Аутократски режими теже да уђу у све сфере друштва и успоставе апсолутну контролу

Пре неких десетак дана ме је назвао пријатељ и зачуђено рекао: „Не могу да верујем, ови су покушали да украду и изборе за студентски парламент.  Не разумем шта ће им то, то је небитна организација која се бави правима и стандардом студената, нема никакву извршну власт“.

Већ  свестан ситуације, признајем да нисам био ни мало изненађен. Изненађење сам доживео још пре неколико година, када сам пре републичких избора, сазнао да је у локалном културно-уметничком друштву, одржан састанак са  извођачким саставом и родитељима деце припремних група,  на коме је тражено да се гласа за СНС, јер је општина помогла куповину ношње и путовања.  

Сем преузимања ових, наизглед небитних организација, можемо констатовати да су у претходном периоду, под делимичну или потпуну контролу, стављене и неке од најбитнијих државних институција

Дуго сам се бавио фолклором, било је у претходном периоду разних власти, неке су у већој, неке у мањој мери, подржавале овај вид аматерске културне делатности, али НИКАДА НИКО, па чак ни за време Слободана Милошевића, није изнео овакав захтев пред припаднике фолклорног ансамбла. Након распитивања, сазнао сам да је такав састанак одржан у фудбалском клубу, кошаркашком клубу и другим удржењима грађана.   

Сведоци смо сличне ситуације на изборима за „Лекарску комору Србије“, која је  струковно удружење лекара, у које не би требало да се улази на основу политичког опредељења, већ стручности. Сем преузимања ових, наизглед небитних организација, можемо констатовати да су у претходном периоду, под делимичну или потпуну контролу, стављене и неке од најбитнијих државних институција.

Претходних неколико година, власт је успоставила апсолутну контролу телевизија са националном фреквенцијом, а у току је покушај преузимања и последње две кабловске телевизијске станице, на чију уређивачку политику до сада нису имали утицај

Претходних неколико година, власт је успоставила апсолутну контролу телевизија са националном фреквенцијом, а у току је покушај преузимања и последње две кабловске телевизијске станице, на чију уређивачку политику до сада нису имали утицај. Поред телевизија са националном фреквенцијом, готово све регионалне телевизијске и радио станице су под директом контролом локалних или републичких власти. Друштвене мреже и интернет су  једини медијски простор који је још увек остао слободан, мада је у току припрема новог закона о јавном реду и миру, који предвиђа новчане, али и затворске казне, за прекршаје на интернету, који се могу поприлично слободно тумачити.

Парламент, као законодавни орган и место у коме би требало да се одвија политички живот, доведен је до апсурда и у потпуности подређен председнику државе и влади.  Покушај било каквог дијалога и аргументоване расправе у народној скупшитини је од стране владајуће већине, унапред опстуиран и онемогућен. Ништа боља ситуација није ни у трећој грани власти. Свакодневна су кршења прописа и законских норми, на које нико не реагује. Убацивањем својих лојалиста у судове и тужилаштва, власт  спречава покретање кривичних поступака против својих фунционера, криминалаца или тајкуна блиских владајућој структури.

Уколико на наредним изборима, не дође до промене власти, бићемо близу успостављања потпуног аутократског режима, који је већ ушао у све сфере друштвеног живота и прети да успостави апсолутну контролу. Ово би значило потонуће у дубоки понор, из кога би било изузетно тешко изаћи у дужем временском периоду

Након рушења објеката у Савамали 2016.године, за које нико није одговарао, учестало је појављивање маскираних капуљаша, ангажованих од стране власти, за обрачун са неистомишњеницима.  Странка на власти има своје батинашке одреде, који упадају на локалне скупштине или на улицама врше насиље над грађанима, док полиција све ово немо посматра. Присуство оваквих, паравојних  и параполицијских формација, неодољиво подсећа на Немачку и Италију тридесетих година прошлог века.

Због свега наведеног, јасно је да је у Србији током последњих година изграђен криминално-мафијашки режим, који је већ преузео значајан део привреде, а прети да преузме све државне институције и  ресурсе. Уколико на наредним изборима, не дође до промене власти, бићемо близу успостављања потпуног аутократског режима, који је већ ушао у све сфере друштвеног живота и прети да успостави апсолутну контролу. Ово би значило потонуће у дубоки понор, из кога би било изузетно тешко изаћи у дужем временском периоду.