РТ: Зашто Емирати напуштају чланство у ОПЕК - жеља за већим суверенитетом или услуга САД

 Уједињени Арапски Емирати, један од највећих светских извозника нафте, објавили су да ће 1. маја напустити Организацију земаља извозница нафте (ОПЕК) и ОПЕК+. Аналитичари овај потез виде као озбиљан корак уназад за ову организацију и њеног неформалног лидера, Саудијску Арабију. 

Одлука долази усред кризе на Блиском истоку коју је изазвао америчко-израелски рат против Ирана, што је пореметило трговину нафтом из Персијског залива. Испоруке су стопиране блокадом Ормуског мореуза – уског пловног пута код обале УАЕ којим се транспортује око петина светске нафте.

Зашто се то догодило? 

Абу Даби каже да је потез вођен националним интересима и да је део дугорочне стратегије и "сувереног, стратешког избора" који има за циљ да му се пружи већа флексибилност у погледу производње нафте.

Званичници Емирата су више пута указивали да земља више не жели да буде везана производним квотама, које су ограничиле колико нафте заправо може да производи упркос великим улагањима у проширење капацитета. Владин извор је наводно рекао за АФП да УАЕ траже већу слободу за повећање производње када се тренутни поремећаји у снабдевању смање.

УАЕ, који су се придружили ОПЕК-у 1967. године, изразили су захвалност за сарадњу унутар организације и са партнерима ОПЕК+, широм групом формираном 2016. године која укључује Русију, Казахстан, Оман, Мексико и друге земље које нису чланице ОПЕК-а.

Ко је отишао, а ко остаје у ОПЕК-у? 

Током протекле деценије, неколико чланица је напустило ОПЕК – укључујући Анголу, Еквадор, Индонезију и Катар. Као разлози за напуштање организације навођене су производне квоте, трошкови чланства, али и политичке тензије.

Група тренутно има 12 чланица, док шири ОПЕК+ обухвата још десет произвођача, чиме се укупан број повећава на 22 земље, укључујући главне играче ван ОПЕК-а као што су Русија, Казахстан, Оман и Мексико.

Неки аналитичари кажу да би потез УАЕ могао да подстакне друге који желе да повећају производњу да преиспитају своје чланство. Робин Милс, шеф консултантске куће "Камар енерџи" са седиштем у Дубаију, рекао је за Си-Ен-Ен да да је "сада време да оду" чланице које желе да повећају производњу, указујући на Казахстан као потенцијалног кандидата.

Колико нафте производи УАЕ? 

Према недавним споразумима ОПЕК-а, производња УАЕ је ограничена на око 3 до 3,5 милиона барела дневно, док се стварна производња креће око 3,2 милиона барела дневно. Земља се константно налази иза других чланица ОПЕК-а, као што су Саудијска Арабија и Ирак, по питању производних квота.

Абу Даби је дуго тражио веће квоте, јер је проширио капацитете изван тих ограничења. Земља сада наводно има за циљ да повећа свој производни капацитет на око 5 милиона барела дневно до 2027. године. Аналитичари кажу да ће ван ОПЕК-а моћи да производи количине нафте које задовољавају њене пуне капацитете, а не нивоима које је поставила група.

Шта ће ОПЕК сада урадити? 

Одлазак УАЕ значајно смањује део производних капацитета групе – које је Међународна агенција за енергетику проценила на око 13 одсто – што наноси ударац ОПЕК+.

Уместо покретања тренутног раста цена, стручњаци очекују променљиви период и фазу "благог прилагођавања", јер преостале чланице прате производњу УАЕ и на крају поново преговарају о производним квотама. Очекује се да ће земље ОПЕК+ разговарати о одлуци Абу Дабија на следећем састанку заказаном у јуну.

Економиста Хорхе Леон тврди да би потез УАЕ могао дугорочно  структурно ослабити ОПЕК, дајући овој заливској земљи већи подстицај за повећање производње и постављајући питања о улози Саудијске Арабије као главне стабилизујуће силе групе.

Оле Хансен, шеф одељења за стратегију робе у "Саксо банци", указао је да, иако тржиште може да апсорбује додатну понуду УАЕ у кратком року, померање произвођача ка давању приоритета тржишном уделу у односу на дисциплину квота могло би да поткопа способност ОПЕК-а да управља понудом кроз координисану акцију.

Како су реаговала тржишта нафте?

Тржишта нафте су већ била напета пре објаве УАЕ, с обзиром на америчко-израелски рат против Ирана који ремети испоруке у Персијском заливу и изазива страх од несташице. Цена нафте типа "брент" попела се изнад 110 долара по барелу први пут после неколико недеља, на око 111 долара.

Аналитичари кажу да је излазак УАЕ повећао неизвесност, а трговци процењују могућност додатне понуде у односу на континуиране поремећаје у Ормуском мореузу. Већина очекује да ће непосредни утицај бити повећана волатилност.

Дејвид Оксли, главни економиста за робу у компанији "Капитал економикс", рекао је да би овај потез у почетку могао да спусти цене, али да учини тржишта нестабилнијим деценијама, посебно ако други произвођачи следе пример УАЕ.

Добре вести за САД?

Поједини аналитичари сматрају да би тај потез могао бити политички погодан за Вашингтон.

Амерички председник Доналд Трамп оптужио је ОПЕК да "вара остатак света" оним што је описао као надувавање цена нафте и отворено је повезао америчку војну подршку земљама Залива са трошковима енергије, тврдећи да, иако су САД браниле чланице ОПЕК-а, оне су то "искоришћавале" тако што су одржавали цене високим.

"Слабија и мање координисана организација могла би САД обезбедити већи утицај на појединачне извознике и глобалне референтне вредности", кажу аналитичари.

Да ли је ОПЕК добар за глобалне потрошаче?

Основан пре више од шест деценија како би земљама извозницама нафте дао већу контролу над ценама координирањем производње, ОПЕК су аналитичари често критиковали због онога што су описали као коришћење квота и смањења производње ради утицаја на глобална тржишта.

Присталице кажу да је ова координација понекад помогла у стабилизацији цена, укључујући и током финансијске кризе 2008. године и шока потражње изазване ковидом 19, спречавајући дубљи колапс тржишта.

Аналитичари се слажу да би слабији и "исцепкани" ОПЕК могао учинити глобална тржишта нафте мање предвидљивим и тежим за управљање, са потенцијално већим осцилацијама цена и мање координисаном контролом над понудом.

(РТ)