Савремени свет

САД ће исисати ЕУ као паук муву. Свет се распада на нове геополитичке блокове

Штампа
Јаков Кедми   
петак, 13. мај 2022.

Мислим да више нема грађана толико наивних да верују да ће се ускоро све решити и да ће свет поново бити онакав, какав је био раније.

Не, неће тако бити. Свет све више прелази у фазу „турбуленције“ или, чак бих рекао, „машине за млевење меса“, где се на излазу уопште не добија оно што је неко замислио, а свакако не оно што је било на улазу.

Немојте мислити да покушавам некога да уплашим или да преувеличавам. Напротив, ја сам лично велики оптимиста и сигуран сам да ће после садашње црне фазе доћи невероватно бела и широка.

Једноставно, сама идеја „уједињене Европе“ доживљава крах, и изгледа да је тај процес неповратан

Али, то ће, наравно, бити за оне који живе у Русији. За Европу, моја прогноза је много лошија.

Можете, наравно, да не прихватите моју прогнозу, али ја имам пуно право да је изнесем, што ћу и учинити.

Дакле, имам потпуни осећај да ће Европска унија почети да се распада у најближој будућности. Не, не кажем да ће нестати Француска или Бугарска. Неке земље Уније ће можда чак живети боље него сада (то је мало вероватно, али шанса постоји).

Једноставно, сама идеја „уједињене Европе“ доживљава крах, и изгледа да је тај процес неповратан.

Крива је, као и обично, Русија (узгред, ово је једна од ретких ситуација у којој се слажем да је Русија заиста „крива“, само се због те „кривице“ ни мало не стидим).

Свет се цепа на нове геополитичке блокове. У једном од њих ће бити САД, Канада, Британија, Аустралија, Нови Зеланд (дакле, управо Англосаксонци), а у другом, на пример, Русија и Кина

Прво „звоно“ које је огласило скори крај ЕУ био је Брегзит, односно излазак Британије из ЕУ. Да ли сте приметили да је Европа, чим је она изашла, почела да се тресе много јаче?

Притом, извор потреса се све чешће налази у Лондону. Англосаксонци као да су побегли са брода који тоне и сада га још јаче љуљају да би што пре потонуо.

Зашто им то треба?

Свет се цепа на нове геополитичке блокове. У једном од њих ће бити САД, Канада, Британија, Аустралија, Нови Зеланд (дакле, управо Англосаксонци), а у другом, на пример, Русија и Кина.

Континенталну Европу у америчко-британски блок нико не жели да прими (шта ће им треба толико „гладних“ уста?).

Није узалуд створен нови војни савез АУКУС, који је демонстративно „понизио” Француску и остале чланице НАТО (узгред, и НАТО доживљава своје последње године, ако не и месеце. АУКУС му долази на смену).

Од Европе се, у овом часу, тражи само капитал, који ће са слабљењем ЕУ као река тећи у Америку. Према различитим проценама, због санкција које је Европа применила (против Русије), у САД ће у наредним годинама „побећи” до два билиона долара.

Од Европе се, у овом часу, тражи само капитал, који ће са слабљењем ЕУ као река тећи у Америку. Према различитим проценама, због санкција које је Европа применила (против Русије), у САД ће у наредним годинама „побећи” до два билиона долара

Као потврда тога, долази следећа чињеница. Две недеље након што је почела операција у Украјини и, сходно томе, уведене санкције Русији, европска берза је опустела за 20 милијарди долара! 20 милијарди! То није шала. У исто време, 8,8 милијарди је стигло на америчку берзу. И, јасно је одакле.

Берза, на којој људи одговарају својим личним новцем, најважнији је барометар. Не можете је преварити никаквим фејковима. Она све разуме боље од било ког од најмагичнијих аналитичара на свету.

Будући одлив од 2 билиона долара у Америку је, по мом мишљењу, чак и потцењен. САД ће „исисати” Европу као паук муву. Њени економски и технолошки ресурси ће помоћи Американцима (и њиховим стварним савезницима) да се још мало одрже на површини.

А шта ће притом бити са самом Европом, никога не узбуђује. Економиста (Михаил) Хазин тврди да је сасвим реална ситуација када ће у Европи чак и програмери и инжењери радити само да би се прехранили.

А шта ће притом бити са самом Европом, никога не узбуђује. Економиста (Михаил) Хазин тврди да је сасвим реална ситуација када ће у Европи чак и програмери и инжењери радити само да би се прехранили

А обични пак „радници“ могу и умирати од глади, или гинути у обрачунима „за бонове за храну“. Укратко, Европа може да очекује најтежу варијанту 90-их.

Друго звоно, које је најављивало распад, било је одбијање Бугарске да испоручи системе С-300 украјинској војсци. Па, иако је руководство Бугарске најавило – под притиском ЕУ – одрицање од руског гаса, сигуран сам да ће бугарски народ врло ускоро натерати владу да промени ту одлуку.

Обичне Бугаре овде не треба оптуживати за „љубав према Русији“ (иако она ипак постоји) или за „издају Европе“. Само треба замислити да сте на њиховом месту. То, рецимо, нека Француска може себи да приушти да живи дупло лошије – она бар има неки ресурс за то.

Али, шта ће да ради и без тога сиромашна Бугарска када јој кажу да ће сада морати да живи двапут лошије? Она нема резервне ресурсе које имају Немачка, Француска или Холандија.

И то не само она, већ ни Румунија, Мађарска, балтичке земље, Грчка, Португалија, па чак и Шпанија.

Недавно је у Немачкој затворен велики металуршки комбинат, јер је при таквим ценама гаса (то јест и струје) његов рад просто постао нерентабилан.

А прошло је само неколико недеља откако је гас поскупео на 1300-1600 долара. А шта ће бити за шест месеци? За годину? А ако погледате – не развијену Немачку – већ ту исту Бугарску?

Ми нисмо ушли у ЕУ да бисмо подржавали санкције које нам наносе штету и да бисмо банкротирали. Стога излазимо из ЕУ и враћамо се нормалним трговинским односима са Русијом

За такве земље гас од 1500 значи обуставу производње. А већ је растао и до 3800.

То је и масовна незапосленост. Људи ће просто почети да напуштају Бугарску (и одлазе у ту исту Немачку, даље поткопавајући њено већ поткопано тржиште рада). Треба ли то Бугарима?

Једног лепог дана, Бугари ће рећи:

– Ми нисмо ушли у ЕУ да бисмо подржавали санкције које нам наносе штету и да бисмо банкротирали. Стога излазимо из ЕУ и враћамо се нормалним трговинским односима са Русијом.

Многе европске земље ће следити њихов пример. А онда ће доћи ред и на Немачку и Француску, јер зашто бити у организацији, чији смисао постоји само када је уједињено много земаља (односно када се уједине многа тржишта).

А ако се ЕУ смањи на 5-6 земаља, онда њено постојање више  нема смисла.

Треба разумети да идеја о чланству у ЕУ „опстаје“ само у Украјини. У самим европским земљама већ постоји бирачко тело коме је такав „колхоз“ већ наврх главе.

Тако ће у новом свету САД (и њихови прави савезници) добити европски новац, технологију, научнике, а Русија лојалну, али осиромашену Европу. Истина, не знам да ли ће од такве Европа бити користи

Такви људи постоје и у Немачкој, и у Холандији. А како животни стандард буде падао, биће их све више и више. Плусеви које је давало уједињење у ЕУ анулирају се минусима који дају санкције Русији.

Управо зато, ако ЕУ не одустане од политике санкција (што је мало вероватно, јер Американци већ веома чврсто држе европске политичаре за одговарајуће место), онда је судбина ЕУ решена – она ће осиромашити и распасти се на одвојене земље, од којих ће свака градити односе са Русијом самостално, полазећи од сопствених интереса.

Тако ће у новом свету САД (и њихови прави савезници) добити европски новац, технологију, научнике, а Русија лојалну, али осиромашену Европу. Истина, не знам да ли ће од такве Европа бити користи. Можда ћемо одатле увозити радне мигранте?

Како вам се свиђа француски домар или италијанска собарица?“

Аутор је бивши шеф израелске обавештајне службе Натив

Извор: Деловой мир

Превео: В.К./Факти

 

 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]