Воја Жанетић: Стилске вежбе

 Оригинал, непроцениво инспиративни...

од кога се могу направити исто толико инспиративне парафразе:

* * * * *

"Цело поподне на Андрићевом венцу, згрчен од одлучивања о републичким изборима и поноса према самом себи што сам помогао да се одлука донесе. У тој мери убеђене, сагласне и помирене чланове ни на једном Главном одбору нисам видео, а био сам чак и Отаџбинском. Нередовни, непотребни. Београд. Шта буде. ОДЛУКА."

* * * * *

"Цело поподне на вежби са НАТО, згрчен од гађења и љутине на себе који седим на свечаној трибини. У тој мери нељубазних, грубих и неодмерених мисли ни о једном падобранском десанту ми није пало на памет, а падало ми је свашта на памет пре овога, укључив и идеју о тетки. Неутралност, небалансирана. Љубав. Русија. МИГОВИ"

* * * * *

"Цело поподне у хотелској соби у центру Брисела згрчена од среће што сам остала у овоме и доживела да мени Фредерика буде на целом састанку, а Рамушу оде и то љута. У тој мери тријумфалне, победничке и надмоћне осећаје нисам имала ни кад сам наводила заслуге за електронске грађевинске дозволе. Непоновљивост, непрестајање. Ауторитет. Послушни министри. МАНДАТ."

* * * * *

"Цело поподне у министарском кабинету згрчена од разочаравајућих извештаја о стању радова на Коридорима. У тој мери кашњења, хоблованих тунела и глине ни на једном ауто-путу нисам видела, а видела сам разне деонице. Неодговорност, немогућа. Жртва. Јарац. ПОТРЕБА."

* * * * *

"Цело поподне на Славији, у Рузвелтовој, на Бранковом, на Београду на води и ко зна где све не, згрчен од помисли на предстојеће изборе и слаб учинак који на њих има новогодишња расвета. У тој мери гневних возача и пешака ни у једном саобраћају нисам срео, а возио сам се и у трамвају и у колима пред камерама, пробао све, шта ћу. Неувиђавност, нестрпљење. Грађани. Бес. ЗАБОРАВ."

* * * * *

"Цело поподне са микрофоном, згрчен од напора на гласним жицама и поноса на нове песме које сам спремио. У тој мери веселих, раздраганих и распеваних нота ни на једној караоке машини нисам чуо, а певао сам свуда пре овога, упознао многе тоналитете. Неупеваност, никада. Миљацка. Османага. ДИПЛОМАТИЈА."

* * * * *

"Цело поподне у поновном преслушавању интервјуа Дојче велеу згрчен од дивљења самом себи како сам у Србији постао тема. У тој мери за мене неочекиваних, пожељних и добро дошлих реакција из Београда ни у једној пи-ар кампањи нисам сам смислио, опет сам постао неко и нешто у Сарајеву, у Босни, па чак можда и на Балкану. Незахвалност, никако. Алах. Поклон. ТАНЈУГ."

* * * * *

"Цело поподне у амбасади згрчен од беса и размишљања шта значи ова пресуда за паљење. У тој мери неправедну, нелогичну и благу реакцију на напад на нечију територију и уништавање нечије имовине нисам срео од бомбардовања Србије, а видео сам разна бомбардовања, упознао их све. Неверовање, некомпромис. Притисак. Уцена. МОМЕНТАЛНО."

* * * * *

"Цело поподне над тастатуром згрчен од жалости што још многи не могу да стану у ове стилске вежбе, а заслужили су. У тој мери мали, скучен и узак простор за писање о свима из позиције и опозиције који заслужују да буду поменути ни у једној недељи нисам имао, а имао сам их скоро триста. Недовољност, незадовољство. Политика. Циркус. ОДУВЕК."

(Вечерње новости)