субота, 20. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Скупштина Србије: 2.317 амандмана поднето на више законских предлога, на Предлог буџета за 2018. поднето 919 амандмана
Хроника

Скупштина Србије: 2.317 амандмана поднето на више законских предлога, на Предлог буџета за 2018. поднето 919 амандмана

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 11. децембар 2017.

Скупштина Србије је завршила рад, а расправа о амандманима на предлоге закона који су на дневном реду седнице, међу којима је и предлог буџета за 2018. годину, биће настављена сутра у 10 часова.

На предлоге 31 закона поднето је 2.317 амандмана, од којих је 919 на предложени буџет за наредну годину.

У поподневном делу расправе о амандманима на измене и допуне Закона о буџетском систему посланици опозиције су највише замерили што све пензије нису враћене на износ пре 2014. године када су умањење у склопу мера фискалне консолидације.

Тим законом је предвиђено повећање плата у јавном сектору од пет до 10 одсто и пензија од пет одсто. После те повишице, мања примања него 2014. године имаће пензионери који имају највеће пензије, јер су они били изузети од ранијих повишица које су биле почетком 2016. и почетком 2017. године.

Министар финансија Душан Вујовић је више пута истицао да пензионери имају гарантоване пензије, али не и износе пензија које се дотирају из буџета, тако да њихова исплата зависи од стања у државној каси.

У Србији има око 1,7 милиона пензионера, а представници Владе тврде да ће после нове повишице коју ће примити у јануару 2018. године мања примања него 2014. године имати око 10 одсто пензионера, док ће остали имати веће пензије.

Данас је размотрено 35 амандмана на допуну Закона о буџету за 2017, која ће омогућити исплату бонуса од по 10.000 динара за припаднике сектора безбедности и то до краја године.

Посланици за расправу о свим амандманима имају укупно 600 минута, а до сада су искористили 126 минута. 

Министар финансија Душан Вујовић је изјавио данас да се Предлогом допуна Закона о буџету за 2017. практично додаје могућност да се исплаћују награде и бонуси запосленима који плате добијају из буџета Србије, те појаснио да није у питању никакав ребаланс, јер се, како каже, остаје у предвиђеним оквирима расхода.

Одговарајући на питање опозиције на основу чега ће влада одређивати ко ће добити награде и бонусе, Вујовић је рекао да се по том питању у закон додаје само један члан који даје могућност да се врши исплата награда и бонуса запосленима код корисника средстава буџета Србије, "чиме се апсолутно не мања суштина".

"Расходи за запослене морају да остану у оквирима онога што је буџетирано, тако да запослени у јавном сектору морају да остану у граници - не више од 8,3 одсто очекиваног БДП-а. Ваша забринутост је вама оправдана, али овде је све транспаретно", рекао је Вујовић и додао да је све у складу са међународним стандардима и нашим прописима.

Каже и да се дозвољава дискреционо право министрима односно влади да доносе одлуку о наградама и бонусима који се односе на претходни период, као и да се то односи на познате резултате приходе и расходе.

"Једнократне награде и бонуси су засновани на стварним перформансама на основу предлога владе и они су по мени у складу са међународним правилима и нашим законима - ово се не сматра реабалансом, већ само говоримо о укупним расходима за запослене, ту је створен простор да те цифре остају у предвиђеним оквирима", навео је Вујовић.

Одговарајући на критике посланика опозиције поручио им је да се влада "ничим не фрља", те препоручио да "само читају оно што пише и да не праве конфузију".

Соња Павловић из Клуба самосталниих посланика је рекла да је Вујовића сматрала озбиљним човеком и стручњаком, али да су сада дошли у стиуацију да се изгласа закон, а да посланици не знају о чему се ради и да ли је у питању ребаланс буџета.

"Непримерено је да се он даје за једнократну помоћ и награде", рекла је Павловић.

Посланик посланичке групе "Двери" Марија Јањушевић навела је да предложена измена Закона говори о томе да се неће поштовати оно што је колективним уговором потписано, тако да нема исплате божићних, годишњих и других врста награда и бонуса.

"Предвиђа се изузетак од одредби садржаних у наведеним члановима, без икаквих видљивих и јасних критеријума на овнову чега ће Влада по свом дискреционом праву неком да исплаћују додатке, а неком не", рекла је Јањушевић. Она је рекла да на основу досадашњег понашања режима може да се претпостави ко ће бити награђиван, коме ће новац који му припада бити ускраћен, и навела да је ово наставак једне нове тактике која се зове замагљивање.

Посланик ДС Радослав Милојичић Кена је рекао да та странка предлаже брисање тог члана, као и да влада тиме добија дискреционо права, а она, тврди, "води рачуна о партијским послушницима СНС".

"На основу чега ће влада одређивати ко ће добити награде и бонусе. Ја ту не бих имао дилему да ви одређујете, али знајући да ће, на пример, да се тиме баве Вулин или Стефановић... Зашто су 10 дана пред изборе Неготин и Мионица добили средства. Па је 1,6 милиона динара државних пара убацено на рачун СНС за изборну кампању. Знамо да нетранспаретно трошите новац, не мислим лично на вас, већ на владу СНС", рекао је Милојичић.

Немања Шаровић из СРС је рекао да се таквим решњем министру даје дискреционо право да одлучи о једнократним наградама и бонусима..

"Или ће то бити за све запослене, како смо претходно чули у тим службама, или дајете дискреционо овлашћење министру да награђује појединце", навео је Шаровић.

Опозиција критикује: Неће бити времена за расправу о буџету

Посланици дела опозиције негодовали су јер сматрају да неће бити довољно времена да се расправља о амандманима, а председница парламента Маја Гојковић каже да то зависи искључиво од посланика.

Шеф посланичке групе СДС Марко Ђуришић рекао је на почетку седнице рекламирајући повреду Пословника да се првих пет тачака дневног реда односи на прошлогодишњи буџет на који је поднето око 400 амандмана, због чега мисли да неће бити довољно времена за расправу о буџету за идућу годину.

"Биће први пут у историји парламента да се о амандманима на најважнији закон који сваке године Скупштина треба да усвоји, неће расправљати", уверен је Ђуришић, који је оценио да је власт тиме поново обесмислила рад посланика.

Гојковићева му је одговорила да је добро проучила Пословник и да мисли да ће бити довољно времена да се говори о свим тачкама, али да то зависи од посланика, односно на који начин ће користити време које им по Пословнику припада.

"Не знам зашто унапред мислите да нећете имати времена. Све зависи од тога šта ћете ви и ваша посланичка група дискутовати. Може да се дискутује ако се то хоће и жели", рекла је Гојковић.

Шеф посланичког клуба самосталних посланика Јован Јовановић рекао је на конференцији за новинаре у скупштини да се први пут неће расправљати о амандманима на сам буџет за 2018. годину зато што је, каже, поднето више од 450 амандмана о тачкама које му претходе.

"Ми не споримо право чланова посланика владајуће коалиције, али имајући у виду начин на који је сазвана седница где је заједно са буџетом предложено још 30 закона јасно је да је ово само још један корак у обесмишљавању парламентаризма у Србији", оценио је Јовановић.

Саша Радуловић из Доста је било је такође изнео мишљење да ће ово бити прва седница на којој неће бити дискусије о амандманима на буџет за 2018. годину.

"Оно што се десило је супротно Пословнику, владајућа већина је 31 тачку дневног реда објединила у једну тачку како би скратила расправу, а затим је већина поднела на прва два закона по дневном реду, о ребалансу за 2017. и на закон о изменама закона о буџетском систему преко 320 амандмана. Цела идеја је да се поједе време тако да не дође до расправе о буџету", рекао је Радуловић.

Како каже, посланици већине имају право да подносе амандмане, међутим, али они су, додаје, поднели амандмане који не мењају ништа у тим законима.

Почела расправа о 2.317 амандмана поднетих на више законских предлога, на Предлог буџета за 2018. поднето 919 амандмана 

БЕОГРАД - Скупштина Србије почела је данас расправу о 2.317 амандмана поднетих на више законских предлога, међу којима је 919 амандмана на Предлог буџета за 2018.

Расправља се и о амандманима на предлог измена и допуна: Закона о буџету за 2017 - 34 амандмана, Закона о буџетском систему - 417, Закона о порезу на додату вредност - 58, измена и допуна Закона о порезу на добит правних лица - 71, Закона о порезу на доходак грађана - 185, Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање - 47 и Закона о јавној својини 32.

Такође, о измени и допуни Закона о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама - 16, Предлогу закона о спречавању прања новца и финансирању тероризма - 24, изменама и допунама Закона о ограничавању располагања имовином у циљу спречавања тероризма - 7, изменама и допунама Закона о стечају - 117, Предлога закона о финансијској подршци породица са децом - 76, изменама и допунама Закона о раду - 17, Предлогу закона о запосленим у јавним службама - 86, измена и допуна Закона о систему плата запослених у јавном сектору - 12 амандмана и другим.

Скупштински Одбор за финансије јуче је прихватио амандман шефа посланичке групе СНС Александра Мартиновића на предложени буџет за 2018. годину, који се односи на кредит за пут Љиг-Прељина и субвенције Националној корпорацији за осигурање кредита.

Одбор за финансије поднео је два амандмана ради усклађивања члана 1 и члана 5 Предложеног буџета за 2018. годину са прихваћеним амандманом Александра Мартиновића.

Председница одбора Александра Томић рекла је јуче Танјугу да се амандман Матиновића односи на учешће Србије у азербејџанском кредиту за изградњу пута Љиг-Прељина, као и на повећање субвенција Националној корпорацији за осигурање кредита, међу којима је и куповина првог стана.

Остале амандмане на буџет одбили су и влада и скупштински Одбор за финансије.

Скупштина је у петак завршила дводневну начелну расправу о Предлогу буџета за 2018. годину, коју су обележила јављања посланика по повредама Пословника, краће паузе због узавреле атмосфере, али у једном тренутку и прекид седнице, после којег је ипак настављен рад.

У петак је у парламенту била и премијерка Ана Брнабић која је оценила да је предложени буџет развојни, да је добро избалансиран и усмерен на подизање животног стандард грађана, те навела да ће највеће повећа средстава у идућој години имати Министарство просвете, науке и технолошког развоја.

Посланици владајуће коалиције су оценили да предлог буџета за 2018. годину потврђује реформски курс владе, да је избалансиран, фискално одговоран и озбиљан, развојно оријентисан ка повећању инвестиција и побољшању фискалног амбијента.

Поручују и да се први пут ствара могућност планирања и реализације пројеката и исплата пензија и плата без страха да пара неће бити.

Опозиција критикује и наводи да је предложени буџет нетранспарентан, да Влада води погрешну економску политику, те да је јавни дуг од 2012. године до данас порастао за 10 милијарди динара.

(Танјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер