Жордан Бардела је спреман да се кандидује за председника Француске 2027. године, уколико Марин Ле Пен не буде могла

Жордан Бардела, лидер француске крајње десничарске странке Национално окупљање (РН), рекао је да ће се кандидовати за председника 2027. године уз подршку Марин Ле Пен, ако трострукој председничкој кандидаткињи буде забрањено учешће, у интервјуу објављеном у суботу.

Марин Ле Пен, дугогодишња носилац француске крајње деснице, претрпела је велики ударац крајем марта када је суд осудио њу и друге партијске званичнике због преваре са фиктивним пословима у Европском парламенту, пише Ројтерс.

Поред затворске и новчане казне, забрањено јој је да се кандидује за функцију пет година (забрана је тренутно ступила на снагу), чак и док чека на жалбу.

Она се сада нада да ће жалба бити брзо саслушана и да ће моћи да поништи или измени пресуду, што ће јој омогућити да се кандидује.

Али у интервјуу за „Ле Паризјен“, Жордан Бардела, који има само 29 година и сматра се Ле Пеноним штићеником, дао је најјаснији наговештај до сада да ће бити кандидат РН-а за председника ако она не буде у могућности да се кандидује.

„Нема двосмислености око чињенице да је Марин Ле Пен мој кандидат, али да ако би била спречена да се кандидује сутра, мислим да могу да вам кажем да бих био њен кандидат“, рекао је он новинама.

„Не могу бити јаснији од тога“, рекао је Бардела, наглашавајући „најважнију потребу да будемо уједињени“.

Макронов табор разматра наследника

Ле Пен, која је имала до сада најбољу шансу да освоји Јелисејска врата на изборима 2027. године, када председник Емануел Макрон мора да се повуче након два мандата, планирала је да буде председница са Барделом као премијером.

Са само 29 година, Бардела наследио најмоћнију десничарску партију у Европи – спреман или не?

За шта је Марин ле Пен проглашена кривом и како ће то утицати на политичку будућност Француске?

„Оно што очекујемо од потенцијалног премијера и председничког кандидата су квалитети који су мање-више прилично слични.“

Обриси избора 2027. године, који би требало да буду кључна прекретница у модерној француској историји, остају нејасни у целом политичком спектру само две године пре избора.

Централна или централно десна фигура коју подржава Макрон могла би се појавити као главни ривал крајњој десници.

Бивши премијер Едуар Филип је рекао да планира да се кандидује, док други бивши премијер, Габријел Атал, такође може разматрати кампању.

Истакнути министар правде Жералд Дарманен, који је раније био министар унутрашњих послова, у петак је јасно ставио до знања да је заинтересован за кандидатуру.

„Да ли то желим? Да. Да ли имам пројекат? Радим на њему“, рекао је Дарманен за медије, истичући да постоји „неколико“ вероватних кандидата међу централистима и да је „наша одговорност да имамо једног кандидата“.

(Ројтерс)