субота, 20. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Синиша Мали: Стопа незапослености у Србији 10,3 одсто, јавни дуг 51 одсто БДП, трећу годину заредом имамо суфицит у буџету
Хроника

Синиша Мали: Стопа незапослености у Србији 10,3 одсто, јавни дуг 51 одсто БДП, трећу годину заредом имамо суфицит у буџету

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 20. септембар 2019.

 БЕОГРАД - Стопа раста српске економије у јулу ове године износи 4,4 одсто, изјавио је данас министар финансија Синиша Мали и додао да се, ако се тај тренд настави у августу и септембру, у 2019.години може очекивати раст домаћег БДП-а од најмање три одсто.

Мали је рекао да је за ову годину пројектован раст БДП-а од 3,5 одсто, али да су подаци за први и други квартал указивали да економија успорава, што је последица кризе у Немачкој и другим земљама које су велики спољнотрговински партнери Србије.

''У јулу ове године стопа раста српске економије је 4,4 одсто и, ако се тако настави, сигурно ћемо достићи раст од три одсто у овој години. С обзиром на то да смо најавили велики национални инвестициони програм и да ћемо12 милијарди евра инвестирати у инфраструктуру, очекујем више стопе раста у наредним годинама'', рекао је Мали на радном састанку у Београду с привредницима Словеније, у организацији Словеначког пословног клуба у Србији.

Мали је оценио да неће бити једноставно одговорити изазовима из окружења и света, као што су трговински рат и односи САД и Кине, али да је, ако Србија и даље буде шампион у привлачењу страних инвестиција и ако расту лична потрошња, јавне инвестиције и извоз, могуће да БДП достигне пет, шест и или седам одсто.

''С фискалном консолидацијом, коју смо завршили, пред нама је само један изазов - како да нађемо могућност да наша економија још брже расте'', рекао је Мали и додао да је национални инвестициони програм једна од компоненти која је веома важна за развој српске економије.

Словенија међу 10 највећих инвеститора у Србији

Економска и политичка сарадња Србије и Словеније никада није била боља, оценио је Мали и истакао да је са милијарду и 100 милиона евра, Словенија међу десет највећих инвеститора у Србији.

Мали је рекао да словеначке инвестиције у Србији расту из године у годину и да око 25.000 грађана Србије ради у словеначким фирмама у земљи.

''То су важне цифре које показују степен наше економске сарадње. Прошле године смо имали спољнотрговински суфицит са Словенијом, што се раније није дешавало, жеља нам је да та размена још више расте'', рекао је Мали .

Мали је истакао да га охрабрује чињеница да однос са Словенијом више није једностран и да је све више српских инвеститора у Словенији.

''Не можемо да утичемо на глобална дешавања, али можемо на сарадњу Словеније и Србије, на унапређење нашег привредног окружења и на то како сви у региону сарађујемо. Мислим да су сви спознали колико је важно да као регион наступамо заједно'', рекао је Мали.

Како каже, у Србији се много тога променило од 2013. године када је, како је рекао, земља била на ивици банкротства, када није било за плате и пензије, није било домаћих и страних инвестиција.

Подсетио је да је у Србији 2014. године покренута велика реформска акција кроз фискалну консолидацију и с променом визије и стратегије коју је започео тадашњи премијер Александар Вучић, а чија је суштина била да се води рачуна о сваком динару.

''Успели смо да стабилизујемо јавне финансије, а тежак рад, тешке реформе и тешке одлуке су иза нас. Сваки макроекономски показатељ стања привреде у Србији, у односу на пре неколико година, импресиван је'', оценио је Мали.

Указао је да је стопа незапослености у Србији сада 10,3 одсто и да се очекује да почетком следеће године буде испод 10 одсто што се до пре неколико година, каже, није могло замислити, будући да је, на пример, 2013. године стопа незапослености износила 25,9 одсто, односно када је сваки четврти грађанин био без посла.

Мали је истакао да Србија трећу годину заредом има суфицит у буџету и да је наш јавни дуг у односу на БДП пре само неколико година био 78-79 одсто, док је тренутно 51 одсто и има тренд смањења.

Подсетио је да је ''Фајненшел тајмс'' објавио да је по БДП-у Србија прва у свету по привлачењу директних страних инвестиција, са 107 у прошлој години, као и да је по обиму тих инвестиција, у износу од 5,8 милијарди евра водећа у свету.

''У првих осам месеци смо на 2,4 милијарди евра, што је за 43 одсто више него у истом периоду прошле године. Зато није чудно што нам пада стопа незапослености'', рекао је Мали.

Подсетио је да је Влада усвојила тзв. позитиван ребаланс буџета за 2019, јер Србија има суфицит, и да је донела одлуку о повећању плата у јавном сектору од 1.новембра, у просеку за 9,6 одсто.

Додао је да ће бити исплаћена једнократна помоћ од 5.000 динара пензионерима, да ће бити повећана минимална цена рада, као и да се очекује да у децембру просечна плата у Србији буде већа од 500 евра.

''Полако се приближавамо оном нивоу плата који ће утицати да грађани не одлазе из земље трбухом за крухом, што је веома важан део наше политике коју желимо да спроведемо до краја'', нагласио је Мали.

У циљу привлачења нових инвестиција, у Србији се, каже, граде ауто-путеви и путеви улажемо у железничку инфраструктуру.

''За почетак радова на Моравском коридору издвојили 14 милијарди, милијарде евра улажемо у обнову железнице, после 74 године отворен ауто-пут Милош Велики'', навео је Мали и додао да ће буџет за 2020.годину бити развојни и да ће се ићи ка смањењу оптерећења на зараде.

Мали је навео и да се Србија, као и Словенија, суочава са недостатком радне снаге.

''Нама је приоритет да улажемо у образовање и да подигнемо ниво просечних плата не само зато да грађани не би одлазили из наше земље, већ да би и из других земаља долазили да раде у Србију'', казао је министар.

Амбасадор Словеније у Србији Изток Јарц захвалио је Влади Србије на свему што ради да се унапреди сарадња две земље и додао да привредна сарадња напредује.

''Мислим да обе владе раде на томе да се оквир сарадње проширује, а за то је битна је стабилност макроекономије'', рекао је Јарц.

Амбасадор је четитао српској влади на одличној финансијској стабилности и на томе што је Србија проглашена најатрактивнијом земљу за стране инвестиције.

(Танјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер