Србија центар: Заједнички напад Вучића и Селаковића на Тужилаштво за организовани криминал није само један у низу малих државних удара, већ и покушај обесмишљавања сваког будућег потеза надлежног тужиоца

Заједнички напад Вучића и Селаковића на Тужилаштво за организовани криминал није само један у низу малих државних удара, у којима је извршна власт покушавала да под контролу стави независну судску, већ и покушај да се изношењем нетачних тумачења и лажних примера обесмисли сваки будући потез надлежног тужиоца, наводи у саопштењу странка Србија центар СРЦЕ.

„У свему томе обојица нису у стању чак ни да координишу изјаве. Паника је узела маха, па тако Ђукановић, Селаковићев адвокат по службеној СНС дужности, тврди да Селаковић не може бити крив, јер је у међувремену изгласан закон по којем Генералштаб више није културно добро. Вучић би да од рушевине направи „нешто лепо“, па је зато лекс специјалисом одлука о статусу културног добра постала ништава, а Селаковић би да одговорност пребаци на њега, па истиче да је прави циљ председник“, додаје се у саоштењу.

„Панично укидање статуса културног добра зграде Генералштаба имало је за циљ да се Никола Селаковић и Синиша Мали спасу робије. Наиме, најбољи студент Правног факултета, како је Вучић себе видео, покушао је да оправда њихову умешаност тврдњом да правне последице ништавости производе дејства еx тунц, као да никад нису ни постојали“, поручују из Србија центра.

Neverovatno je koliko diletantski Vučić brani Selakovića. Kaže:
Nije kriv jer je Skupština ukinula status kulturnog dobra generalštabu.
Ako je taj status ukinut, to se tumači kao da ga nikad nije ni bilo, pa ni onda kad je Selaković odrađivao krivična dela za koja ga… pic.twitter.com/PvcEdaMr4g

— Здравко Понош (@ZdravkoPonos) December 5, 2025

„Селаковић, као министар културе, мора да одговара пре свега зато што је злоупотребом службеног положаја за интерес сумњивог страног капитала довео у питање постојање културне баштине Србије. Тврдити да рушевине то не могу да буду бесмислене су као и сам лекс специјалис, а примери су бројни – рушевине цркве Петковача код Куршумлије из 12. века проглашене су културним добром још 1947. године, а тврђава Маглич има статус културног добра изузетног значаја од 1979. године и то док је била у стању рушевине. Помпеји су 1997. године уврштени на листу светске културне баштине, а слично је било и са Палмиром у Сирији. Јача им је одбрана Мрдићев шатор“, закључује се у саопштењу странке СРЦЕ.

(Данас)