RTS: Verske tenzije i borba za naftu – šta stoji iza Trampovih pretnji Nigeriji

 Koliko je realna pretnja američkog predsednika da bi vojska SAD mogla da rasporedi trupe u Nigeriji ili da izvrši vazdušne napade ako se ne zaustavi ubijanje velikog broja hrišćana u toj zapadnoafričkoj zemlji? Predsednik Nigerije Bola Ahmed Tinubu u međuvremenu je izneo tvrdnju da je protiv verskog progona i da ga ne podstiče.

Nigerija ima 220 miliona stanovnika i gotovo je jednako podeljena između hrišćana i muslimana, u prethodnih 15 godina i jedni i drugi su bili na meti terorističkih grupa u toj zemlji.

"Ako napadnemo, to ćemo učiniti brzo, svirepo i slatko. Baš kao što teroristi napadaju naše dragocene hrišćane. To su dragoceni ljudi. To su sjajni ljudi. Ostavite ih na miru. Upozorenje: nigerijska vlada bi trebalo da deluje brzo, pre nego što bude prekasno“, rekao je predsednik SAD Donald Tramp.

U zemlji sa 371 etničkom grupom, u kojoj se govori 500 dijalekata nadležni tvrde da zakon štiti slobodu veroispovesti i da će uložiti napor i angažovati međunarodnu diplomatiju u borbi s teroristima. Nije izvesno hoće li u to ubediti američku administraciju i da li su to i jedini motivi. Nigerijci se protiv terorističkih grupa bore već decenijama, otud ni pomoć, bez narušavanja suvereniteta, ova zemlja ne odbija.

"Amerika i Nigerija imaju svoj suverenitet i to je nešto što postoji s razlogom. Ne vidim razlog zašto bi onda Donald Tramp, američki predsednik udarao u ratne bubnjeve u pravcu Nigerije za stvari koje zapravo nemaju osnova“, smatraju stanovnici Lagosa.

Navode da će se hrišćanska populacija drastično smanjiti ako se stvari ovako nastave i to je činjenica. Na severu hrišćani se plaše da pokažu svoju veru u javnosti jer se osećaju ugroženima, dodaju stanovnici Lagosa.

Motivi za moguću intervenciju

Moguću intervenciju poznavaoci podsaharskog regiona tumače kao posledicu lobiranja crkvenih grupa na američkom tlu, na afričkom, motiva je više. Nigerija bi na primer u slučaju da prestane da izvozi naftu sada, imala rezerve za 237 godina pa je zato i dodatno predmet pažnje.

"Amerika se trudi da proda svoju vojnu tehniku, pre svega pametnu municiju dok je Kina najveći investitor u infrastrukturu, u železnički i putni saobraćaj, dok Rusija nema direktan uticaj u Nigeriji kao ove dve sile ali ima u neposrednom susedstvu u regionu Sahela“, rekao je dr Danilo Babić sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu.

U zemlji podeljenoj na muslimanski sever i hrišćanski jug, koja se bori sa korupcijom i sa posledicama različitih ekonomskih kriza, uništenje organizacije odgovornih za napade u Nigeriji nije jednostavno.

Ćutanje međunarodne zajednice na otmicu devojčica

"Jedan od najbrutalnijih događaja, pored ubistava ljudi, bila je i otmica devojčica. Preko nekoliko stotina devojčica u Nigeriji je oteto od strane terorista Boko Harama, mnoge su zlostavljane, prisilno udate za teroriste. Međunarodna zajednica je ćutala i nije imala uspeha, ni diplomatskih, niti u upotrebi tvrde moći. S terorizmom ne možete se tek tako brzo obračunati. Vi možete brzo ubiti njihove predstavnike ili uništiti njihovu infrastrukturu, ali malo se teže obračunati sa njihovom ideologijom“, kaže Marija Đorić sa Insituta za političke studije.

Boko Haram, nije i jedina teroristička organizacija u Nigeriji. Islamska država Severa Afrike, kao i Fulani milicija koju je formirala istoimena etnička grupa i koja napada pre svega hrišćanske farmere u Nigeriji jednako su bezbednosni rizik. Moguća intervencija uticala bi na sve njih.

“Sukobi su se već prelivali u prošlosti iz Nigerije u neke susedne zemlje, kao što je Niger, kao što je Kamerun, kao što je Čad ali svakako sada imate i veliki broj izbeglica koja su morale da napuste svoje farme, tako da se oko tri miliona ljudi već nalazi u izbeglištu. To je veliki i bezbednosni i socijalni i ekonomski problem“, navela je Đorićeva.

Babić je rekao da u Kamerunu 94-ogodišnji predsednik ima 8. mandat dok Čad igra ulogu u genocidu u Sudanu i za kraj je štetno što se ovakve stvari potenciraju iz centara moći jer ova intervencija skreće pažnju s pravih žarišta u Sudanu i protesta omladine u Tanzaniji i Kamerunu.

U Nigeriji je od početka godine registrovano 1.923 napada na civile, od toga, na hrišćane, zbog veroispovesti 50. Napadi su češći na severu zemlje gde muslimani čine većinu.

(RTS)