Вијести: Спрема ли се кривични поступак против Мила Ђукановића због непријављене колекције луксузних сатова?

 Агенција за спречавање корупције обавестиће тужилаштво о одлуци да је бивши председник Црне Горе Мило Ђукановић крио колекцију сатова вредну и више од 200.000 евра, како би та институција утврдила евентуалну могућност кривичног гоњења дугогодишњег државника.

Агенција је јуче донела одлуку да је Ђукановић током последњег председничког мандата, односно у периоду по престанку те функције, поднео извештаје о приходима и имовини са нетачним и непотпуним подацима јер није пријавио покретну имовину појединачне вредности веће од 10.000 евра – колекцију од најмање седам сатова, пишу Вијести.ме.

Из кабинета бившег председника до закључења текста нису одговорили на питања у вези са том одлуком Агенције.

Саговорници “Вијести” казали су да очекују да тај случај добије и тужилачки епилог, али да истовремено страхују да до тога неће доћи због бројних законских ограничења.

Из Агенције, међутим, поручују да ће њихови налази бити предмет предстојећих састанака са органима за спровођење закона.

“У континуираној смо комуникацији са надлежним тужилаштвима, а таква сарадња ће бити настављена и у наредном периоду, укључујући и координацију са другим органима за спровођење закона. На предстојећим састанцима обавестићемо тужилаштво о овом предмету и разматрати и питања која се на њега односе. О свим релевантним информацијама јавност ће бити благовремено и транспарентно обавештена”, одговорили су “Вијестима” из институције којом руководи Душан Дракић.

Иницијативу за покретање поступка поднела је још 2019. године Мрежа за афирмацију невладиног сектора (МАНС).

Агенција је, наводи се у јучерашњој одлуци, Ђукановићу на личну адресу доставила резултате испитног поступка, а како се није изјаснио, исти акт му је уручен и посредством пуномоћника.

Одлука вештачења

Агенција је, стоји у јуче објављеној одлуци, паралелно спровела два вештачења, како би се најпре утврдила аутентичност фото-материјала који су прибављени од дневних новина “Вијести” и “Дан”, прикупљени током година за истраживачке текстове, али и вредност сатова на тим фотографијама.

То су, наводи се, учинили након што су овлашћени произвођачи тих часовника из Швајцарске одбили да дају информацију и одговоре на упите црногорске антикорупцијске институције.

Вештак у области дигиталних доказа је закључио да форензичком анализом није пронађен доказ о накнадним интервенцијама које би утицале на садржај фотографија. У одлуци стоји и да је тај вештак, на захтјев Агенције, доставио и допуну налаза и констатовао да сатови на фотографијама не одговарају моделу Брегует Тоурбиллон Перпетуал 3755ПРИ1Е/9в6 и моделу 3795ПР/1Е/9в6.

Ђукановић је у изјашњењу, које је у новембру 2021. доставио тадашњој директорки АСК Јелени Перовић, тврдио да поседује баш тај модел сата, и то “још из деведесетих година 20. века, као поклон њему блиске особе, а пре ступања на јавну функцију”.

Вештачењем је, тврди се у јучерашњој одлуци, утврђено да тај модел не постоји, а да је “једини сат из Брегует колекције који је поуздано идентификован на фотографијама јесте Брегует Цлассиqуе Тоурбиллон Тхермометер 3767БА/13/2ВУ”.

Поред њега, вештак је на фотографијама идентификовао још шест модела и то Францк Муллер (Маринер Цхронограпх), два сата марке Цартиер (Пасха де Цартиер и Пасха де Цартиер Моонпхасе Цхронограпх), Рогер Дубуис (Еxцалибур 45 Аутоматиц), Ролеx (Цосмограпх Даyтона 18к Yеллоw Голд “Зенитх”) и Патек Пхиллипе (Нептуне 5081Ј-001).

Паралелно са дигиталним вештачењем, стоји у одлуци, Агенција се обратила вештаку економско-финансијске струке, тражећи да се изврши процена вредности ручних сатова, који је потврдио да се то може учинити на основу анализе тржишта која је сачињена у фебруару, а допуњена у јулу ове године.

Према тој анализи, процењена вредност “Брегует Цлассиqуе Тоурбиллон Тхермометер 3767БАВ13/2ВУ” на тржишту је 59.502 евра, “Францк Муллер Маринер Цхонограпх 8080 ЦЦ АТ”, од 8.400 до 13.355 евра, док се слична серија истог произвођача – “Францк Муллер Маринер Цхонограпх 9080 ЦЦ АТ” креће од од 8.700 до 26.000 евра, у зависности од стања и документације која иде уз часовник.

У одлуци се прецизира и да је у анализи наведено да цена за сат марке “Цартиер Пасха де Цартиер” са референцом 2770, варира у распону од 8.700 до 11.000 евра. Луксузни мушки часовник “Рогер Дубуис Еxцалибур 45 Аутоматиц”, према извештају вештака, доступан је кроз неколико реномираних извора, са ценом од 6.600 до 18.500 евра. “Ролеx Цосмограпх Даyтон 18к Зенитх 16518 Инвертед Сиx”, наводи Агенција у одлуци, луксузни је сат, познат по свом златном кућишту од 18 карата и престижном механизму, а у зависности од стања пратеће документације, цена изоси од 13.800 до 34.600 евра.

“Тржишна цена за ‘Патек Пхилиппе Нептуне 5081Ј-001’ креће се између 15.000 (аукцијска цијена) и 27.000 евра за очуване примерке”, стоји у одлуци и прецизира да се цена сата марке “Цартиер Пасха де Цартиер Моонпхасе Цхронограпх” у жутом злату, креће у распону од 35.000 до 90.000 евра.

“Након урађене додатне анализе овог модела сата, са кожним каишем и плавим обликом лепезе у горњем делу бројчаника, наведено је да је кретање остварених тржишних цена од 34.000 до 47.500 евра, те да тренутно не постоји понуда за продају наведеног модела”, истиче се у одлуци.

Миловац: “Пандора папири” још чекају епилог

Заменик извршног директора МАНС-а Дејан Миловац казао је јуче “Вијестима” да “одлука АСК-а у вези са скривеним сатовима бившег председника може и мора да буде тек почетак много шире провере стварне имовине Мила Ђукановића”.

“Сатови су само највидљивији део онога на шта МАНС годинама упозорава – озбиљне несразмерности између животног стила, формално пријављених прихода и реалне имовине бившег шефа државе. Подсећамо и на аферу ‘Пандора папири’, у којој су обелодањене офшор структуре повезане са породицом Ђукановић, а која и даље чека свој институционални епилог. Управо тај случај показује колико су шансе за разрешење оваквих афера мале у условима постојећег, слабог законског оквира, који не нуди ефикасне механизме за поступке против необјашњиве имовине”, казао је Миловац.

Поручује да би било добро да ова одлука АСК-а “не остане изоловани инцидент”.

“…Већ да буде увод у систематску и темељну истрагу целокупне покретне и непокретне имовине, пословних аранжмана и повезаних лица, како у Црној Гори тако и у иностранству, како би јавност коначно добила одговоре о томе каквом се имовином заиста располагало током вишедеценијске владавине”, нагласио је Миловац.

Орешковић: Делимична правда – слаба вајда

Посланица у хрватском Сабору Далија Орешковић и некадашња шефица тамошњег Повереништва за одлучивање у сукобу интереса казала је јуче “Вијестима” да одлука АСК-а готово деценију и по након што је указано на могуће кршење прописа указује на неколико ствари:

“Није суштина у томе да функционери само исправно испуне образац и прикажу штаа су стекли, него да се проверава је ли имовина или богаћење повезано са функцијом коју неко обавља, односно је ли извор имовине нешто што упућује на коруптивно деловање. Дакле, желим рећи да и коначни епилог одлуке некад може заправо само потврдити неке друге сумње, за које онда опет питање има ли капацитета, могућности и воље да буду истражене”, указала је Орешковић.

Упозорава на то да институције на Балкану често реагују тек кад званичници постану “бивши у политичком смислу”.

“Дакле, исправите ме ако грешим, али чини ми се да господин Ђукановић данас није исто што је био пре десет или 15 година. И његов политички утицај, политичка моћ, сасвим сигурно није каква је некада била. И ми смо некад у Хрватској говорили, рецимо, за наше државно тужилаштво да чека да неко у политичком смислу постане бивши па да се онда отвори спис или предмет. А до тада чучи у фиокама”, прецизирала је.

Упитана шта би било за очекивати након јучерашње одлуке Агенције, Орешковић поручује да би одговор на то “требало да понуди државно тужилаштво”.

“А друго, конкретна коруптивна кривична дела увек су повезана са примањем и давањем мита, злоупотребама положаја и овлашћења. Дакле, тешко је да ће се само на темељу те одлуке отићи корак даље од онога што је њоме већ утврђено. Али, то су само моје претпоставке”, казала је она.

Нагласила је да су “нам институције слабе, и најчешће се самоцензуришу да не ударе на политички врх, односно на политички најмоћније људе онда када би то требало”.

“А онда, деценију касније, некако је слаба корист или рећи ћу да је то само делимична правда. То је заправо само доказ да институције нису радиле како треба тада када је то можда било најважније”, закључила је Орешковић.

Радоњић одбио, Перовић одуговлачила поступак

У образложењу јучерашње одлуке наводи се да је Агенција још у априлу 2019. од МАНС-а добила иницијативу, уз фотографије три сата објављена у дневном листу “Дан”, али да је тадашњи директор Сретен Радоњић је одбио као неосновану.

МАНС је због тога тужио Агенцију пред Управним судом, који је поништио акт АСК-а и наложио тој институцији да изврши проверу свих података по службеној дужности и да спроведе поновни поступак у коме ће прибавити изјашњење од јавног функционера и спровести друге доказе у циљу утврђивања чињеница.

У одлуци се даље се наводи да је Агенција, на чијем челу је тада била Јелена Перовић, 12. октобра 2021. од Ђукановића тражила да се изјасни.

“Именовани јавни функционер се актом бр. УПИ 02-04-53/12-19 од 11.11.2021. године изјаснио да, због преузетих обавеза, тражи пролонгирање рока за давање писане изјаве док у прилогу истовремено даје изјаву да су тврдње о баснословно вредним сатовима које поседује израз злонамерног сензационализма. Даље, у изјашњењу се наводи да сатове марке ‘Патек Пхилиппе Скy Моон Тоурбиллион’ и ‘Улyссе Нардин Цлассиц Скелетон Тоурбиллион 18к wхите голд менс wатцх 1700-129/03’ никада није поседовао, док сат марке ‘Брегует Тоурбиллон Перпетуал Цалендар 3795пр/1е/9в6’ поседује још из деведесетих година 20. века, као поклон њему блиске особе, а пре ступања на јавну функцију. Такође, у битном је истакао и да сматра да процењена вредност поклона, односно његова вредност и када је био нов, а посебно након толико година ни изблиза не одговара произвољним тврдњама подносиоца иницијативе, па истиче да на основу наведеног није био дужан да исто наведе у посебном извештају…”, стоји у јуче објављеној одлуци.

Перовић је у августу 2022. од “Дана” тражила да достави предметне фотографије, које је проследила вештаку, који је почетком 2023.. тражио да материјал буде у јпг формату. Агенција, наглашено је, није предузимала у том предмету нове процесне радње све до “пријема нове пресуде Управног суда”, у септембру 2023.

Иако је Јелена Перовић 20. марта 2024. пред посланицима у Скупштини, током седнице Одбора за антикорупцију, тврдила да је “поступак у вези са сатовима бившег председника у завршној фази”, тек десет дана касније наставила је поступак…

(Вијести-Данас)