Prođe li i najnovija „koska“ sa najavljenim referendumom o promeni ustava (a za koji većina građana ne zna ni da je raspisan, niti čemu predložene promene služe, niti čemu uopšte ova hitna promena ustava), možda bi zbilja moglo ispostaviti da je Aleksandar Martinović sa onom pričom o „Vučiću-pobedniku“ bio u pravu – makar onoliko koliko je bio i onda kada se, kao SRS funkcioner obrušavao na Vučića i Nikolića zbog „izdaje“ Srbije i Vojislava Šešelja

Drugim rečima, Kurti će verovatno dobiti tj. izboksovati svoj „reciprocitet“. A Srbi, tj. Vučić i režimski mediji će dobiti svoju – još jednu – „pobedu“. I obe strane će imati svog džokera za predizborne trke koje im predstoje. S tim da će naš, to jest, Vučićev „džoker“, baš kao i „pobeda“ ponovo biti lažni

Prva pouka glasi: Svaka okupacija dođe i prođe – samo ako se dovoljno dugo izdrži, sačuva strateški fokus i demografski potencijal. I druga: Svaka okupacija je mučna, čak i kada okupator nastupa u plišanim rukavicama i sa – bar deklarativno – humanim motivima

Daleko od toga da su premijer ili aktuelna vlada nepogrešivi i da se ne može zamisliti bolja. Ali onaj ko hoće da ovu vladu ruši mora jasno da položi račun na koju i koliku većinu računa – ili će, u protivnom, biti svesni ili nesvesni saučesnik u restauraciji DPS-a i Đukanovićevom „velikom povratku“ još i pre nego što je on do kraja i sišao sa vlasti

Kad i ako prethodno reši predsedničke izbore, Vučiću će biti gotovo svejedno hoće li opozicija izaći ili bojkotovati one parlamentarne. Stoga bi svako „taktičko“ odustajanje od bezuslovnog zahteva za vanrednim parlamentarnim izborima već u startu bila Vučićeva strateška pobeda, a opozicioni i demokratski poraz