Srbija je u Tivtu dobila ključnu i spasonosnu ponudu - da bira između sopstvenog opstanka i državnog i nacionalnog samoubistva

Možda će nekome da deluje paradoksalno, ali, jedino je Srbija protekle nedelje na Samitu EU-Zapadni Balkan u Tivtu dobila ključnu i spasonosnu ponudu: Da slobodno bira između sopstvenog opstanka i državnog i nacionalnog samoubistva.

Nemački kancelar Fridrih Merc, poput austrogarskog cara Franca Jozefa Prvog 1914. i Adolfa Hitlera 1941. isporučio je Srbiji još jedan – ultimatum.

Ovaj novi karikaturalni „imperator“ sa temua, okružen nasmejanim proveropskim liderčićima, umiven crnogorskim suncem poručio je Beogradu da je Srbima široko otvoren put ka Evropskoj uniji – ukoliko okrenu leđa Kini i Ruskoj Federaciji.

Nemački kancelar Fridrih Merc, poput austrogarskog cara Franca Jozefa Prvog 1914. i Adolfa Hitlera 1941. isporučio je Srbiji još jedan – ultimatum

Doslovno je, bez uspijanja između redova, ispostavio uslov zvaničnicima Srbije da više nije moguće voditi politiku kolebanja između Rusije, Kine i Evrope.

Zvanično, ogoljeno, nemački precizno, u najboljem duhu svojih (ne)slavnih predaka, Merc je tako stavio Srbiju pred izbor:

Srbija pred dva puta

Hoće li odustati od sebe, sopstvenog suvereniteta, elementarnog dostojanstva i državnih i nacionalnih interesa ili će odustati od pogubnog „evropskog puta“ na ekonomsko, geopolitičko pa i kulturološko đubrište.

Hoće li odustati o ugovorenih grandioznih projekata sa kineskom velesilom i od spasonosne energetske sigurnosti sa Ruskom Federacijom ili će ući u izdeformisanu „evropsku porodicu“ samodestruktivnog ludila.

Hoće li Srbija prepoznati iznenadnu ruku spasa i izvanrednu priliku koja joj se ukazala, da ponovo, kao 1914. i 1941. ostane na pobedničkoj strani istorije ili će sada, kada je u proteklim godinama stojeći sve izdržala, ući puzeći u mračni i gubitnički kovčeg koji se sprema za ludački rat protiv Rusije.

Hoće li odustati o ugovorenih grandioznih projekata sa kineskom velesilom i od spasonosne energetske sigurnosti sa Ruskom Federacijom ili će ući u izdeformisanu „evropsku porodicu“ samodestruktivnog ludila

Hoće li Srbija, dakle, odustati za sva vremena od podrške Moskve i Pekinga u očuvanju teritorijalnog integriteta i odbrani Kosova i tako prigrliti kapitulantski francusko-nemački sporazum kojim odustaje od sebe i od kolevke svog postojanja.

Poruka jača od cirkusa

I tako je, zamaskiran lažnim osmesima i pilićarskim cirkusom sa nedomaćinskim banerima protiv predsednika Srbije kao i besmislenim „ekskurzijama“ iz Beograda za Tivat, Samit u stvari doneo suštinski važan rezultat.

Svi na Zapadnom Balkanu su „dobri i poslušni“, svi će nekada, jednoga dana, dobiti priliku da se učlane u drugu ligu Evropske unije, bez sopstvene politike i bez prava glasa, samo je Srbija još „na čekanju“.

Svi su prešli famoznu tačku bez povratka, osim Srbije koja još stoji na samoj ivici ambisa, ali čvrsto oslonjena na najjače stubove savremenog sveta i nadolazeće epohe.

Prelomna nedelja

I tu zvaničnu poruku Berlina, Srbija dobija u nedelji kad je Rusija posle 30 hiljada sankcija okupila u Sankt Peterburgu čitav poslovni svet zajedno sa visokom američkom delegacijom pa i nemačkim privrednicima.

Dodaćemo, ostala je i ispružena ruka spasa srpskoj državi. Da u danima, nedeljema i mesecima ispred nas da konačnu reč i – izabere jedini pravi put

Sve se dešava u nedelji kad je Nemačka u Ujedinjenim nacijama doživela pravi brodolom i veliku blamažu jer su pokazali celom svetu kakav im je ugled i po prvi put izgubili na izborima za nestalnu članicu Saveta bezbednosti.

Sve se dešavalo i dok je na stotine hiljada vernika celivalo Pojas Presvete Bogorodice u Hramu Svetog Save u Beogradu koji smo u subotu ispratili u manastir Vatoped na Svetoj Gori.

I kako reče patrijarh srpski Porfirije, ostala je blagodat.

Dodaćemo, ostala je i ispružena ruka spasa srpskoj državi. Da u danima, nedeljema i mesecima ispred nas da konačnu reč i – izabere jedini pravi put.

(Sputnjik)