СНВ КиМ: Рушење скоро двадесет викендица на језеру Газиводе у власништву Срба има за циљ промену етничке слике на овом исконском српском простору. Већ сада се чује да ће плацеве доделити Албанцима
| среда, 22. јул 2026. | |
|
И то није све. Уз кривотоворене податке влада самопроглашене републике Косово под управом Аљбина Куртија, и опет без одлуке суда, узурпирала је фабрику Нада Томић у власништву Милоја Аксентијевића и на том објекту наводно изградила спасилачки центар за сопствене потребе. Срушила је и породичну кућу 85-огодишњем Јовану Продановићу изграђену пре 60 година а отела је и основну школу у власништву општине Зубин Поток све са циљем да би се променила етничка структура становништва.
Рушење српских викендица одрађено је у присуству британског КФОР-а и ЕУЛЕКС полиције уз благослов земаља Квинте. Реакција Српске листе, која је на власти у општини Зубин Поток, је јалова или боље рећи никаква. Уз констатацију да је то неправда и захтева за помоћ од ЕУ локални општински функционери СНС нису отишли даље. Главни разлог јер су добили поруку из Београда да не таласају јер то може да угрози владарски положај Александра Вучића код европских властодржаца. На преговорима у Бечу између Београда и Приштине 2007. године Европска унија је понудила да наставак исплате кредита за изградњу хидросистема Ибар-Лепенац настави Приштина. Ондашњи министар финансија Млађан Динкић се сложио са тим предлогом али су ко-председници у преговарачком тиму Београда Војислав Коштиница и Борис Тадић тај предлог одбили. И Србија је цео кредит и све обавезе према Лондонском и Париском клубу испунила. На основу тога власник хидросистема Ибар-Лепенац и језера Газиводе је Србија а никако сепаратистичка власт у Приштини. Опет, Александар Вучић ни у сну не сме да спомене власништво Србије над овим објектом јер би његова политичка позиција у Европи била угрожена. На темељу тешког положаја Срба у јужној српској покрајини овај српски владар опстаје.
Историјски човек мора да се подсети да је хидросистем Ибар-Лепенац у првобитној верзији требао да буде изграђен код села Батраге изнад Рибарића јер би се тако најмање становништва раселило а јачина хидроцентрале била би пет пута већа у односу на садашњу хидроцентралу Газиводе због географског положаја и тока реке Ибар. Комунистичка власт у Приштини је тада захтевала да се брана за хидросистем Ибар-Лепенац направи у селу Жабаре чиме би се цео Ибарски Колашин раселио. Превагнула је средња варијанта па је само пола Ибарског Колашина расељено јер је брана изграђена код села Газиводе. Више од 6 хиљада људи је тада буквално протерано са вековних огњишта. Обичај је свуда у свету да се онима којима се узима покретна и непокретна имовина непосредно изграде куће и станови. Због националистичких апетита Албанаца тим људима је само исплаћен новац и сви су отишли пут Крагујевца и Смедерева. А што се новца тиче Приштина није била много издашна. Ар земље плаћан је у вредности паклице дувана. Данашњи егзодус Срба има за циљ да са подручја Ибарског Колашина исели и ону другу половину становништва. То се осварује уз свесрдну помоћ, захваљујући небризи и издаји, данашњих властодржаца у Србији оличеној у Социјалистичкој партији Србије и Српској напредној страници. Без њихове прећутне сагласности Приштина не би могла да остварује своје екстемистичке националне циљеве. И дан-данас на светковинама у селима Ибарског Колашина одзвањају стихови: Колашинe шта дозволи, да по теби чамац плови, чамац плови и бродови, одлетеше соколови. (Српско национално веће Косова и Метохије) |
Рушење скоро двадесет викендица на језеру Газиводе у власништву Срба има за циљ промену етничке слике на овом исконском српском простору. Већ сада се чује да ће хидросистем Ибар-Лепенац плацеве српских срушених кућа доделити Албанцима уз повољан кредит за изградњу. Интересантно је да се викендице руше без судског налога и мимо одлуке грађевинске инспекције Зубин Поток. Полиција је и судски орган и грађевинска инспекција и сила безбедности која гази људска права Срба на овом простору.
