Stejt department: Uklanjanje ruske kontrole nad NIS-om povećava energetsku bezbednost Srbije

Stejt department nije potvrdio, niti demantovao da je dobio pismo u kojem se traži produžetak licence za rad Naftne industrije Srbije (NIS), na osnovu pregovora o vlasništvu nad tom kompanijom sa trećom stranom.

“Uklanjanje ruske kontrole nad NIS-om povećaće energetsku bezbednost Srbije i podstaći investicije i napredak širom regiona”, navedeno je u odgovoru Stejt departmenta.

Na direktno pitanje u vezi sa tvrdnjama srpskih zvaničnika, prevashodno predsednika Srbije Aleksandra Vučića i ministarke energetike Dubravke Đedović, da je američkoj strani upućeno pismo u kom se navodi da je većinski vlasnik NIS-a Gaspromnjeft spreman da prepusti kontrolu i uticaj na tom kompanijom, Stejt department nije pružio odgovor.

“Ostajemo posvećeni partnerstvu sa Srbijom kako bismo diverzifikovali njen energetski sektor, što će doprineti ekonomskom jačanju Srbije”, navedeno je u odgovoru Stejt departmenta.

Za sada zvanično nije poznato ko bi mogla biti treća strana o kojoj govore srpski zvaničnici. U javnosti Srbije licitira se mađarskim MOL-om, mogućim arapskim vlasnicima, pisalo se o hrvatskom JANAF-u, ali i azerbejdžanskom SOKAR-u.

Naftnu industriju Srbije Sjedinjene Države sankcionisale su 10. januara zbog većinskog ruskog vlasništva. Američke sankcije usmerene su na onemogućavanje finansiranja ruske agresije u Ukrajini novcem ruskih energetskih kompanija. Primena američkih sankcija NIS-u odlagana je osam puta, a na snagu su stupile 9. oktobra.

“U skladu sa rečima sekretara (Marka) Rubija, posvećeni smo odnosima sa Srbijom koji donose uzajamnu korist, pokreću ekonomski rast i koriste narodima obe zemlje. Duboko cenimo sličnu posvećenost predsednika Vučića”, poručuju iz Stejt departmenta u odgovoru na upit novinara.

Još jedan od izazova za energetsku stabilnost Srbije predstavlja najavljeno stupanje na snagu američkih sankcija Lukoilu, ruskoj naftnoj kompaniji koja posluje na teritoriji Srbije, što bi trebalo da se dogodi 21. novembra.

Ruska strana postigla je krajem oktobra dogovor sa švajcarsko-kiparskom kompanijom Guvnor o kupovini imovine Lukoila u inostranstvu. Međutim, taj dogovor je propao pošto je američki Sekretarijat za finansije Guvnor proglasio ruskom marionetom – istakavši da se Vašington protivi toj transakciji.

“Predsednik Tramp je jasno stavio do znanja da rat mora odmah da se završi. Dokle god Putin nastavlja sa besmislenim ubistvima, marioneta Kremlja, Ganvor, nikada neće dobiti dozvolu za rad i zaradu”, navedeno je u objavi američkog Sekretarijata za finansije.

Administracija američkog predsednika Donalda Trampa je krajem oktobra, prvi put tokom njegovog drugog mandata, sankcionisala velike ruske naftne kompanije Rosnjeft i Lukoil. Američka javnost tada je protumačila da je sankcionisanje posledica ruske nespremnosti da se saglasi sa uspostavljanjem primirja sa Ukrajinom, u sukobu koji traje od februara 2022, na čemu insistira američki predsednik.

Rosnjeft i Lukoil sankcionisani su neposredno pošto je obelodanjeno da se ruski i američki predsednici Vladimir Putin i Donald Tramp neće sastati u Budimpešti gde je, kako se najavljivalo, trebalo da razmatraju okončanje ruskog rata u Ukrajini.

(N1)