Савремени свет

Секс и сенат - лично и политичко у Алабами у светлу борбе за превласт међу републиканцима

Штампа
Слободан Голубовић   
понедељак, 25. децембар 2017.

Од сексуалне револуције до данас о сексу се све више говори. Скорашњи талас оптужби представља нову тендецију да се прича и оним другим странама „секса” о којима се иначе до скора ћутало. Један од уплетених у целу ту причу је и доскорашњи републикански кандидат за сенат Рој Мур.  Понашање из младости – које сада испливава –  лишило га је места у америчком сенату.

Да је лично све више и политичко јасно је сваком ко је пратио бројне оптужбе за сексуално узнемиравање које су почеле са чланцима у „Њујорк Тајмсу” етикетирајући филмског могула Харвија Вајнстина. Лавина оптужби које су потом уследиле „затрпала” је и Роја Мура (Roy Moore), судију из Алабаме који је 12. Децембра изгубио изборе у тој савезној држави.

Женски гласови, тачније девет њих, сустигли су судију и оптужили да их је касних седамдесетих – тада као окружни тужилац – сексуално узнемиравао. Према наводима сведок(ињ)а, млади Рој имао је навику да насрће на старије малолентинце по школским двориштима и шопинг-моловима у Алабами. Осим случаја Леj Корфман (Leigh Corfman), који садржи елементе кривичног дела, сви остали случајеви (под претпоставком да су истинити), иако немају елементе тешког прекршаја, оцртавали су појединца који не би смео да буде сенатор једне америчке државе.

За многе у Сједињеним државама проблематичнија је историја јавног деловање овог јужњачког судије. Тврдо Јеванђелистичко хришћанство уз противљење хомосексуалним браковима, абортусу и неконтролисаној миграцији довољно је било да судију Роја начине потпуно неприхватљивим у очима либералног дела јавности и окрену CNN, ABC, MCNBC и остале скраћенице против себе.

На локалу ситуација није ништа била ништа боља: „Бирмингем Њуз” , „Прес Реџистер” и „Хантсвил Тајмс”  – три најчитанија листа у држави Алабами – хорски су 19. новембра позвали грађане да одлучно осуде Роја Мура и дају глас његовом демократском противкандидату Дагу Џонсу (Doug Jones). У светлу тога не изненађује ни (пре)порука која је осванула на насловним странама поменутих листова, да су предстојећи избори  „прекретница за жене” и „шанса да се њихови гласови чују у држави која их је предуго ућуткивала”.

Ако бисмо били добронамерни, могли би рећи да су листови у Алабами осетили моралну обавезу да осуде сексуалног предатора и стану му на пут. Да наставимо, па да кажемо да је „локалан проблем остао локалан”. Да су се локални новинари у локалним уредништвима према локалном „сексуалном предатору” заузели локални став и послали локалну поруку, да мешања са стране или одозго није било, и да оставимо ствари на томе. Но мешања са стране највероватније јесте било, но са које стране и на који начин било би непотребно шпекулисање. Ипак чињеница да Advance Pulications Incorporated – једанеста највећа медијска комапнија на свету (даље у тексту API) – поседује сва три листа поткопава тврдње о спонтанитету локалних уредништава.

Летимичан поглед на ситуацију открива све, само не „локалан проблем“ у Алабами. Поред расподела места у сенату – где се  због односа моћу свако место рачуна – питање избора Роја Мура у многоме имало је симболичку тежину за даље политичке процесе у Америци. Осим – како то жели да представи позив у локалним новинама – сукоба „заостале и мучне Америке“ оваплоћене у Роју Муру са једне стране и „инклузивне Америке“ са друге, у Алабами је куљао конфликт између две републикансе партије.  Позиви Мича Меконела – представника онога што се начелно може назвати „републикански естаблишмент“ – Роју да се повуче након избијана скандала само су били симптом тог сукоба.

Може да чудно звучи да је избор једног бившег конзервативног судије могао бити пресудан за даљу трансформацију републиканске партије из традиционало-конзервативне у десно-популистичку.  Но чуђење би требало да умањи здушну подршку коју је Рој добијао од доскорашњег “главног стратега” беле куће, главног уредника „Брајтбарт њуза” и централног идеолога нове америчке популистичке деснице Стива Бенона.  Победа судије Мура у исто време била би Бенонова победа и још горива за даље наметање „Трампове агенде”, како републиканској партији, тако и самом Трампу.

У светлу тога потребно је сагледати упућене оптужбе у контексту конкретног политичког сукоба који тиња у Америци већ две године. За разлику од холивудских скандала, оптужбе против судије Мура осим моралне компоненте имале су и конкретну политичку функцију. Не само да оне  покушавају да истерају правду у тренутку промене односа снага у америчком друштву, већ поред тога праве активну политичку штету једном од кандидата, поставши моћно оружје у политичкој утакмици. Важност политичког сукоба даје разлог да се садржај и њихова намера контекстуализује, и да се оне посматрају и ван апстрактне моралне сфере у којој се (како феминисткиње то воле да кажу) „жени увек безусловно верује”.

Тек након што се дискусија буде посматрала не само из угла апстрактне жене, сексуалног преступа и социјалне правде, већ и из угла конкретних политичких циљева, сукобљених страна и политичке штете која се наноси можда се може наслутити целовита природа проблема. Та слика никако не искључује трансгресије сексуалних преступника, али не своди комплексна питања само на њих. Тако посматран сукоб остаје у сфери идеалног сукоба. Притом (намерно) занемарујући сукоб између  политичких актера попут демократске и републикансе партије у овом конкретном случају.

Препоруке попут оних које се могу наћи на насловним странама , који грађанима мањих америчких држава шаљу „поруке” о значењу и импликацијама њихових политичких избора само наглашавају потребу да се ово питање поново сагледа. Без жеље да се пресуђује о истинитости оптужби, ипак постоји бојазан да ће свако ко је спреман да „безусловно верује” (у овом случају „жени”) у својој жељи да политизује лично изгледа приде деполитизовати оно очигледно политичко.

 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]