Сутра ванредни парламентарни избори у Бугарској

Грађани Бугарске сутра излазе на ванредне парламентарне изборе који су расписани пошто је премијер Бојко Борисов из десне партије Грађани за европски развој Бугарске (ГЕРБ) поднео оставку после пораза њихове кандидаткиње на председничким изборима.

Према последњим анкетама, ГЕРБ би поново могао да освоји највећи број гласова, премда је изједначен с коалицијом око Бугарске социјалистичке партије.

Цензус од четири одсто, требало би да пређу још и Уједињени патриоти и центристички Покрет за права и слободу (ДПС) са око седам одсто гласова, као Воља са око шесто и Глас народа са четири одсто гласова. Остале партије се, према тим анкетама, неће изборити за једно од 240 места у парламенту.

Аналитичари оцењују да ће уз такве резултате бити неопходна коалиција, а сматрају да би ГЕРБ лакше могао да формира коалициону владу, иако се предвиђа да ће та влада бити релативно нестабилна.

Лидер ГЕРБ-а Бојко Борисов, једини премијер који је од пада комунизма изабран на два мандата, у новембру је поднео оставку, испунивши тако обећање да ће поднети оставку ако његов кандидат буде поражен на председничким изборима.

У новембру 2016. кандидат ГЕРБА Цецка Цачева убедљиво је поражена на председничким изборима, после чега је Борисов поднео оставку, а земљу од тада води прелазна влада.

Најјачи аргумент Борисова у предизборној трци су резултати остварени током владавине од 2009-2016, међу којима су пад незапослености на осам одсто, повећање минималне зараде на 235 евра, привредни раст изнад три одсто и развој мреже аутопутева.

Ипак, многи Бугари сматрају да није довољно урадио по питању смањивања сиромаштва, будући да је Бугарска и даље најсиромашнија чланица ЕУ, као и по питању реформи правног система.

ГЕРБ обећава борбу против корупције, повећање минималне на 332 евра и просечне плате на 766,9 евра током наредне четири године, дуплирање плата за учитеље и помоћ великим породицама, пише у извештају истраживачке фондације Роберт Шуман.

Главни конкурент левичарска коалиција БСП у изборе улази на крилима убедљиве победе свог кандидата Румена Радева на председничким изборима у новембру прошле године, мада у истраживањима није успела да оствари значајну предност над ГЕРБ-ом.

Лидерка левичара Корнелија Нинова рекла је да би променила порески систем увођењем исте тарифе од 10 одсто за све грађане осим оних који зарађују више од 5.000 евра месечно, који би били опорезовани са 20 одсто. Такође би више новца из буџета одвајала за културу и увела олакшице за родитеље.

Према анализама, остале странке немају превеликог утицаја на политичку ситуацију у Бугарској, која се оцењује као нестабилна. Аналитичари су сложни у оцени да ће неке од мањих странака на крају ипак прећи цензус.

Анкете показују да су корупција и слабост правосуђа најважнија питања за бираче.

ГЕРБ, као доминанта партија у последњих десет година, посебно је подложна критикама због лошег владања, али и Нинова има сличан терет, пошто је као заменица министра привреде у социјалистичкој влади оптужена да је умешена у скандал с прањем новца.

Поред оптужби власти за корупцију, Нинова је придобила део гласача обећањем да ће имати боље везе с Русијом као равнотежу чланству Бугарске у НАТО. Са смањеним ентузијазмом за ЕУ после деценије чланства, многи Бугари су поздравили такве најаве, а старији гласачи социјалиста чак признају да осећају носталгију за комунистичком прошлошћу.

Москва је већ назначила да ће сарађивати са социјалистичком владом на великим енергетским пројектима, међу којима би могло да буде оживљавање пројекта Јужни ток и завршетак нуклеарне електране Белене, од чега је Борисов одустао после притиска Запада.

(Бета)