Влада РС предала Савету безбедности УН извештај о стању у БиХ: Нелегитимни носилац функције у ОХР-у Кристијан Шмит донео на десетине незаконитих одлука и тиме изазвао кризе

 Влада Републике Српске предала је Савету безбедности Уједињених нација извештај о стању у БиХ у којем се упозорава да присуство неизабраног странца са диктаторским овлашћењима озбиљно нарушило политичку културу, умањујући дух компромиса који је неопходан за развој зреле демократије.

ОХР се, како се наводи, "надвио као сенка и озбиљно подрива не само владавину права и суверенитет БиХ, него и њен политички развој, преноси РТРС.

"Садашњи, нелегитимни носилац функције у ОХР-у Кристијан Шмит заузима посебно репресиван приступ иако никада није легално именован за високог представника", наводи се.

Из Владе Републике Српске напомињу да Анекс 10 Дејтонског споразума налаже да именовање на функцију високог представника, након захтева страна потписница, одобри СБ УН, као што је то био случај са првим високим представником Карл Билтом, према Резолуцији 1031.

"Све Шмитове претходнике на тој функцији одобрио је Савет безбедности, док његова кандидатура није добила ту подршку. Уместо тога, Шмита је изабрала неформална група утицајних држава која себе назива Управни одбор Савета за спровођење мира иако Савет за спровођење мира није ни поменут нити предвиђен Дејтонским споразумом", подвлачи се у извештају.

Упркос потпуној нелегитимности, Шмит поступа далеко непромишљеније него његови претходници у ОХР-у. Донео је на десетине незаконитих одлука и тиме изазвао кризе, једну за другом

У документу се указује да је Шмита именовала шачица држава не зато што су имале правно овлашћење да то учине, него зато што су сматрале да их нико не може у томе спречити.

"Упркос потпуној нелегитимности, Шмит поступа далеко непромишљеније него његови претходници у ОХР-у. Донео је на десетине незаконитих одлука и тиме изазвао кризе, једну за другом. Шмитове мере су посебно репресивне и он је покушао да онемогући деловање СНСД-а, највеће српске странке у БиХ, којој је административном одлуком ускратио приступ јавним средствима. Његов најрепресивнији потез представља наметање измена Кривичног закона БиХ. Шмит је показао такав презир према уставним и демократским процедурама у БиХ да је свој декрет објавио као закон на интернет страници ОХР-а, без икаквог увида, а камоли дебате и усвајања од Парламентарне скупштине, јединог уставом предвиђеног законодавца на том нивоу власти", упозорава се у извештају.

Тим декретом, истакнуто је у документу, Шмитова измишљотина под називом "неизвршавање одлука високог представника" уведена је као кривично дело, за које је прописана казна затвора за све који не поступају према његовим хировима као да је реч о законима донесеним у редовној законодавној процедури.

"Очигледна мета ове нове кривичноправне норме био је тадашњи председник Републике Српске Милорад Додик. Под Шмитовим будним оком, бошњачки тужиоци и правосуђе одмах су приступили гоњењу легитимно изабраног председника Републике Српске. Након убрзаног поступка обележеног озбиљним неправилностима, судија бошњачке националности осудио је председника Српске на казну затвора од једне године и изрекао му забрану обављања функција које се финансирају из јавних средстава, у трајању од шест година", истиче се.

У појединим случајевима, високи представници су чак интервенисали да осујете политичке договоре које су постигли демократски изабрани лидери у БиХ

Жалбено веће, састављено искључиво од бошњачких судија, како се додаје, убрзо је одбило жалбу Додикове одбране, изричито одбијајући да размотри кључно питање - да ли је Шмит имао уставно овлашћење да наметне кривичноправну норму на основу које је легитимно изабрани председник осуђен?

У документу који се односи на период од октобра 2025. до априла 2026. године указује се да бошњачке политичке странке у БиХ, свесне да у ОХР-у имају поузданог савезника у погледу централизације, одбијају да уђу у искрен разговор са српским и хрватским политичким странкама.

"У појединим случајевима, високи представници су чак интервенисали да осујете политичке договоре које су постигли демократски изабрани лидери у БиХ, непотребно изазивајући политичке кризе, а затим се на те кризе позивали као на доказ наводне потребе за свемоћним високим представником", стоји у извештају.

У документу се напомиње да чак и Карл Билт, који је обављао дужност првог високог представника, већ годинама позива на укидање ОХР-а.

"Он је 2023. године изјавио да је "ОХР део проблема у Босни најмање деценију", а и бивши високи представник Волфганг Петрич, такође, позива на затварање ОХР-а, истичући да је високи представник данас "у сваком погледу део проблема, а не решења". Оштро је критиковао "крајње недемократска" овлашћења високог представника", наводи се у извештају.

Из Владе Републике Српске истичу да је Петрич упозорио да је наставак примене такозваних бонских овлашћења "рецепт за катастрофу" и оценио да, "због континуираног постојања ОХР-а", демократски процес у БиХ "не функционише".

У извештају се указује да су флагрантно противправно суђење, осуђујућа пресуда и уклањање председника Републике Српске довели БиХ у дубоку политичку кризу, те да су, након разговора са међународним пријатељима и савезницима, руководство и институције Републике Српске предузели свеобухватне мере, као што су именовање вршиоца дужности председника и стављање ван снаге више спорних законских аката, ради хитног смиривања политичких прилика и тензија.

Као признање за поступке Републике Српске усмерене ка очувању стабилности БиХ, пише у документу, САД су у октобру 2025. године укинуле контрапродуктивне санкције које је Обамина, а потом и Бајденова администрација увела против званичника и предузећа из Републике Српске.

(РТ)