусије добити четири МиГ-29 на поклон. А пошто се и ти авиони морају ремонтовати и модернизовати, сваком ко се имало разуме у проблематику јасно је да, чак и кад би сутра стигли, посао не би могао да се уради до краја године.

"Није МиГ-29 ‘југо’ или ‘стојадин’ па да можеш направити генералку у свакој сеоској гаражи, а о модернизацији да се и не говори", сликовито је објаснио један пилот. Примера ради, од октобра прошле године, када је стигло шест МиГ-29 из Русије, па се одмах почело с ремонтом, до данас је завршен само један, а и тај је после пробног лета на Батајници приземљен, јер треба још тога на њему да се уради. Министарство одбране је и тај један једини лет искористило у пропагандне сврхе, саопштавајући да је полетео први ремонтовани МиГ-29. Када ће остали, не зна се, али Вучић планира да то буде на дан кад руски председник Владимир Путин дође у новембру у Београд, на обележавање 100 година од краја Првог светског рата. Колико ће тад МиГ-ова летети над Београдом, велико је питање, јер у авијацији важе строга правила и безбедносни критеријуми. Али ко ће се до тада сетити обећања, прво о 14, па онда спуштања броја МиГ-ова на "осам-девет"? Макар летела и само два, режимски медији ће то прогласити за велики успех, тврдећи како имамо сигурно небо, које сад "сами чувамо", као да нам га је до сада чувао неко други, а било је тренутака кад нисмо имали ниједан исправан ни МиГ-21, а камоли МиГ-29, само се о томе ћутало.

У ком смеру ће све ићи, најављује и потврђује и Вулинова изјава на обележавању дана РВ и ПВО на аеродрому Батајница, 2. августа (на коју нису позвани медији, што се код Вулина иначе ретко деси, али овај пут вероватно да не би постављали незгодна питања): "Небо над Србијом је слободно и ми ћемо своје небо сами чувати. Захваљујући великом разумевању врховног команданта Војске Србије и великом улагању које читава Србија предузима када је наше ваздухопловство у питању, можемо да кажемо да се изједначавамо у технолошком смислу и са другим, далеко напреднијим и богатијим армијама. Ми нећемо као неке друге земље изнајмљивати заштиту свог неба, нећемо никоме плаћати да чува наше небо. Војска Србије, наше ваздухопловство и авијација су у стању већ сада да чувају наше небо и да за то не тражимо помоћ ни од кога."

Сваки коментар на ове реченице био би сувишан.

СЕЋАТЕ ЛИ СЕ АЛЕКСАНДРА: Вучић је у Никинцима дао још једну од најава у којима нема ништа конкретно, већ је класично замајавање јавности, као и припадника војске: "Радићемо на новим системима, посебно на вођеним ракетама и, такође, преговарамо са Француском и неким другим западним земљама за додатно оружје које може да иде на ПАСАРС, а да ли су то ‘Мистрали’ или неко друго оружје или оруђе, о томе ћемо водити додатне преговоре. Разговарали смо са појединим земљама о набавци наоружаних беспилотних летелица – то је оно у чему наша памет није довољно далеко одмакла, али ћемо и даље улагати у нашу памет, у наше инжењере, јер желимо да и сами будемо произвођачи и ‘Пегаза" и "Врапца", али ћемо набавити нешто софистицираније и озбиљније од оруђа и оружја беспилотног, баш као што смо у Трстенику успели да развијемо малог ‘Милоша’ за подршку нашим пешадијским јединицама."

Беспилотне лететелице су врло скупе – једна кошта отприлике као ремонтовани авион-ловац четврте ++ генерације, што је поприлично скупо и тешко је поверовати да Србија има новца за то. С друге стране, у свакој земљи би се поставило питање одговорности за започете, а никад завршене пројекте, због новца који је на њих утрошен. У Србији то није случај, па нико не помиње шта је са пројектом вођене ракете "Алас", која се за потребе Арапа развија од 2012. до 2013. године (у време кад је министар одбране био Вучић) и где се крај рада ни не назире. Ако Арапи раскину уговор, штету сноси Србија и њен буџет ће бити лакши за најмање 30 милиона долара. Као што о "Аласу" више нико не говори, и пројекти "Пегаза", "Стршљена", "Врапца" такође су пали у заборав, а посебна прича је хаубица "Александар", промовисана у пролеће прошле године на сајму наоружања "Партнер 2017". Удворичко име, козметички модификована и нашминкана НОРА била је само представа за медије. Отада, о том "пројекту" ни речи, чак ни у новинама које – вероватно из исплативих разлога – неумерено хвале све што дође из СДПР-а.

Слична прича је и са извозом НОРА у Абу Даби, што је још почетком 2017. помпезно најављивао Милорадовић. Шта се десило? Једна НОРА отишла је на опитовање у пустињу, Милорадовић и Вулин (који је за ту прилику промовисао парауниформу и чизме боје песка, уместо дотадашње димњачарске) присуствовали су првом опаљењу гранате на полигону, Министарство одбране је саопштило, а медији то пренели као велики успех и "готову ствар", превиђајући да су испитивања неког оружја и оруђа дуг и компликован процес. Отада, за НОРА и УАЕ више нико није чуо, нити зна шта се дешава.

Вероватно се неће ни чути, као ни за многе друге наводне "послове века", који су тако представљени у медијима, а потом их прекрио заборав... На пример, ракете "Шумадија". Оне су, зависно од медија, приказиване као "чудо" и "будућност српске наменске индустрије" јер имају домет од чак 300–320 километара. Они који су то хвалили превидели су само једну "ситницу" – где је та ракета испробана, осим у компјутерској симулацији, на ком полигону? И – која ће војска купити ракету а да није тестирана у пракси?

У промашене пројекте свакако се сврстава пројекат противоклопне ракете "Бумбар", чији развој траје од деведесетих и никако да се заврши, а посебан случај је школски авион "Ласта 95", који је, према тврдњама надлежних, укључујући и Диковића, крајем прошле године званично уведен у наоружање.

Према тврдњама више извора из Војске, "Ласта" ипак још није званично прошла све тестове (поготово након отказа управљачког склопа, што је у септембру 2012. довело до пада летелице и погибије једног опитног пилота, а други је повређен). Да је то тако, сведочи и наизглед ситни детаљ да пилоти на "Ластама" у Батајници носе наранџасте комбинезоне, што је знак да припадају ваздухопловном опитном центру, а не 252. школско-тренажној авијацијској ескадрили. Званично, кадети Војне академије, будући пилоти, тако могу, ако се придржавају правила, да лете само на школским авионима "Утва 75". Двема летелицама тог типа ресурс је продужен до краја ове године, а шта ће после бити – не зна се.

НА ДЕЛУ: Гађање из туреле Лазар; после ватре стрелаца са аутоматским пушкама

У спирали лажи која се сервира јавности непримећено прође и кршење закона, попут оног о безбедности саобраћаја, што је био случај у одласку и повратку "Лазара" у Никинце. Све то је саобраћајна полиција морала да толерише из простог разлога што је тамо био и министар унутрашњих послова др Небојша Стефановић.

Прописи из области безбедности саобраћаја кажу, а то су многи грађани на својој кожи осетили од 5. јула, да на друм може да изађе само регистровано возило, које је прошло технички преглед и, ако су рађене неке преправке, има потребне сертификате Агенције за безбедност саобраћаја. А "Лазар" нема сертификате ТОЦ, није регистрован нити је прошао било чији технички преглед, а нема на себи ниједну ознаку Војске Србије (било војну регистрацију или евиденциони број, какав имају тенкови или транспортери). И таква неиспитана возила "језде" ауто-путем од Београда до Руме, без пратње било цивилне било војне полиције, што је потенцијална опасност по остале учеснике у саобраћају. И војни тенкови и транспортери, кад се превозе на вежбе, иду тамо на посебним вучним возовима, тзв. лабудицама. За "Лазаре", очигледно, по нечијем наређењу, прописи не важе.

На питање шта закон каже о томе, један бивши официр саобраћајне полиције је тај случај упоредио са покушајем да неко од оних чудних возила које од разних делова и возила "склепају" сакупљачи секундарних сировина, припадници ромске националне заједнице, и да њиме покушају да возе ауто-путем. Полиција би их одмах зауставила, јер реално угрожавају безбедност саобраћаја, а уз то немају ни обавезно осигурање. Да ли "Лазари" имају осигурање и ко ће надокнадити штету ако је неком нанесу, питање је без одговора. А и ко је тај полицајац који би се, на пример, усудио да их заустави на наплатној рампи у Шимановцима (где стално дежурају) и затражи документа о техничком прегледу, сертификате и доказ о плаћеном осигурању. Они су им, напротив, омогућили подигнуту рампу да слободно прођу, по нечијем наређењу.

У ИСТОМ СТРОЈУ: Љ. Диковић и А. Вучић са ускршњим јајима

Једна од неистина које је Вучић изговорио, а официри климањем главе потврдили јесте да су бивше власти "по налогу Американаца" уништиле поред противавионских ракета "Стрела 2М" и противоклопне ракетне бацаче "Зоља". То није тачно – ем се "зоље" и даље налазе у употреби, ем њихово уништење нико није захтевао.

"Јел ви разумете да смо ми уништили своје ‘Стреле’, уништили своје ‘Зоље’, а сад их враћамо у ресурсе? Јел ви разумете да ми нисмо имали чиме да гађамо непријатељске тенкове? Уништили смо зато што су нам то рекли Американци. Јел тако? Ево овде су официри, јел тако било", рекао је Вучић новинарима. Кад је од официра добио климање главом као потврдан одговор, сам је констатовао: "Јесте."

Затим је наставио: "‘Шило’ (противавионска ракета), 10 година нам војници нису гађали ‘Шилом’, јел тако, Љубиша", обратио се Вучић Диковићу, а овај је одговорио: "Нису."

Што се тиче "Стрела 2М", истина је да је тада државна заједница Србије и Црне Горе сама понудила Американцима да уништи те ракете, јер су после 11. септембра 2001. САД кренуле у "Рат против тероризма", а ти пројектили су "смрт" за хеликоптере. Авионима не могу нашкодити, пошто им је максимални домет 4,5 километара. Због опасности да, на разноразне начине, те ракете дођу до терориста, Американци су тражили од свих држава да их униште и још су плаћали за то.

Сам Диковић је још начелник Генералштаба, иако је у мају морао, по сили закона, да иде у пензију. Из неких разлога, Вучић га је оставио на челу војске, на шта има право по закону, али никад није јавно објављено да је то учинио и потписао декрет којим му продужава службу за још две године. Други проблем је што Војска Србије већ скоро годину и по нема заменика начелника Генералштаба, нити је у назнакама кад ће га добити. То је непојмљиво, али у Србији је све могућа. Да ли се ради о неким закулисним играма у самој војсци, подметању ногу и сујетама, или је у питању нека партијска комбинаторика, тешко је разлучити.

(Време)

 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]