Усташки „бал вампира“ у хрватском Сабору

Ми имамо данас веће усташе од усташа

Хрвоје Класић

Пре неколико дана у хрватском Сабору одржан је  „Научни скуп о  истраживању Јасеновца“ у организацији клуба саборских заступника Домовинског покрета и хрватских суверениста. Без обзира што су упућивани апели и захтеви председнику хрватског Сабора Гордану Јандроковићу да се не одобри и дозволи одржавање овог скандалозног скупа, он се једноставно оглушио на све те иницијативе позивајући се на право саборских заступника да одржавају и овакве “научне „ скупове и расправе. На том балу вампира у здању хрватског Сабора су учествовали познати заступници усташке идеологије и усташоидни псеудо-историчари који годинама отворено заступају ревизионистичку и бесрамну политикантску мантру о Јасеновцу као обичном радно-васпитном логору. О томе је на том опскурном скупу говорио И. Вукић.

На том балу вампира у здању хрватског Сабора су учествовали познати заступници усташке идеологије и усташоидни псеудо-историчари који годинама отворено заступају ревизионистичку и бесрамну политикантску мантру о Јасеновцу као обичном радно-васпитном логору

“У Јасеновцу није било масовних смакнућа, то је био првенствено интернацијски и радни логор за хрватске Жидове и Роме (Срби се наравни и не помињу, као да их није ни било) а у мајсторске радионице радног логора добровољно су се јављали и из других делова НДХ за праксу у тим радионицама. У логору није било веће скупине деце, осим дечака из Јасеновца и околице који су похађали школу за разне обрте. Нису се онде дуже задржавали, а нити су били убијани. На попису Јасеновачког спомен подручја стоји да је убијено 20, тисућа деце, но таква  масовна убиства не потврђује ниједан веродостојан извор. Јасеновац није било лечилиште, али није било ни мучилиште“.

Он је такође у  књизи “Радни логор Јасеновац (о којој је Мирјана Касаповић рекла да је токсични шунд) тврдио да јасеновачки заточеници нису масовно убијани него су највише умирали  од болести, исцрпљености и старости, у одмаздама због покушаја бега и почињених криминалних дела, од савезничког и партизанског зрачног бомбардовања логора те од скупног бега из логора. Перо Шола  на том  морбидном тзв. научном скупу је  тврдио да је најмање 14 хиљада жртава из Јасеновца измишљено јер су имена тих људи пронађена у каснијим документима тадашње Југославије јер су преживели Други светски рат. И други учесници су дали свој допринос даљем минимизирању и обесмишљавању броја жртава који су страдали у јасеновачком стратишту ,чак је оспорен и број жртава од 40 хиљада о којима је говорио Фрањо Туђман. До које мере иде тај степен безочности и  безобзирности може се видети у овој  тврдњи  И. Вукића “Да сам у својим истраживањима дошао до података да је тамо  убијено седам хиљада људи колико их је убијено у Сребреници, ја бих се престао бавити даљим истраживањима. Али није било тако, јер сам у својим истраживањима дошао до података према којима је укупан број жртава у Јасеновцу пуно мањи“.

Овакав скандалозан и аветињски тзв. научни скуп о Јасеновцу, месту у којем је извршен геноцид над српским народом, одржан је под окриљем дичног хрватског Сабора. И то у држави која је чланица Европске уније и то без икаквих реаговања представника њених структура, што се није десило ни након усташког оргијања на Томпсоновом концерту

Овакав скандалозан и аветињски тзв. научни скуп о Јасеновцу, месту у којем је извршен геноцид над српским народом, одржан је под окриљем дичног хрватског Сабора. И то у држави која је чланица Европске уније и то без икаквих реаговања представника њених структура, што се није десило ни након усташког оргијања на Томпсоновом концерту. А при томе непрестано слушамо како је антифашизам једна од темељних европских и цивилизацијских  вредности, а при томе се у Хрватској отворено и без икаквог зазора пропагирају усташка идеологија а Јасеновац проглашава за  обични обртнички радни логор .Ово је још један очити  доказ више до које мере је ЕУ као тзв. највећи мировни пројекат након Другог светског рата огрезла и потонула у баруштину лицемерства и хипокризије.

Треба рећи овом приликом да су саборски заступници Социјал- демократске партије делили учесницима овог скаредног скупа фотографије и летке у којима се подсећа на усташке злочине у Јасеновцу. Председник СДП- а С. Гајдаш Дончић је поводом овог „знанственог“ скупа изјавио “Допуштања одржавања оваквог скандалозног догађаја у саборским просторијама као и толерисања усташког злочиначког поклика „За дом спремни“ посебно током саборских седница наноси озбиљну штету и угледу хрватског Сабора као највишег представничког тела грађана, те посредно подстиче друштвену толеранцију према повесном ревизионизму и негирању злочина“.

Ми имамо данас веће усташе од усташа. Невероватно је да имају такву храброст. Али, зашто и не би, у оваквој Хрватској то је мејнстрим. И не бих рекао да је то ревизионизам, то је отворено усташтво

У том тону је било и реаговање историчара Хрвоја Класића “Не само што је то срамота и што се догађа у хрватском друштву. Мене ово што смо видели данас и што се догађа уназад неколико месеци, а у принципу и протеклих 35 година, јако подсећа на причу око „За дом спремни“. Ми имамо данас веће усташе од усташа. Невероватно је да имају такву храброст. Али, зашто и не би, у оваквој Хрватској то је мејнстрим. И не бих рекао да је то ревизионизам, то је отворено усташтво. Овде се сада усташтво настоји прихватити као облик хрватског патриотизма. Не муче ме у овом случају ревизионисти, јер су безначајни у свету науке и хрватском друштву, мене брину ови политичари крај њих. Колико  су спремни зажмурити и колико релативизовати, кад  су спремни то учинити за највећу срамоту хрватске историје. Ако те злочинце виде као патриоте. Шта ће се догодити сутра у овом валу десног екстремизма“. Саборска заступница  СДСС –а Драгана Јерков, као представница српског народа, оценила је да је „ Одржавање скупа у Сабору срамота и шамар сваком грађанину Хрватске. Саборске просторије су постале место за промоцију и заговарање негирање усташких злочина“.

Када су државни органи и владајућа напредњачка странка у питању тешко да се од њих ишта сувисло и смислено може очекивати јер су они својевремено одбили да подрже у Народној скупштини предлог Резолуције о геноциду над Србима у Јасеновцу у време НДХ-а. 

Било је важно у овом тексту навести медијска  и друга иступања јавних и политичких личности у Хрватској поводом одржавања овог благо речено ревизионистичког и  тзв. научног скупа о Јасеновцу у хрватском Сабору. Јер  парадоксално он није добио ни приближан одјек и значај у нашој јавности , напротив , пропраћен је несхватљивим муком и прећуткивањем у нашим медијима, политичким организацијама, невладином сектору, међу историчарима и посебно државним установама. Када су државни органи и владајућа напредњачка странка у питању тешко да се од њих ишта сувисло и смислено може очекивати јер су они својевремено одбили да подрже у Народној скупштини предлог Резолуције о геноциду над Србима у Јасеновцу у време НДХ-а. Вероватно би  адекватно  реаговање на овај скуп одржан у  хрватском Сабору била додатна препрека на њиховом путу ка Европској Унији који сада поново постаје њихово  пресудно стратегијско опредељење за које су спремни да жртвују и наше Косово и Метохију. Али просто је несхватљиво да ниједан државни орган није упутио званични протест влади и Сабору Хрватске поводом скупа који је најтежа увреда за све жртве Јасеновца а посебно за српски народ који је у НДХ-а доживео геноцид. Није  се огласила ни наша амбасада у Хрватској нити је амбасадор Хрватске у Србији позван на консултације  у  наше министарство спољних послова које је морало да упути протесну ноту хрватској влади. Изостала је и реакција председнице Народне Скупштине А. Брнабић (она се иначе свакодневно обраћа  у нашој јавности здушно бранећи њеног великог вођу) поводом овог скупа у хрватском Сабору. Али је она зато у Паризу у време одржавања овог саборског скупа изјавила да су европски партнери  веома заинтересовани за српски литијум и да је Србија виђена  као кредибилни и поуздани партнер  у ЕУ.

Њој је очигледно важније да се још једном истакне и препоручи као поуздани гарант европским партнерима којима је обећано отварање литијума и коначна предаја Косова и Метохије, него што ће осудити аветињски усташоидни скуп у хрватском Сабору. Толико, о нашим великим патриотама и родољупцима  који се тако „истрајно „боре за српски свет и српски национални интерес а ради се  само о њиховој неутаживој жељи да сачувају своју власт и имовину коју су  стекли у овом клептократском  диктаторском режиму.

Нисмо могли ни да чујемо реаговање увек агилних људско-правашких организација које су непрестано на бранику одбране европских вредности и људских права

Посебно је питање зашто су наши медији у потпуности прећутали овај скандалозни догађај у хрватском Сабору. То за њих није била важна вест нити је заслуживала  колумне дежурних коментатора. Осим  текстова у Вечерњим Новостима и мале нотице у режимској Политици остали медији нису нашли за сходно да се  огласе ни преношењем агенцијских вести .То се посебно односи на тзв. професионалне и објективне медије као што су ТВ  Н1. и НОВА С, листове Данас (осим текста Д. Марковине пренетог са Пешчаника) и  НОВА , који су увек спремни да осуде  сваку појаву српског национализма и говоре о преовлађујућој појави и пошасти ревизионизма у нашој новијој историографији и одрицању од антифашизма, али и да истичу неспремност српског друштва за суочавању са прошлошћу већ се непрестано истиче преовлађујућа присутност самовиктимизације  српског народа. Нисмо могли ни да чујемо  реаговање  увек агилних људско-правашких организација које су непрестано на бранику одбране европских вредности и људских права .

Изостало је и оглашавање  етаблираних бораца и боркиња против српског национализма и историјског ревизионизма као што су Д. Стојановић, С. Милошевић, М. Бешлин, И. Чоловић, Д. Илић, С. Илић, С. Бисерко. Д.М. Пинтар, Р. Вучетић. М. Писари, И. Миленковић, В. Секуловић, Ј. Комшић ( списак би био подужи). Очигледно да овај догађај за њих није од веће и битније важности јер су они задужени да се боре  у свом дворишту и ексклузивистичком забрану против малигног српског национализма који је за њих и данас наш највећи политички проблем, без обзира што су нове генерације и побуњени грађани током ових протеста успели да патриотизму врате његов изворни смисао и значај.

Како и на који начин да развијамо нашу културу сећања ако не бранимо увек и на сваком месту истину о геноциду и страдању нашег народа у Јасеновцу јер  је временом поред косовског завета и он  постао неразлучиви део нашег идентитета и историјске свести

Ни припадници про-европских и грађанистричких странака ЗЛФ, ДС, ПСГ, Народни покрет, ССП (које баштине и претежно заступају идеологију Друге Србије и Грађанског савеза) нису нашли за сходно да као парламентарне странке осуде овај скандалозни догађај у хрватском Сабору. Они су сада заузети стварањем одрживе про-европске  алтернативе  овом диктаторском режиму (како би бирократе и функционери из ЕУ имали са ким да разговарају) а питање Јасеновца и геноцида почињеног над српским народом у НДХ-а одавно није на њиховој политичкој агенди, јер морамо  реално и прагматично гледати у будућност и следити европске вредности без обзира што су оне изгубиле своју снагу и уверљивост.

Ни национално и суверенистички опредељење организације и странке нису се такође огласиле о „знанственом“ скупу одржаном у хрватском Сабору што довољно говори о степену њихове организованости и спремности да  заједнички делују у одбрани српских националних интереса. Није се свакако могло очекивати да ће Католичка црква у Хрвата осудити овај усташки бал вампира у хрватском Сабору али је апсолутно неприхватљиво да се није чуло реаговање Српске православне цркве јер се ради о догађају који је без преседана, да се у окриљу хрватског Сабора негирају злочини и геноцид почињен над српским народом у НДХ-а. Како и на који начин да развијамо нашу културу сећања ако не бранимо увек и на сваком месту истину о геноциду и страдању нашег народа у Јасеновцу јер  је временом поред косовског завета и он  постао неразлучиви део нашег идентитета и историјске свести.