СРЦЕ: Јавни дуг повећан са 15,4 на близу 39 милијарди евра, три пута је већи него у моменту доласка на власт СНС-СПС коалиције

Након последњег скупштинског заседања, грађани су додатно задужени за близу пола милијарде евра. Овим је негативни биланс тринаестогодишње СНС власти додатно увећан. Јавни дуг је повећан са 15,4 на близу 39 милијарди евра, а након реализације свих одобрених зајмова, биће три пута већи него у моменту доласка на власт СНС-СПС коалиције.

Терет све већег јавног дуга, удружен са нестручном и несрећно вођеном економском и спољном политиком све више почиње да гуши привреду и стандард грађана. Јавне финансије ово јасно показују – трошкови камата које плаћа Република Србија скочили са 63 милијарди динара 2012. на 185 милијарди динара 2024. године.

Невоља са узетим страним кредитима није само у трошковима камате. Негативније последице су суштинске обавезе набавке иностране робе из узетих кредита, чиме Србија поред плаћања стране робе плаћа и трошкове финансирања њихове набавке. Овакве обавезе, помогнуте фиксним курсом динара који увоз чини јефтинијим, свеукупно негативно утичу на трговински дефицит, домаћу привреду и привредни раст. Тако је у само првих осам месеци 2025. године трговински дефицит повећан за 6% на преко 5,7 милијарди евра.

Међутим, док фиксни курс уништава домаћу привреду, на папиру чини да економски “успеси” Владе изгледају лепше. Учешће јавног дуга у БДП-у Србије је за четири године пало са 57% на 43,2%, иако су грађани Србије у те четири године задуживани по 3 милијарде евра сваке године. На жалост позитивне перформансе нису последица “никад виђеног” раста и веће производње, већ комбинација инфлације и фиксног курса који замагљују економску реалност, удружено са нескривеним статистичким манипулацијама.

Док манипулација може помоћи да подаци изгледају боље, она не може повећати животни стандард грађана, нити може умањити или отплатити јавни дуг.

РО за финансије и привреду