Такозвани експерт о такозваним Србима
| Србија и Црна Гора | |
Такозвани експерт о такозваним Србима |
|
| среда, 21. мај 2008. | |
 У тексту о црногорским предсједничким изборима („Српски одговор“), само узгред сам поменуо ранији коментар Бранимира Марковића („Задња рупа на диплама“), тачније речено детаљ који озбиљно доводи у сумњу начелну добронамјерност његових ставова. Наиме, овај коментатор је устврдио да су српске странке својим „карикатурално архаичним имиџом“ увелико допринијеле властитој гетоизацији. Мали проблем за Марковића је у томе што ова оцјена, иако распрострањена и привлачна, не одговара истини. Сви учесници на црногорским предсједничким изборима имали су готово идентичну кампању, осмишљену и реализовану уз помоћ сличних агенција, у шта се лако могао увјерити сваки посматрач. Истицање наводне српске „карикатуралне архаичности“, са тако погубним последицама, може бити само потпуно незнање или тенденциозна лаж.У новом јављању, међутим, коментатор иде даље. Његов тон је још надменији, препун несхватљивог омаловажавања. На више мјеста у тексту он предмет своје критике упорно именује као: „тзв. Србе у Црној Гори...“. Не знам ни ко је ни одакле је Бранимир Марковић, али знам да је овај начин ословљавања веома увредљив и примитиван - катастрофално полазиште за било какву расправу о националним правима. Што се тиче садржаја његових примједби, догодила се интересантна ствар. Марковић се окомио на проблематично „значење кључних речи – национална држава, матична нација, народ, етничка група и сл.“, које ја наводно произвољно користим у два кратка пасуса. Тиме се ваљда доказују општа инфериорност и конфузија Срба из Црне Горе („имамо посла са људима који нису способни ни да препознају проблем а камоли да га реше“) у стварима које се тичу њихове судбине . Притом, наш експерт није био у стању да препозна да су управо ти пасуси дословно цитирање Вила Кимлике, понуђени као мала илустрација начина на који се ови проблеми третирају у западном и источноевропском контексту. (Види: „Може ли се извозити либерални плурализам?“, Вил Кимплика и Магда Опалски, Београдски центар за људска права, Београд 2004.) Наравно, у теорији и пракси мањинских права данас постоје многи спорови и крупне разлике, али да се Кимлика прогласи сметењаком и незналицом, да се њему припише таква категоријална збрка - то се још није десило. Не могу са сигурношћу да претпоставим одакле долази баш оволико зле воље, па ћу поновити: вјероватно из потпуне безосјећајности за контекст и људе изложене опасној државној дискриминацији. |