Случај "Алта банке" и функционисање напредњачког картела

Српска напредна странка већ дуго времена не функционише као странка будући да припада типу организовања које се много тачније може дефинисати као холдинг или картел.

Холдинг je термин који означава привредно друштво које контролише једно или више привредних друштава и чија је искључива делатност управљање и финансирање тих друштава, мада се овај термин некад користи и за цео скуп овако повезаних друштава. Картел је облик споразумног удруживања фирми које својим умрежавањем постају монопол како би остварили што већи профит.

Без обзира како одређујемо СНС, у њеној основи је економски интерес свих оних који су им блиски и огромно богаћење оних при врху тако успостављене структуре. Том циљу подређено је и организовање државе, почев од нормативног оквира усвајањем закона и уредби које им погодују до, још израженијих, пословних одлука државних предузећа, конкретних закључака министарстава, тендерских услова и њиховог спровођења.

За овакво организовање важна је чињеница да у практично свакој привредној грани постоји компанија која је део овог холдинга/картела и као таква повлашћена. Принцип је јасан, потребно је контролисати токове новца, јер је циљ да што више новца остане у холдингу, односно картелу.

И ту долазимо до "Алта банке" која је ових дана у фокусу пажње домаће јавности због одлуке ЕПС-а да уместо трезорског рачуна средства држи на рачуну банке у власништву Давора Мацуре. Одлука је донета без икаквог јавног поступка који би довео до таквог резултата и без образложења због чега се рачун отвара у приватној, а не у нпр. државној "Поштанској штедионици".

Без обзира како одређујемо СНС, у њеној основи је економски интерес свих оних који су им блиски и огромно богаћење оних при врху тако успостављене структуре. Том циљу подређено је и организовање државе

Давор Мацура је 2008. године отворио мењачницу "Алта" која је постепено јачала све до 2016. године. Од тада креће метеорски успон Alta pay платне институције која 2019. године купује државни пакет акција у "Јубмес банци". Иако се тада спекулисало да је мета овог преузимања изузетно вредно земљиште "Јубмес банке" на Новом Београду, показало се да су амбиције Мацуре много веће од инвестирања у још један небодер и продају прескупих станова, јер је касније купио и имовину ИМТ-а на Новом Београду, а  на којој планира градњу више хиљада станова.

Непосредно пре преузимања "Јубмес банка" је 2018. годину завршила као мала банка са активом од 15 милијарди и оствареном добити од 450 милиона динара. Након шест година, "Алта банка" има осам пута већу активу, а остварена добит је чак четири пута већа и у 2024. години износи 1,9 милијарди динара, док током прва три месеци добит износи скоро милијарду динара. Није споран успех, већ како се до њега долази.

Наравно, није овде реч само о "Алта банци".

У области обезбеђења сличан статус има "T&M solutions". Приходи ове компаније, познате и по обезбеђивању Арене током крађе београдских избора, током 2024. године достигли су 13,9 милијарди уз добит од милијарду динара. Овакви подаци су још шокантнији када се зна да је компанија основана тек половином 2022. године.

За овакво организовање важна је чињеница да у практично свакој привредној грани постоји компанија која је део овог холдинга/картела и као таква повлашћена. Принцип је јасан, потребно је контролисати токове новца у картелу

У области грађевинарства то је "Milenijum tim", који је извођач у свим кључним напредњачким пројектима од "Београда на води" до "Експа". У складу са тим, приходи су им само за две године дуплирани и 2022. године су износили 16 милијарди, а 2024. године више од 30 милијарди динара.

У области ИТ сектора режим воли да сарађује са "Проинтер систем" и "Проинтер веб" које имплементирају ИТ решења у многе државне фирме.

Проинтер веб je само у 2024. години исказаo нето добит од 340 милиона динара или око 31.000 евра годишње по запосленом што је два до три пута већа стопа у односу на реномиране ИТ компаније у Србији као што су "Nordeus" или "Endava".

Превише је примера за навођење, али последице су очигледне - све богатији холдинг и његови чланови науштрб целог друштва и националних ресурса.

Нови ДСС сматра да развој Србије треба да се заснива на домаћим компанијама. Међутим, он не сме бити монополски организован и Нови ДСС, као део будуће власти, гарантује да ће променити накарадни и коруптивни систем у ком успех зависи од блискости режиму. Гарантујемо и још нешто. Сви који су незаконито стекли вишемилионска богатства мораће тај новац да врате и наравно да одговарају. Права и правде у Србији ће бити.

(Аутор је народни посланик и потпредседник „Новог ДСС“)