Владимир Добросављевић: Висока излазност и што мањи број опозиционих колона кључ успеха антирежимских снага на изборима

БЕОГРАД – Да би се путем избора сменила актуелна власт Српске напредне странке, потребно је кумулативно испуњење неколико услова: да најпре буду колико-толико регуларни изборни услови; да политичка алтернатива наступи што груписаније; и да на изборе изађе огроман број грађана и апстинената који уобичајено бојкотују изборне процесе, оценио је политички консултант и аналитичар Владимир Добросављевић.

Коментаришући све наведене аспекте, он је порталу “Симптом” казао да се ни код једног од поменутих предуслова не може са сигурношћу рећи како ће изгледати, тј. да ли ће бити испуњен, поготово имајући у виду чињеницу да је, како је навео, Србија проблемима веома бременито и турбулентно друштво, а политичка ситуација у најмању руку непредвидива.

Добросављевић каже да је непознаница како ће најшири опозициони, односно антирежимски фронт наступити.

“За њих би било веома добро да се појаве што груписаније, у што мањем броју колона. Осим студентске листе која има несумњиво највећи рејтинг, било би неопходно да анти-ЕУ листа и про-ЕУ листа изађу у по једној колони са сваке стране. Међутим, нема назнака да ће то тако и бити, штавише, имамо варијације да ће чак по две или више листа изаћи. То ствара проблем”, оцењује Добросављевић и објашњава да број опозиционих гласача које неће покупити студентска листа није превелики, а уз раздељен наступ постоји велика вероватноћа да многи политички субјекти не пређу цензус те да се тако практично изгубе гласови.

Он процењује да је “условно идеологизованих бирача, склоних јаснијој и прецизнијој опозиционој профилацији него што нуди студентски покрет”, између 10 и 12 одсто, и да са аспекта интереса политичке алтернативе никако не би ваљало да због неадекватне структурираности политичких субјеката, “ти гласови остану испод цензуса”.

Питање излазности и мотивације апстинената је такође, по речима Добросављевића, изнимно важно питање.

Подсећа на случајеве из наше недавне прошлости, када је на изборе излазило преко 4.000.000 гласача, што види као нешто без чега у овом моменту нема могућности за изборни успех политичке алтернативе.

“Искуство Црне Горе 2020. и Србије (тада СР Југославије) 2000. године показује да је огромна излазност потребна за смену власти. Сада без изласка преко 4.000.000 бирача на изборе – а последњи пут се то дешавало на парламентарним изборима 2007. и у другом кругу председничких избора 2008. године – неће бити промене власти. Уобичајени апстиненти имаће значајан утицај на резултат предстојећих избора”, нагласио је Владимир Добросављевић.

Избори, ванредни парламентарни, најављени су од стране власти за јесен, а њихово расписивање затражили су студенти у блокади универзитета у Србији још од маја прошле године.

Србију од пада надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду 1. новембра 2024. потреса највећа друштвено-политичка криза, а земља је практично потпуно подељена на два непомирљива и супротстављена блока.

(Симптом)