Nalazi iz najnovije obimne analize Svetske banke jasno ukazuju da bi narednih 10 godina moglo doneti najsporiju stopu rasta za globalnu ekonomiju u poslednjih nekoliko decenija. Prosečno povećanje BDP-a će iznositi skromnih 2,2% do 2030. godine, i to pod uslovom da se ne ostvare brojne prognoze o nadolazećoj recesiji i globalnoj finansijskoj krizi, što je sa bankrotstvom mnogih banaka u zemljama Zapada tokom marta 2023. postalo vrlo verovatno. Prijekcije su da je za globalnu ekonomiju naredna decenija – izgubljena.

Buduće američke vojne intervencije su verovatne, ali skupi neuspesi nisu neizbežni.Efikasnija politika zahteva od Vašingtona da preispita svoje viđenje vojne intervencije. To nije lek za sve bolesti  već specijalno oruđe koje je najbolje koristiti štedljivo i pažljivo.

Nemačka bi se mogla naći u poziciji da se suprotstavi pokušaju Ukrajine da je uvuče dublje u rat. Možda ima za cilj više od pukog zamrzavanja sukoba, nešto poput rešenja nalik Minsku II. Pomažući Sjedinjenim Državama da se izvuku iz ukrajinskog rata Nemačka bi sa njima mogla na kraju da obnovi lepo prijateljstvo

Konflikt u Ukrajini postao je rat iscrpljivanja koji karakterišu vojske ukopane u rovove, napadi u ljudskim talasima, artiljerijski baraži i značajan broj žrtava na obe strane. U takvoj vrsti konflikta pobeđuje onaj koji svoje ekonomske potencijale, uključujući i vojnu industriju, može u većoj meri da pretvori u prednost na vojnom terenu.

Defragmentacija svetske trgovine posledica je nekoliko višegodišnjih trendova. Prvo je došlo pada, a potom drastičnog usporavanja razmene na globalnom nivou što je povezano sa posledicama Velike recesije 2008-09, snažan udarac globalizaciji bio je trgovinski rat Vašingtona protiv Pekinga od sredine 2018, da bi od početka 2020. pandemija Kovid-19 izazvala dramatične prekide proizvodnje i lanaca snabdevanja širom sveta, što se praktično ponovilo od februara 2022, sa ratom u Ukrajini i zapadnim embargom Rusiji. Da li svedočimo deglobalizaciji ili globalizacija stagnira?

U oktobru 2022. godine, oko osam meseci nakon što je počeo rat u Ukrajini, Univerzitet Kembridž u Velikoj Britaniji uporedio je ankete sprovedene u 137 zemalja o stavovima ispitanika prema Zapadu, Rusiji i Kini.

Izgleda da se Putin sada u potpunosti slaže sa ruskim tvrdokornim nacionalistima da se nijednoj zapadnoj vladi ne može verovati i da je Zapad u celini neumoljivo neprijateljski raspoložen prema Rusiji

Putin je načinio mnogo greška kada je odlučio da izvrši invaziju na Ukrajinu.  Zbog ovakvih grešaka Rusija će trpeti posledice i posle Putinovog odlaska sa vlasti

S tim u vezi, nije iznenađenje da su vodeće globalne finansijske institucije i akademska javnost u oblasti ekonomske nauke decenijama aktivno promovisali teze o negativnim efektima intervencionizma, ali i više od toga: preko MMF-a, Svetske trgovinske organizacije ili Svetske banke, kažnjavali države koje su pokušavale da sprovode isti. 

Značajnu pažnju javnosti privlači i odluka Kremlja o povećanju brojnosti ruske armije na 1,5 milion i značajnim administrativnim i drugim promenama u ruskoj armiji