Pa čak i ova moja mala radost zbog zabune koju je Nikolićeva žeđoglad izazvala kod evrokrata tipično je srpska sklonost ka herojskom, antisistemskom, anarhičnom i individualističkom.

U liberalnoj državi Crkva nema pravo da svoj stav o homoseksualnosti nameće društvu. Pozivanje na odgovornost arhijereja zbog propovedi u crkvi napad je na slobodu veroispovesti i slobodu govora.

Problem za srpske birače, međutim, ostaje ozbiljna erozija poverenja u stranačke vođe. Pošto se, nakon 2008, u Srbiji više nikom ne veruje, postavlja se pitanje zašto bi danas birači verovali Nikoliću da će voditi drugačiju politiku nego DS i zašto bi glasali za SNS?

Sada smo, izgleda, ponovo tamo gde smo bili 1963. Ne znamo kakve će razmere dobiti ovaj raskol, koliko će trajati i sa kakvim posledicama. Ono što možemo da pretpostavimo jeste da će raskol verovatno rasti što se više bude insistiralo na Papinoj poseti 2013.

Sada, kada su svi skočili na njega, moram priznati da mi je žao što sam ga pustio da u tu bitku uđe sam. Ali, Vukadinović, uporan i postojan kakvim ga je Bog dao, stoički je izdržao još jednog drugosrbijanskog „toplog zeca“. Kroz njega je on prošao za sve nas.