Гнушам се свакога ко каже да је бављење политиком нечасна и прљава работа
| Коментар дана | |
Гнушам се свакога ко каже да је бављење политиком нечасна и прљава работа |
|
| понедељак, 27. јул 2026. | |
|
Да ли знате или сте чули за неког корумпираног политичара који се обогатио, који има иза себе финансијске и политичке афере, лажљивог, непринципијелног, који се добрано каријерно окористио док су „његови“ били на власти, који је оглушујући се о морал и поштење оговарањем и лажним оптужбама напакостио онима који му сметају...који је дакле упрљан влашћу, политиком? Наравно да јесте. Па то је свима добро познато, зар не? То је несумњиво, о томе се пише, то говоре сви који наступају у овим и оним телевизијама, то тврди власт (додуше само за све опозиционе политичаре), то тврде и промотери најјаче опозиционе групације коју чине они који се баве политиком, а је л' да, нису политичари, јер је политика, како кажу - веома прљава и зато са оним другима који се њоме дуго баве, а у опозицији су, не сме да се сарађује, јер су упрљани, компромитовани.
А да ли знате, познајете, да ли сте чули за некога ко је дуги низ година у политици, ко је чак био или јесте функционер неке политичке странке или само дугогодишњи активан члан, а није се није огрешио о закон, нити се окаљао политички и морално, заступајући доследно и из уверења своје политичке ставове, није се обогатио и живи онако како живи „сав нормалан свет“? Да ли сте чули за неке некадашње државне функционере, данас опозиционе политичаре, који живе у малим становима, у неатрактивним деловима града од својих плата или пензија, који немају ни богате рачуне у банкама, ни некретнине за издавање стечене у време вршења власти? Да ли знате колико има чланова опозиционих странака који су и раније трпели последице свог политичког ангажмана, да не говорим о томе како им је данас, који због својих јавно изношених политичких уверења нису могли да се запосле или нису могли да напредују на послу, а радом и знањем су заслужили? Не, о томе се не говори, јер опште је познато да су сви они прљави – па забога, бавили су се политиком. Познајем неке од оних с почетка текста, оне које сви знају и служе за политички целисходну генерализацију од стране власти и нових политичких делатника, али познајем и знам далеко већи број оних који су били и остали потпуно чисти бавећи се политиком, бивајући на најразличитије начине отворено политички ангажовани, који нису ћутали, који нису гледали своја посла, своје каријере и који су трпели. Не ради се само о десетинама оних које лично познајем, не ни о стотинама, ни о хиљадама, говорим о стотинама хиљада људи који нису опортунисти ни каријеристи, већ су храбро сносили не мале последице свог нескривеног, јавног неслагања са политиком власти.
Узмимо за пример Родољуба Шабића, надам се да ми неће замерити, изабрао сам га случајно, јер је свима добро познат, а и данас изложен критикама од стране оних од којих се то најмање могло очекивати, па и оних за које се не може рећи да се нису упрљали и од власти окористили. Још од осамдесетих година прошлог века био је политички, страначки активан. Био је народни посланик, потпредседник Народне скупштине, министар у Влади Зорана Ђинђића, Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности у два мандата. Верујем да је свима познато како је те своје функције обављао, посебно функцију Повереника, борећи се и изборећи се са препрекама и с почетка рада и притисцима у највећем делу свог другог мандата. Дакле, по општем уверењу као неко ко је готово четири деценије политички активан, обављао високе државне функције – па тај је компромитован, упрљан политиком, са таквима нема шта да се разговара. Траже се бољи, неукаљани, нови политичари, јер ови стари, макар били и млади, не верујемо да иза себе немају афере, неподопштине, да нису корумпирани – само нису ухваћени...то не може бити када је опште познато да то не може бити. Само они који су ћутали, пливали низ воду, политички камелеони, удворице, мале Мује – опортунисти и каријеристи, само они могу да буду чисти и само они заслужују поверење грађана.
Је ли тако, размислите. Ко је заправо упрљан: они који се деценијама трпећи последице баве политиком или они који се политиком нису бавили и ставове јавно износили чувајући се лоших последица по своје послове, каријеру и породични мир? Због стотина хиљада храбрих, упорних и у сваком погледу чистих чланова странака и страначких функционера, оних са чијим се уверењима слажем и оних са којима се нисам слагао и не слажем се, гнушам се свакога ко изваљује труизам да је бављење политиком прљава работа. Немојте ми сада, не слажући се, наводити примере заиста компромитованих политичара, корумпираних, неморалних...немојте наводити примере тзв. прелетача, тог људског смећа које презирем можда само мало више него што их презиру газде којима агресивно служе, доказујући им се. На свако име тих живих, приметно изузетно живахних, а уистину мртвих подлаца, додаћу још два. Али на сваког таквог додаћу хиљаде оних који се нису одупирали моралном посрнућу, јер такву потребу никада нису ни имали и оних који су се супротставили изазову. И немојте говорити да такви, те хиљаде часних треба да се повуку јер су наводно компромитовани, да ућуте и да све што треба да учине јесте да подрже оне који деценијама нису имали храбрости да њих подрже, па им сада приговарају да су били неуспешни. Зашто се, забога, од компромитованих уопште и тражи да подрже оне који почињу да се баве неизбежно прљавом политиком.
Најзад, надам се да ћемо дочекати промену режима и да ће свако моћи да се осведочи да није политика неминовно прљава, да прљаве нису све странке, иако има и оних које јесу, да су прљави само појединци, мањина. Било их је, има их и биће их. Нису сви којима је до поштења напустили политику и отишли у цркву, како их је један политичар својевремено саветовао, највећи број којима јесте до поштења ушао је и остао у политици, а у цркву, ако одлазе, то није због бежања од политике, већ из много дубљих разлога. И међу новим политичарима биће и једних и других, колико којих видећемо врло брзо, јер многи су нестрпљиви. Опортунисти могу да се промене, не често, али могу. Они до сада мудро ћутећи појединци који пак у политику улазе уочивши прилику за већу добит него од даљег немешања убрзо ће себе сврстати у групу с почетка овог текста, оснажујући и даље нетачна уверења да политика прља људе.
Не! Људи прљавог карактера прљају политику. Има Нерона, али има и Марка Аурелија. Политика, власт, моћ не квари људе, већ само разоткрива њихове карактере. Не слажете се...добро, па различито мисле Платон и Макијавели. Верујете да је Прудон у праву, ја посведочујем да је то Џо Бернард Шо, који написа: "Није истина да власт квари људе. Истина је само да будале, ако се домогну власти, кваре власт". Да се потпуно разумемо: једина ми је намера да укажем на појаву која штети остварењу заједничког циља, појаву кршења демократских принципа, дискриминацију у циљу маргинализације оних који би морали да буду прихваћени као добродошли партнери. Потпуно ми је јасно како је данас најснажнија опозициона политичка групација такав статус остварила и без обзира на неке дилеме желим јој велики успех, јер је од пресудног значаја. Али нећу да се склоним. А страхујем шта ће бити сутра, када се већ данас показује склоност ауторитаризму. (Аутор је члан Председништва Новог ДСС) |
Повређен сам јер сам дискриминисан (видети Закон о забрани дискриминације), а ово не пишем због себе, већ због хиљада других, различитих политичких уверења, данас изнова изложених политичкој дискриминацији, каткада више него посредној и несумњиво јасној.
