СПЦ и верници славе Светог Василија Острошког, чудотворцa и исцелитељa најтежих болести

 Данашњи дан посвећен је чудотворцу Српске православне цркве, Светом Василију Острошком. Његове мошти више од 300 година чувају се у манастиру Острогу у Црној Гори као велика светиња, место су ходочашћа за вернике свих религија.

Рођен је 1610. године као Стојан Јовановић у селу Мркоњићи код Требиња у Херцеговини, од мајке Анастасије и оца Петра Јовановића.

У страху од данка у крви, родитељи су Стојана већ у дванаестој години послали у манастир Завалу, у којем је тада игумановао његов стриц, игуман Серафим.

Службовао је у многим градовима, од Мостара, преко Херцег Новог и Пљеваља, Мораче, до Огоношта и Бјелопавлића.

Када је одрастао, отишао је у требињски манастир Успенија Пресвете Богородице, где се и замонашио.

Као архијереј, живео је у манастиру Тврдошу све док Турци нису разорили овај манастир, па се преселио у Острог, где је наставио свој подвижнички живот.

Неуморан у молитвама, посту и физичком труду, Свети Василије мирно се упокојио на данашњи дан 1671. године.

Верује се да су његове мошти чудотворне, па људи свих конфесија долазе да им се поклоне и моле за исцељење најтежих болести.

Традиционални дан великог окупљања верника је 12. мај, али и Тројичин дан, када се одржава Велики народни сабор у Острогу.

Светитељу у част подигнуте су и бројне цркве задужбине. У Београду, у Цркви цара Константина и царице Јелене на Вождовцу, чува се омофор Светог Василија.

Слави се и као крсна слава.

Према народном обичајном календару, данас се не раде тешки послови, али ваља да се очисти кућа да би, верује се, читаве године у дому владали хармонија и мир.

(РТС)