Софија Мандић: „Омрдићење“ изборних закона - припрема се крађа незапамћених размера, фантомске листе ће ницати као печурке после кише

Спремају се избори. Александар Вучић је недавно питао политичке противнике: „Шта ћете те ноћи када ми изађемо са тачним резултатима (да ли су до сада били нетачни, прим. аут.), а имаћете на сваком бирачком месту више представника него ми. У глас ћемо да кажемо како су избори завршени онда ћете да урадите – шта?“ Заиста, то је најважније политичко питање, што за политичке актере насупрот Вучићу, а још више за међународну заједницу.

У овој Вучићевој изјави видимо много више од страха да реални свет неће признати оно што он буде нашарао као изборни резултат – било да се преправка резултата дешава у изборној ноћи, било да је резултат контаминираног процеса кандидовања, медијског загађења, функционерске кампање, куповине гласова, притисака на бираче, изборне комисије и судове.

У том случају заиста неће бити необично да се на некој мањинској листи појави Миленко Јованов као Грк или Египћанин, тврдећи – све у СНС маниру – да је свој нови идентитет открио у освит избора

Да се припрема крађа незапамћених размера не говори нам само искуство и Вучићева последња изјава већ и нацрти три изборна закона који су током прошле недеље послати народним посланицима. Након седам дана, нико ни посланицима, ни јавности, а ни нама у Републичкој изборној комисији није објаснио ко је ове нацрте писао и на који начин се спрема њихово усвајање. За сада делује да нас после напада на правосуђе очекује сличан напад на изборно законодавство под паролом „усклађивања са препорукама ОДИХР“.

Ако би решења која су достављена посланицима била усвојена, тзв. фантомске листе ће несметано ницати као печурке после кише. Наиме, нацртом се предлаже да бирач својим потписом може подржати више изборних листа. Знамо да је на претходним изборима потпуно демаскиран механизам злоупотребе листа које су предавале фалсификоване потписе подршке грађана (за то до данас нико није одговарао). Уколико предложена решења буду усвојена, неће бити потребе за фалсификовањем потписа за мале и иначе непостојеће политичке ентитете, па ће 10 000 потписника који су подржали листу СНС моћи да подрже и неограничен број других листа које затим добијају своје представнике у изборним комисијама у којима вештачки створеном гласачком машином „пеглају“ све изборне одлуке, укључујући и оне о резултатима избора.

Уколико предложена решења буду усвојена, неће бити потребе за фалсификовањем потписа за мале и иначе непостојеће политичке ентитете, па ће 10 000 потписника који су подржали листу СНС моћи да подрже и неограничен број других листа које затим добијају своје представнике у изборним комисијама у којима вештачки створеном гласачком машином „пеглају“ све изборне одлуке, укључујући и оне о резултатима избора

Такође, ако би решења била усвојена, услови за забрану злоупотребе мањинских листа (а те злоупотребе су већ биле распрострањене) би били готово укинути. Злоупотребом привилегованог начина кандидовања се не би се више сматрало уколико су кандидати на мањинској листи чланови других политичких странака, већ би овај захтев важио само за носиоца листе и првог на листи кандидата. Такође, брисала би се могућност обраћања националним саветима националних мањина за мишљење о томе да ли нека странка или коалиција могу да уживају статус мањинске изборне листе.

Суштински, последица усвајања таквих решења ће бити мањинске листе које ће се кандидовати по повлашћеним условима (са мањим бројем прикупљених потписа) и још важније, којима ће требати мање гласова за један посланички/одборнички мандат. Примера ради, на последњим парламентарним изборима Руска странка је са 0,3 одсто гласова освојила један посланички мандат, док је за већинску странку било неопходно да „пребаци“ 3 одсто како би постала парламентарна. Случај Руске странке је симптоматичан јер су код ње забележени и случајеви фалсификованих потписа подршке.

Дакле, ако прође лажно усклађивање са ОДИХР препорукама (јер ОДИХР захтева да се смањи могућност злоупотребе мањинских листа, а не да се повећа), на мањинским листама, које ће моћи да подрже исти они који су подржали и СНС, ће моћи да буду кандидати који су истовремено чланови владајуће коалиције, па чак и њени истакнути функционери.

У том случају заиста неће бити необично да се на некој мањинској листи појави Миленко Јованов као Грк или Египћанин, тврдећи – све у СНС маниру – да је свој нови идентитет открио у освит избора.

Масовна злоупотреба мањинских листа, заједно са принципом један бирач/више потписа, делује да би могао да буде додатни трик којим се са далеко мање гласова добија више одборника/посланика. Тако просто, тако покварено и тако СНС, само – да ли ће проћи? Поготово што би се оваква решења, у случају скорашњег усвајања, могла применити и на наредне локалне изборе.

У свету идеја, има нечег правичног у томе да СНС или њене фракције постану мањинска странка у сопственој земљи. Они јесу постали мањина већинском расположењу али ту своју муку ипак морају да реше одласком са власти, а не изборним триковима.

Има у предложеним решењима још бисера – рецимо неодољиво је креативна идеја да се жалба суду на одлуке изборних комисија не може предавати суду већ само изборној комисији као првостепеном органу. У роковима који се мере сатима, ето згодног начина да се писарнице којима управља СНС кадар затворе таман када опозиционе снаге предају жалбу, па да се тиме ако не потпуно ограничи, онда бар изузетно отежа право бирача, кандидата и листа да од судова траже заштиту у изборном поступку.

Док се студенти, опозиција и локалне групе натежу коноп око питања колико листа и колико колона, власт се постојано, као и увек до сада, спрема за изборне малверзације

На крају, али не најмање важно, ту је и предлог који би представницима опозиције отежао или онемогућио учешће у раду изборних органа (изборних комисија и бирачких одбора), тако што би сви чланови изборних комисија и бирачких одбора (више десетина хиљада људи) морали да имају сертификат РИК-а да би уопште могли да буду део изборних органа. Додуше, у предлозима се каже да ће се ова решења примењивати од 1. јануара 2028. године али знамо сви – довољан је један амандман да овај рок постави и за наредне изборе (сетимо се само случаја ТОК и златног амандмана).

Док студенти, опозиција и локалне групе натежу коноп око питања колико листа и колико колона, власт се постојано, као и увек до сада, спрема за изборне малверзације. Да ли ће „колико листа и колико колона“ коначно сменити једино вредно питање – како да заједно, сваком опозиционо настројеном бирачу, омогућимо да бира и да му заједно гарантујемо да неће бити покраден – било директно, било кроз измене кандидовања у мањинском режиму, који се управо спрема.

Прилози:

Nacrt zakona o izmenama i dopuni Zakona o Ustavnom sudu

Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika

Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnim izborima

(Пешчаник)