НАТО и остале догодовштине

Знам да ће сад да се дигне напредна интелигенција да повиче како сам безвезњак који спаја неспојиво и повезује неповезано. Какве везе има Ејми Вајнхаус са америчком спољном политиком? Какве има везе НАТО и онај весели народ са улица што парадира, упитаће они? Докле ће поједини митологизовани, ирационални и затуцани Срби на самој граници нормалности да нам откривају непостојеће завјере? Можда нису у праву када је Ејми Вајнхаус и америчка спољна политика у питању. То што је Мери Ворлик ишла на Ејмин концерт не мора ништа да значи. Амбасадори имају право да иду на концерте и на Фејсбук. Нико нема право да им то оспори и да доводи у било какву везу. Амбасадори имају право барем два сата дневно да се понашају изван протокола и да се мувају гдје им је воља, поготово ако су у Србији. Амбасадори су амбасадори и кад нису добре воље, па их зато морамо истрпети. Треба рећи и то да затуцани дио српске јавности није учествовао у сукобу са пјевачицом. Рурална психологија није била заступљена на том концерту, пјевачици је звиждала напредна интелигенција, па нека се она расправља са њом и оном уврнутом комичарком која је духовита као мртвац на спроводу.  

Али када је у питању веза НАТО пакта и дотичне параде унапријед кажем напредној интелигенцији да није у праву. Не треба бити бог-зна-какав алхемичар па довести у узрочно-посљедичну везу ове двије тактичке формације. Они фронтално наступају зарад истих интереса. То да промичу исте вриједности од људских права до демократије и разних других слобода и заврзлама и да се налазе на истом историјском путу није ваљда спорно. Ко то не зна нека се мало информише на CNN, BBC и TBC телевизији, као и путем других слободарских медија. Да им је идеологија иста и да координисано наступају види се из беспилотне летелице. Која се држава супростави НАТО-у аутоматски буде прозвана на паради и парадери такву државу осуде на смрт по кратком поступку. У Србији су узвикивали „Смрт држави“, а кад се тако буде узвикивало у Сан Франциску јавно ћу, путем Политике, да им се извиним што сам их погрешно схватио.

Оно јесте мало необично да су позадинци претходница - што није забиљежено у историји ратовања. Али то је због тога што они не учествују у борбеним, него служе као специјалне јединице за операције у миру и примирју. Једино што се не уклапа у узрочно-посљедичну везу и свеопшту идилу јесте однос неких америчких војних кругова према борбено активној легитимној популацији и њеном изјашњавању по том питању, али ту је до неспоразума дошло због неких замлата који не схватају историјски тренутак и тестеришу на своју руку. Као и свугдје пензијско-инвалидски фонд кочи реформе, али нема сумње да ће се сарадња наставити уз обострано задовољство без обзира на којекакве упадице неодговорних пензионисаних случајева каква је била она када је дотични пензионер, амерички генерал Џон Шијен, пред сенатском комисијом мртво-хладно изјавио да холандске снаге које су браниле Сребреницу током рата у БиХ нису успјеле да спријече геноцид и друге злочине, дјелимично и због тога што су у својим редовима имали хомосексуалце.

Али да се ми манемо Америке и њихових јунака и да се вратимо нашим улицама и јунацима наших дана. И поред тога што због Декија Станковића редовно прати талијанску лигу наш народ не препознаје намјештаљке. Из авиона се види да је полицајац Чордић едукован да се дохвати неког од „вандала“ и упути му морално-васпитне ријечи, уз одговарајући репертоар захвата на самој граници овлашћења.

Камера се као случајно нашла у правом тренутку и на правом мјесту. Остало је историја.

Као поштовалац Бохумила Храбала вјерујем у постојање строго контролисаних возова, а богами и камера. Не вјерујем да је полицајцу Чордићу, као Титиној милицији од прије педесет година, требало два дана да запамти епске ријечи које ће по свој прилици ући у литературу и постати свједочанство, али све ми се чини да их је научио. Превише су ме варали и измотавали се са мном да повјерујем  како се све случајно десило. Јер, кад се пише историја не смије да се импровизује. Историјски мора бити доказиво да су једни рушили град, а други га бранили. Ако не постоје лоши, одакле нама право да тврдимо да смо добри и добронамјерни. 

Кад смо већ код историје, догодовштинама око параде и сходно томе поступањима по наређењу полиције, доведени смо у занимљиву историјску ситуацију. Да дуги низ година од стране либералне мисли опањкавана полиција штити либерализам и друге слободарске тековине, да брани оне који заговарају смрт државе и млате оне који се позивају на њу. Ко је прије педесет година могао и помислити да ће полиција једнога дана да удари по тоталитаризму и тоталитарној свијести? И сад нека неко каже да нисмо модерно узнапредовали.