петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Турски амбасадор у Сарајеву: Нећемо дозволити нарушавање јединства, целовитости и интегритета БиХ - то је за нас "црвена линија"
Хроника

Турски амбасадор у Сарајеву: Нећемо дозволити нарушавање јединства, целовитости и интегритета БиХ - то је за нас "црвена линија"

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 18. септембар 2017.

 Турске дипломате и највиши државни званичници не одустају од најгрубљег мешања у унутрашње ствари БиХ.

Последњи у низу примера отвореног мешања Турске у унутрашња политичка питања и односе у БиХ јесте интервју који је турски амбасадор у Сарајеву Халдун Коч дао за поједине федералне медије.

Одговарајући на новинарско питање о томе како Турска посматра актуелну ситуацију и пораст националистичке реторике у БиХ, Коч је поручио да је његова земља установила “црвену линију” преко које, како је рекао, никад неће дозволити да се пређе. Та линија је, како је истакао, сваки облик покушаја нарушавања јединствености, целовитости и интегритета БиХ.

Својатање БиХ

За разлику од бројних примера када је бошњачка политичка елита најоштрије реаговала и тражила енергичан одговор Министарства спољних послова на много бенигније поруке званичника Србије и Хрватске о стању у БиХ, турска “црвена линија” у вези с БиХ, а коју је амбасадор те далеке државе открио у наведеном интервјуу, није изазвала никакве реакције у званичном Сарајеву.

Исто као ни скандалозна изјава заменика турског премијера Нумана Куртулмуса у Поточарима из јула ове године, када је БиХ отворено назвао “делом Турске”, као ни бројни други примери својатања БиХ од стране турског председника Реџепа Тајипа Ердогана и других истакнутих званичника те земље.

Вербалне провокације

Члан Председништва СНСД Сташа Кошарац за “ЕуроБлиц” каже да га не изненађује изостанак реакција из Сарајева на бројне драстичне примере турског мешања у унутрашње ствари БиХ.

- Иако све учесталије вербалне провокације турских званичника и дипломата према БиХ ни најмање не доприносе стабилизацији овдашњих политичких прилика већ, напротив, доводе до даље радикализације и раста неповерења, ниједној институцији на нивоу БиХ нити било којем бошњачком политичару не пада на памет да на било који начин реагују или осуде такве изјаве. Из тога се једино може извући закључак да у Сарајеву благонаклоно гледају на турско својатање БиХ. С друге стране, бошњачки политичари и јавност показују невероватну осетљивост на сваки коментар о БиХ који стиже из Србије или Хрватске, па макар се ту радило о најдобронамернијим коментарима и сугестијама – каже Кошарац.

Индиректна порука

Некадашњи хрватски члан Председништва БиХ Иво Миро Јовић за “ЕуроБлиц” тврди да једину брану отвореној жељи турских званичника да, како каже, пресудно утичу на политичка дешавања у БиХ представља жестоко противљење из ЕУ.

- С обзиром да ниједна званична институција БиХ никад није послала протестну ноту Анкари због вишегодишњег грубог мешања у унутрашње ствари БиХ, то у наше име раде бројне европске дипломате и званичници. Последње поруке Себастијана Курца, Милоша Земана и Колинде Грабар Китаровић о стању у БиХ представљају и индиректну поруку Турској да макне прсте од БиХ – сматра Јовић.

Коментар о овоме покушали смо добити и од министра спољних послова БиХ Игора Црнатка, али се он није јављао на телефонске позиве.

Историја својатања

Историја својатања БиХ и њеног називања “турском територијом” поклопила се с вртоглавим политичким успоном садашњег турског председника Реџепа Тајипа Ердогана.

У својим изјавама Ердоган је, између осталог, БиХ називао турском покрајином, а “непријатељима БиХ” је више пута отворено претио турском војном силом.

Сличне изјаве давао је и бивши министар спољних послова Турске Ахмет Давутоглу.

(Блиц)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер