Voja Radovanović, dekan Fizičkog fakulteta: Blokade nemaju smisla. One su bile delotvorne prošle godine do nekog trenutka, a ako bi se sa njima nastavilo to bi bilo kontraproduktivno

Ulazak u nove blokade fakulteta bio bi kontraproduktivan i za fakultete, za Univerzitet, ali i za same studente, saglasni su sagovornici Danasa, koji smatraju da borba za ispunjenje studentskih zahteva ne treba da se svodi na ponovni bojkot nastavnog procesa.

Fakultet veterinarske medicine za sada je jedini sa Beogradskog univerziteta na kome je deo studenata proglasio blokadu, a sastanak sa upravom te visokoškolske ustanove pokazao je da ovog puta postoji neslaganje između akademaca i profesora.

I sami studenti nisu bili jedinstveni u stavu da se počne sa novom blokadom: od oko 1.300 aktivnih studenata veterine, plenumu je prisustvovalo oko 400, od koji je 250 bilo za blokadu, a 150 za nastavu, prenela je jedna studentkinja tog fakulteta za Danas.

Ukoliko bi do blokada ponovo došlo bila bi to druga akademska godina u neregularnim uslovima, što bi ostavilo značajne posledice na obrazovanje, ukazuje dekan Fizičkog fakulteta u Beogradu Voja Radovanović.

– Lično mislim da blokade nemaju smisla. One su bile delotvorne prošle školske godine do nekog trenutka, a ako bi se sa njima nastavilo to bi bilo kontraproduktivno. I za studente i za sve nas bi bilo bolje da držimo nastavu, a da onaj ko hoće da ide u proteste bilo koje vrste to radi van nastavnog procesa. To je moguće i nije u koliziji jedno s drugim. Blokade bi sada delovale kao neka vrsta samoubistva samih fakulteta – smatra Radovanović.

On napominje da se mora uzeti u obzir činjenica da studenti dobar deo prošle školske godine nisu imali nastavu, da je propušteno nadoknađeno relativno brzo, a ako bi se blokade sada nastavile imali bismo ozbiljan problem da su dve godine držane u nestandardnim uslovima i to bi se značajno odrazilo na obrazovanje.

– Ako pravite blokadu fakulteta vi zatvarate fakultet. Koga to dotiče sem fakultet, nastavnike, univerzitet i studente? Moj utisak je da to nema nekog značajnoj uticaja na odluke vlasti – kaže Radovanović i dodaje da bi vlast trebalo da ima bolju komunikaciju sa univerzitetima, fakultetima i studentima, a ne da sve sporne situacije najčešće rešavanja pretnjama.

Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković je uoči početka nove akademske godine jasno poručio da se blokade neće tolerisati i da onaj ko ne bude radio – neće dobiti platu. Na pitanje da li je to eksplicitno rekao i na nedavnom sastanku sa dekanima Beogradskog univerziteta, Radovanović odgovara potvrdno.

U tom kontekstu akademska zajednica tumači činjenicu da i dalje nije povučena sporna odredba Uredbe o normativima i standardima uslova rada univerziteta i fakulteta kojom je promenjen odnos naučnoistraživačkog i nastavnog rada.

Vladimir Mihić, profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, nedavno je ocenio za Danas da je Uredba primer ucenjivačkog odnosa kojim Ministarstvo sada šalje poruku zaposlenima u visokom obrazovanju da će, ako u bilo kom trenutku prekinu nastavu, biti plaćeni 12, 5 odsto za naučni rad dok bi ukidanjem sporne odredbe država bila obavezna da isplaćuje 50 odsto zarade.

– Uredba neće biti ukinuta dokle god je ova vlast tu jer im služi da nas drže na uzici i da nikom ne padne na pamet da ne drži nastavu, a ako studenti krenu u neku vrstu obustave nastave, da fakulteti u startu reaguju agresivnije kako bi to sprečili – smatra Mihić.

Vanja Bajović, profesorka Pravnog fakulteta u Beogradu, napominje da se u državne obrazovne ustanove već godinama minimalno ulaže i da su na rubu opstanka, a da bi novi talas blokada samo ubrzao njihovo propadanje – počevši od ekonomskog urušavanja pa do kvaliteta obrazovanja.

To, kako kaže, u krajnjoj liniji i jeste cilj ove vlasti – da se državno obrazovanje privatizuje, što je jasno pokazala pokušajima da se uvedu vaučeri za obrazovanje i time osnaže privatni i dovedu strani fakulteti.

– Jer kada obrazovanje, zdravstvo i kultura postanu roba, a ne svima dostupno javno dobro, urušava se sama ideja jednakosti i socijalne pravde. Cilj ovih delatnosti ne treba da bude profit, već jednakost pristupa. Kada država te funkcije prepusti privatnim licima (kao što je uradila sa državnim zdravstvom), ona zapravo privatizuje samu ideju jednakosti. Po mom mišljenju, blokade više doprinose ovoj „agendi“ tihe privatizacije, nego što vrše bilo kakav pritisak na vlast da ispuni zahteve ili raspiše izbore – smatra Bajović.

Ona pojašnjava u kom smislu blokade imaju smisla.

– Kada studenti ili đaci imaju problema sa upravom određene obrazovne ustanove, kao što je slučaj sa učenicima Pete gimnazije ili studentima Državnog univerziteta u Novom Pazaru, blokada imaju smisla i opravdanja jer vrše pritisak da se uprava smeni ili da počne da postupa po zakonu. U ovim drugim slučajevima blokade mi nisu baš najjasnije, posebno jer je nedavni talas blokada pokazao koliko su one kontraproduktivne i štetne po državno školstvo. Videli smo da one nisu izvršile nikakav pritisak na režim već su samo dodatno iscrpele državne škole i fakultete – ističe Bajović.

Vladan Čokić, naučni savetnik u Institutu za medicinska istraživanja Univerziteta u Beogradu i član Koordinacionog odbora Mreže akademske solidarnosti i angažovanosti, kaže da aktuelnu vlast obrazovanje ne interesuje, ali da se studenata najviše plaši.

– Pokušali su kontrolu studenata preko izrežiranih studentskih parlamenata, sada to rade sa hapšenjem i zastrašivanjem. Studenti su napravili životnu žrtvu zbog celog društva, imaju pravo i na pojedinačne istupe koji su van očekivanja jer i u njima ima samo iskrenosti u želji za pravednijim društvom naspram farse od države – smatra Čokić.

Studentkinja Fakulteta veterinarske medicine koja učestvuje u blokadi kaže za Danas da studenti jesu društvena grupa koja je najviše pretrpela i izgubila u prethodnom periodu, ali i da su u poziciji da najviše pruže.

– Većina nas su izdržavana lica i imamo vreme koje je potrebno za planiranje protesta i akcija, te negde žrtva mora da spadne na nas. Pritom mi kreiramo društvo za nas – ističe ona.

Na pitanje šta odgovaraju kolegama i delu javnosti koji tvrdi da se u prethodnom periodu pokazalo da režim ne interesuju blokade i da je vlast spremna da sruši univerzitet, naša sagovornica kaže:

– Mi smatramo da su ih blokade sigurno pogodile zato što je vest da visokoškolstvo ne radi kako treba odjeknula u celom svetu i po tome su naši protesti poznati i mislim da ovaj režim to veoma boli. Jer ne bi oni nas tukli i hapsili da im je svejedno, tako da mislim da taj argument nije validan – kaže studentkinja.

(Danas)