Жарко Јокановић: Организатору дочека самог себе - њему си указао част, да би наставио да купиш маст

ОРГАНИЗАТОРУ ДОЧЕКА САМОГ СЕБЕ,

Једно божанство је дошло – а друго је остало. А, твоја бесрамна снисходљивост према Путину, дала је нову снагу твом кабадахијском понашању. Јер, чекајући великог њега – дочекао си још већег себе. Њему си указао част, да би наставио да купиш маст.

И све је било како треба: 1.200 аутобуса довело је сендвичарске дивизије из целе Србије, што је организовала потпуно непозната невладина организација, о државном трошку. А превезена маса задивљена је чињеницом да је Руска политика империјална, а српска - поданичка. Па усхићени тиме, себе називају српским патриотама. Чак су носили и транспарент: 1 од 300 милиона. Показујући тиме колико је јадан народ који себе рачуна у бројно стање другог народа. А све то био је део перформанса који сте назвали „шетња за пристојну и нормалну Србију“, коју је предводио осуђени силоватељ, који је силовао жену и ошишао је ножем. Док је раздрагана маса, клицала: „Ацо - Србине“ и „Ђиласу - лопове“, што је суштина љубави коју су исказали Путину. Јер су због њега, као што знамо, и дошли.

Потом сте ти и твој гост прешли на економске теме. Још 11. јуна 2013. године усхићено си изјавио да ће до краја те године бити извезено 10.000 Фијатових возила у Русију – а није ниједно. Али битно је да си ти презадовољан економском сарадњом. На нашу штету. Зато си се похвалио: „Увоз из Русије већи је за 30% него претходних година, а извоз из Србије већи је за 4,1%.“ Потом сте потписали и споразум о коришћењу космичког простора - што је не само најбитније питање за Србију, него је и од круцијалног значаја за даље запошљавање ботова у државној, космичкој служби.

Онда сте прешли на ордење и псе. Он је теби дао орден, а ти њему пса. Кога си лично крстио: Паша. Мада би адекватније било да се зове Султан. Јер, такав је ред кад увлакачки дарива Зумбул-ага. Који, приликом доделе ордена не говори својим матерњим језиком – него руским. Чиме не унижава себе, него нацију чији је председник. Али, то је небитно. Битан је орден. Који је у неким случајевима, за злу не требало - важна одскочна даска. За азил. Мада за Русе ни то није битно, јер они су сигурна кућа за многе „уважене“ личности из Србије, које се налазе на потерници Интерпола. Чак и кад немају њихов орден. А, имају паре.

А, онда те је он покопао. Пред свима је рекао: „У плану моје посете не улази учешће на неким митинзима, то је за мене неочекивано“. Иако си ти пласирао лаж да ће им се Путин обратити. Потом сте отишли у Храм. На главни улаз, који је претходне вечери био затворен за синове и сестру мучки убијеног Оливера Ивановића и десетине хиљада људи који су дошли да запале свеће. Ту сте се мало играли прављења мозаика, а затим сте се Патријарх, Путин и ти, потписали на икону Исуса Христа. По исконском православном обичају. Потом си зацвилео Патријарху да моли Путина да каже три реченице. И он је рекао четири речи: „Хвала. Хвала на пријатељству.“ Бесан, јер си злоупотребио Патријарха, иако је, који сат раније јавно, пред тобом рекао да он не говори на митинзима.

Руски лист „Комерсант“ све то је лепо описао у тексту „Државни Србин Руске Федерације“. Кажу да је Путин „са задовољством гледао Вучића који се нашао у тешкој ситуацији“. А извештач, додаје и да од СИВ-а до Храма није приметио на десетине хиљада људи, као што је обећано, као ни испред самог Храма, где није била нека гужва…

Зато те поздрављам твојим традиционалним поздравом:

Ој, Путине Владимире – нека бар ми ноге вире…

Заувек ваш

послушни грађанин,

Срба

П. С.

Једна вођина обожаватељка, дословце је рекла: „Па за нашу земљу ће чекамо Путића, да нам буде добро“. То је та нормална Србија која подржава чак две диктатуре.

(Блиц)