Студентски Меморандум о Косову и Метохији – израз доследности у поштовању нашег Устава и државног суверенитета

Објављивање Меморандума студентског покрета о Косову и Метохији изазвало је сасвим очекиване и лако предвидљиве реакције и коментаре како из редова владајућег напредњачког режима тако и од увек будних идеолога и политичких заступника про-европских, грађанистичких, либерално -демократских политичких групација и организација, изворних баштиника идеја Друге Србије и признавања тзв. политичке реалности да су Косово и Метохија изгубљени и да је неизбежно признавање псеудо косовске државности. Пре свих се огласио ненадлежни А. Вучић у свом познатом политикантском маниру ниподаштавајући ставове студентског покрета о Косову и Метохији заснованих пре свега на поштовању Устава републике Србије и нашој политичкој традицији у којој косовски завет има посебан значај и смисао.“ Ти бахати, арогантни млади људи појма немају колико новца дајемо за народ на КИМ. Ништа им није јасно и ништа не разумеју. Знају само да иду против своје државе и критикују свој народ. Али и да између Куртија и Српске листе нађу кривца у Српској листи, мени се чини да њих питање КИМ уопште не дели већ да имају врло једностран приступ а то је живео Аљбин Курти: А све најгоре да говоре о Српској листи, с тим да се сагласим нећу никада“. Српска листа као продужена рука СНС- а на Косову и Метохији сигурно зна колико новца се издваја за ову нашу покрајину али поуздану информацију о начину и токовима трошења ових средстава нисмо никада добили, јер се ради о истом начину клијентелистичког и клептократског политичког деловања као и у самој Србији, што је и довело српски народ на Косову и Метохији у трагичан и готово безизлазан положај. Ништа друго се и не може очекивати од овог „великог" државника који је починио отворени акт велеиздаје нашег Косова и Метохије поништавајући све атрибуте српске државности на Косову и Метохији на шта студенти у Меморандуму и у својим обраћањима недвосмислено указују. Они на тај начин исказују доследност у својим захтевима и истрајним залагањима за поштовање уставног положаја нашег Косова и Метохије и одбрану територијалног интегритета и суверенитета српске државе. Они су овим Меморандумом показали да су Косово и Метохија и изнад свега судбина српског народа изложеног најбруталнијем етничком чишћењу и огољеном насиљу (уз ћутање и не реаговање представника међународне заједнице) једно од најважнијих не само политичких изазова већ и пресудно идентитетско и цивилизацијско питање. Овај Меморандум је у потпуности у складу са темељним захтевима студентског покрета везаних за борбу против корупције, залагање за поштовање Устава и функционисање државних институција, остваривање начела слободе и правде, одбрану Републике и успостављање владавине права и једнакости пред законом. Остваривање ових темељних демократских и цивилизацијских принципа отворили би простор за стварну и делотворну одбрану људских и националних права српског народа на Косову и Метохији који су велеиздајничком политиком А. Вучића и његових послушника из Српске листе доведени на руб опстанка и настављања процеса убрзаног исељавања.

У великој мери истоветна политикантска стигматизација и осуда стигла је и из редова тзв. независних и објективних медија који отворено и често некритички заступају про-европске и грађанистички оријентисане политичке групације и организације .У томе наравно предњаче Н1, Нова , Нова С, Данас, Слободна Европа, Пешчаник , Време и Радар. Могли смо ћути питања: да ли су студенти рекли не Европи, Да ли студенти спремају Меморандум о ЕУ, Уважава ли објављивање студентског Меморандума о Косову и Метохији стварност и реалне односе на терену, Ново десно скретање студентског покрета у Србији, Легалистички документ или доказ да је опозиција деснија од Вучића. У овим медијима је на тај начин вођена отворена кампања дезавуисања и деградирања овог студентског Меморандума у настојањима да се изнова докаже да је и студентски покрет показао своје националистичко и анти-европско лице стварајући на тај начин велико разочарање у либерално-демократским и проевропским круговима, они се иначе залажу за признавање тзв. косовске независности што је и успостављен услов за улазак у ЕУ. Тако увек спремни борац против српског национализма и „малигне“ српске митоманије Жарко Кораћ  „не може да верује да су млади склони да подлегну митовима и да немају порив да гурају друштво напред, не постоји ваљда ниједан европски народ где је један мит, као што је косовски, део рационализације или боље рећи, псеудо-рационализације државне политике. Од С. Милошевића преко Д. Ћосића и В. Коштунице, па све до А. Вучића и студената у Србији, косовски мит је звезда водиља сваког српског национализма. Већи део политичке опозиције у Србији је у заблуди да могу да се боре против актуелне власти јачим и искренијим национализмом. То нажалост раде и студенти“. Ако се А. Вучић служи превазиђеном и анахроном радикалском реториком , то исто чини и Ж. Кораћ не схватајући да је студентски покрет израз нове политичке генерације која није оптерећена политичким обрачунима из деведесетих година и захтевима да управо они буду ти који ће спровести суочавање са последицама грађанског рата након разбијања СФРЈ. Студентски покрет сада има потпунио другачију звезду водиљу у заступању и вођену своје визије политике у Србији. Дејан Илић који сада у делу јавности која је разочарана студентским Меморандумом о Косову и Метохији што он отворено и сам заступа, користећи се при томе најприземнијим дисквалификацијама и потпуним извртањима и пренебрегавањима елементарних историјских чињеница везаних за Косово и Метохију. У свом „ праведном“ гневу он није бирао речи у својој колумни „ Од извора увек један, косовски пут објављеној у Пешчанику.“ У тих пар десетина реченица и нешто више редова стала је сва глупост, колективна, о Косову. И не само о Косову него и о идентитету. Хоћу да кажем, у Србији се национализам и будалаштине о Косову дишу као ваздух. А као и ваздух, та домаћа прича о Косову је загађена преко сваке мере. Причати о Косову као извору идентитета и његовом значају за сваког житеља Србије понаособ, јер сваки житељ живи и умире за српску културу и историју, чиста је глупост. Ми и Албанци, када је о Косову реч, само смо слика једних и других у огледалу. Али, није ствар ни у томе - не постоји један једини “српски „ идентитет. А за неке“ српске „ идентитет Косово не значи много, ако не баш и ништа“. Дејан Илић који себе означава као окорелог Југословена што је пре свега његово идеолошко опредељење (вероватно је то и његов изабрани базични идентитет) позивајући се на дивну књигу И. Чоловића о Косову пласира нам без икаквог зазора став о томе да је управо за потребе југословенског колективног идентитета нашу слику Косова обликовао Хрват Иван Мештровић. „ Е, после су се сви нешто предомислили а ту југословенску причу једног Хрвата преузели су Срби и учинили је својом. Па су тај косовски угаони камен нове државе Југославије узели да њоме ту исту Југославију поломе“. На овај начин окорели Југословен ћоловићевског типа Дејан Илић сходно идеологији коју истрајно заступа у овом тексту у Пешчанику је само показао до које готово фарсичне мере иде његова (и не само његова) идеолошка искључивост и острашћеност у потпуној негацији и ниподаштавању српске историје и традиције у којој је косовско опредељење било и остало темељна одредница српског националног идентитета и поимања опстанка српског народа не само на Косову и Метохији. Али узалудно је овог идеолошког јуришника Друге Србије подсећати на косовску традицију у нашој изузетној епској поезији, на Његоша, Иву Андрића, Владимира Ћоровића, Стојана Новаковића, Радована Самарџића, Исидору Секулић, Душана Батаковића, Бојана Јовановића, Димитрија Богдановића и његову изузетно вредну књигу о Косову, она је обавезна и незаобилазна литература за сваког ко хоће да проговори о српском народу и његовој историјској судбини на заветном Косову и Метохији. Она се по Дејану Илићу вероватно не може мерити са дивном књигом Ивана Чоловића коју он тако здушно препоручује, јер он је само острашћени гласноговорник идеолошке грађанистичке групације која се залаже за признавање тзв. косовске државности као основног услова да се Србија коначно ослободи своје везаности за косовски мит који је спутава на путу у окриље Европске Уније. И то као остваривање њихових либерално демократских и грађанистичких тежњи у којима нема места за српски национални идентитет и одбрану државне суверености и опстанак српског народа на Косову и Метохији.

Свако ко је присуствовао величанственом окупљану грађана и студената 23. маја 2026. на Славији може посведочити колико су испразне, превазиђени и бесмислени сви покушаји да се Студентски покрет прогласи за националистички и митомански

Ако сте помислили да је Дејан Илић постигао врхунац у дисквалификацији и стигматизацији студентског Меморандума о Косову и Метохији варате се, јер превазишла га је његова колегиница из Пешчаника Светлана Слапшак која је студенте жигосала га Четнићиће. Не кријући такође своје огорчење и разочарење она је студенте прогласила за настављаче екстремне националистичке политике везујући их без икакве аргументације за идеологију четништва, што је заиста врхунац идеолошке и политикантске стигматизације коју она бескрупулозно користи.“Четничићи су још у жутом паперју и у народним ношњама, а опасност од њих није мања од опасности од оних са РТС. Да ли ће помоћи позном цветању Мила Ломпара - баш ме брига ; да ли означава крај узбудљивог, јединственог, креативног, паметног покрета који је могао променити друштво - да- и убија ме, нарочито ако студенти не одговоре на то. Покрет је клецнуо на сва три колена: прилепио се уз национализам и позвао диктатора да њиме обрише све крваве мрље, од полицијских подрума до скупих ресторана. Друго, кључно је занемарио борбу против неолиберализма. Што се од прве кривине већ залетео у “домаћина“ и друге опсцене вицеве који укључују породицу, традицију и фемицид. Ту се заустављам. Свака част ономе ко би још хтео да спасава четнићиће“. Свако ко је присуствовао величанственом окупљану грађана и студената 23. маја 2026 године на Славији може посведочити колико су испразне, превазиђени и бесмислени сви ови покушаји да се Студентски покрет прогласи као националистички и митомански, напротив управо су овај покрет и побуњени грађана вратили дигнитет српском националном идентитету и самом појму патриотизма. Они су управо прокажени од оних којима је и само спомињање српског националног интереса зазорно и неприхватљиво, јер они и даље робују превазиђеним идејама о сталној опасности од великосрпске хегемоније што доводи до означавања српског народа као сталног реметилачког фактора неспособног да успостави добросуседске односе и тако представља непрестану претњу стабилности овог региона.

Везивати студентски покрет данас за Меморандум САНУ показује до које мере су политички представници и идеолози грађанистичке и Друге Србије (који су сада активнији и живљи више него икада) остали заробљеници својих идеолошких и анахроних политикантских тврдњи

Следећи овако изречене дисквалификаторске и идеолошки једностране ставове сасвим очекивано се стиже до кључног али сасвим неоснованог поређење студентског Меморандума о Косову и Метохији са неоправдано озлоглашеним Меморандумом Српске Академије наука и уметности из 1986. године, који и није никада био званични документ ове институције. Меморандум САНУ користи као крунски доказ улоге српског народа (без обзира што се говори о улози тадашње власти у Србији) у разбијању СФРЈ и та се идеолошка флоскула непристрасно и упорно употребљава без икаквих аргумента и реалног утемељења. Везивати студентски покрет данас за Меморандум САНУ само показује до које мере су политички представници и идеолози грађанистичке и Друге Србије (који су сада активнији и живљи више него икада) остали заробљеници својих идеолошких и анахроних политикантских тврдњи о српском национализму, миту о Великој Србији, српској самовиктимизацији, антимодернизму и везаности за анахроне представе о националном идентитету и тежњама за остваривање великосрпских територијалних интереса. О томе најбоље сведочи новинарка Данас Снежана Чонградин иначе позната по „изразито“ професионалном и објективном приступу у разматрању околности које су довеле до грађанског рата и разбијања СФРЈ.“ Меморандум САНУ се у њеном веома „уравнотеженом" исказу означава да је „у тумачењу већег дела интелектуалне јавности бивше Југославије схватао као националистички приказ намере актуелне српске „елите“ и интелектуалца који су тим текстом изразили позицију српског национализма, односно поимања питања Косова КРОЗ НЕОПРАВДАНЕ ТВРДЊЕ О УГРОЖЕНОСТИ СРБА“. Завршне речи овог цитата су суштина оваквог једностраног и идеолошки једностраног приступа питању положаја и трагичне судбине српског народа на Косову и Метохији, и то у време најбруталнијег етничког чишћење српског народа који је препуштен својој судбини и то од стране А. Вучића који је починио отворену велеиздају наших националних и државних интереса у нашој јужној покрајини. Иако постоји сијасет непобитних историјских документа и савремених очитих доказа о терору и прогону којима су Срби изложени на Косову и Метохији како кроз историју тако и данас то не дотиче ове борце и боркиње за људске права и кажњавање криваца за почињена злодела, само што то по њима не вреди за Србе јер су они и даље извор дестабилизације и реметилачки фактор и посебно када се позивају на свој национални идентитет, националне интересе и заштиту својих националних и државних интереса. Јер у њиховом идеолошком кључу постоје само неосноване и неоправдане тврдње о угрожености Срба на Косову и Метохији, зато и не изненађује да они овај студентски Меморандум о Косову и Метохији настоје да поистовете са Меморандумом САНУ. Користећи ово неприхватљиво поређење за даљу стигматизацију српског народа али и ову генерацију студента који су на делу показали свој изворни патриотизам ослобођен од искључивости и националне ускогрудости. При томе је студентски покрет до пре неколико месеци означаван као најсветлија страница новије српске историје, сетимо се само сусрета студената из Новог Пазара и других градова у Србији, маршева до Брисела, обиласка Србије када су ношене српске заставе и поруке мира и вере у могућност промене овог погубног диктаторског режима, а сада се они жигошу и дисквалификују као четничићи и меморандумски студенти и заступници екстремних националистичких и десничарских идеја. И то само зато што су се усудили да изразе своје на нашем Уставом засновано и утемељено опредељење и становиште о Косову и Метохији као саставном делу наше државне територије и неопходности очувања српске државне суверености у овој нашој покрајини. Зато се са пуно права може поставити кључно питање, зашто је заступање права на опстанак и остваривање уставом загарантованих права српског народа на Косову и Метохији идеолошки представља као израз екстремног национализма и десничарског политичког опредељења. На то питање немају валидан одговор, осим политикантских дисквалификација, дежурни борци против српског национализма и Меморандума САНУ али ни представници про-европских и грађанистичких парламентарних опозиционих странака који и даље понављају овештале флоскуле о потреби историјског помирења Срба и Албанаца и неопходности преговора са Албанцима позивајући у помоћ ЕУ која је толико пута доказала да подржава тзв. косовску независност. Али и А. Вучића као гаранта спровођења њихове политике оличене у спровођењу Немачко француског Охридског споразума који захтева пре свега признавање тзв. косовске независности. Меморандум студентског покрета о Косову и Метохији показао је њихову доследност, политичку одговорност и зрелост у одбрани уставног положаја наше јужне покрајине али и историјску свест о нужности у заступању националних и државних интереса Србије, просвећен приступ националном идентитету и патриотизму. То је велики изазов за будућност у којој ће стварање државе засноване на темељним принципима демократије и одбране Републике, остваривању слободе говора и критичког мишљења, подели власти, негирању могућности за успостављање диктаторског начина владавине и достизања идеала једнакости свих пред законом бити залога и за заступање и остваривање националних интереса српског народа не само на Косову и Метохији , афирмацију његовог националног идентитета и историјски заснованих државних интереса.