четвртак, 18. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Вјоса Османи: Противим се оснивању ЗСО. Једини начин за постизање дуготрајнијег мира је међусобно признање Србије и Косова
Хроника

Вјоса Османи: Противим се оснивању ЗСО. Једини начин за постизање дуготрајнијег мира је међусобно признање Србије и Косова

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 06. фебруар 2023.

 ПРИШТИНА – Председница привремених приштинских институција Вјоса Османи, у интервјуу за хрватски Вечерњи лист, оптужила је српског председника Александра Вучића да покушава да дестабилизује регион и поручила да ће Приштина, уз помоћ НАТО, спречити такав сценарио.

Османи је, у интервјуу који је објављен данас, у више наврата коментарисала политику српског председника, након упорних питања хрватског новинара о Вучићу, а говорила је и о стању на Косову и Метохији и преговорима са Београдом и поручила да се противи оснивању Заједнице српских општина на северу Космету.

Истовремено је одбацила било какву идеју поделе Косова и Метохије истичући да би то „отворило Пандорину кутију”.

Говорећи о дијалогу, она је рекла да „сваки преговарачки процес има две стране” и када би се питало само такозвано Косово, „договор би се одавно постигао”.

Према њеним речима, до сада је недостајала „конструктивност српске стране” и то је по њеном мишљењу разлог што се процес, који је започео 2011. „одуговлачи већ годинама”.

Нагласила је да у Приштини постоји консензус где су „црвене линије” које у преговорима „не би прешли ни по коју цену”, а то је како је набројала „да неће бити преговора што се тиче независности и суверенитета” такозваног Косова, и „о косовском територијалном интегритету као суверене државе” и неће бити преговора о уставном систему који је постављен 2008.”

Изнела је тврдњу и да је једини начин за постизање дуготрајнијег мира „међусобно признање”.

На констатацију новинара „да се чини да је међународна заједница преблага према Александру Вучићу и његовој политици” и питање „зашто су Америка и Европска унија благи према Вучићевој политици”, рекла је да је „тешко разумети зашто је толико миротворности када је у питању председник Србије Александар Вучић, узимајући у обзир да се ради о лидеру који је служио као Милошевићев министар пропаганде у ратовима бивше Југославије и који није нимало променио ставове и циљеве према суседним земљама”.

Упоређујући даље Вучића са Милошевићем, за кога је навела „да су га многи деведесетих сматрали миротворцем”, она је рекла „да што више Вучића сматрају миротворцем и што више Србија не добија јасне инструкције деловања и санкције међународне заједнице, биће све више подстакнута да чине насиље над својим суседима”.

На питање шта су о по њеном мишљењу „Вучићеви крајњи циљеви”, Османи је навела да је уверена да су „Вучићеви циљеви територијални„ и да „њему није стало до српских грађана, ни до Срба који живе на Косову”.

Османи је рекла да председник Србије Александар Вучић има јасне територијалне претензије према такозваном Косову и другима на Западном Балкану.

Изнела тврдњу да председник Србије има за циљ да дестабилизује регион како би остварио своје циљеве и да тиме помаже руском председнику Владимиру Путину, али да ће Приштина својим снагама и уз помоћ НАТО спречити ове сценарије.

Говорећи о оснивању ЗСО рекла је да то „комплексно питање” и да устав такозваног Косова „не допушта стварање посредничке владе која је 2015. била иницирана документом о заједници српских општина” и да „због тога документ из 2015. није прошао тест Уставног суда Косова”.

Рекла је и да желе да спрече „други степен власти између локалних и националних управа” и да ЗСО добије моћ која води према моделу Републике Српске у Босни и Херцеговини.

Османи је још навела и да је Србија потписала готово 40 споразума у Бриселу, али да према њеним тврдњама „већину њих није имплементирала”, и да је то показатељ како је рекла „да у Србији не држе до своје речи” и да се на Београд мора „извршити притисак” да би се натерао да имплементира оно што је потписано.

Оцењујући односе Приштине са државама региона она је рекла да „изванредно сарађује и с Црном Гором, Северном Македонијом и Албанијом, као и с Хрватском и Словенијом које су у Европској унији и који су „велика подршка”.

„Босна и Херцеговина није формално признала Косово, али имамо изванредне односе с људима из Босне и Херцеговине”, рекла је Османи.

Посебно је истакла „никада боље односе с Хрватском” и нагласила да „Хрватска добро разуме кроз што пролазимо и кроз што смо прошли”.

Навела је и да јако почашћена тиме што је примила у посету све председнике суседних земаља, осим председника Србије и да ће те посете узвратити, преноси Танјуг.

(Политика)
 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер