РТ: Кроз Србију од 2015. прошло преко милион избеглица. Више од 100.000 странаца легално ради у Србији

Директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила Радош Ђуровић изјавио је да је кроз нашу земљу од 2015. године прошло више од милион избеглица. Према његовим речима, данас у Србији тренутно има око 160 особа које живе у прихватним центрима, а азил је додељен за 261 човека, од почетка функционисања азилног система.

Ђуровић је за Танјуг, поводом Светског дана избеглица 20. јуна, навео да је ситуација са избеглицама и тражиоцима азила у Србији далеко лакша него претходних година, а да се они који прођу кроз земљу најчешће задрже један до два дана.

"То су лица која долазе углавном из Авганистана, Египта, Турске, Сирије, Гане, Бурундија. Избегли људи се кратко задржавају код нас, један до два дана најчешће. Међутим, оно што је битно рећи јесте да један број њих не долази до центара и да они уз помоћ кријумчара путују неким паралелним системом, тешко видљивим каналима, да би наставили даље пут западне Европе где виде могућност да наставе или започну нови сигуран живот", казао је Ђуровић.

У Србији 43.000 Руса и 32.000 Украјинаца

Ђуровић је навео да велики број људи, поред људи из Азије и Африке, долази у Србију са простора Украјине због ситуације у тој држави. Истакао је да у Србији тренутно живи 32.000 избеглих пореклом из Украјине, а да више од 1.000 људи из те земље у Србији има привремену заштиту.

"Имамо и преко 43.000 руских држављана који се такође из многих разлога везаних за ситуацију између Русије и Украјине налазе код нас. То су такође избегли људи који чине доминантан корпус целокупне ове групе и они сви овде покушавају да пронађу и обезбеде минималне услове за сигуран живот", навео је Ђуровић.

Говорећи о томе каква је ситуација са прихватним центрима у Србији и како би се земља супротставила новим таласима миграција, указао је да би се земља нашла у тешком положају на сваки масовнији прилив људи, истичући да је број прихватних центара ограничен, односно да је смањен са 19 на четири која оперативно раде.

Причајући о изазовима са којима се суочавају избегли из Украјине, Азије и Африке, рекао је да су то српска документа која нису биометријска за њих, већ су папирна, као и да им то ствара велики изазов.

"Такође, велики су проблеми да остваре здравствену заштиту, да се укључе у систем образовања, али и да се заштите од евентуалних злоупотреба оних који виде њихов рањив положај и који желе да се од њих окористе", рекао је Ђуровић.

Он је објаснио да су легалне миграције везане за рад, образовање и спајања породице и да нису везане са избеглиштвом и оценио да мере везане за интеграцију избеглица генерално недостају.

"Не само за избеглице, већ за све мигранте код нас и тај систем мора да буде плански, системски и надзиран да би био ефикасан, да свеобухватном подршком ове људе укључе у локалне заједнице које такође трпе велики притисак присуства странаца", навео је он.

Више од 100.000 странаца легално ради у Србији

Говорећи о доласку радне снаге у земљу, Ђуровић је истакао да Србија прима легалну радну снагу и да више од 100.000 странаца легално ради у земљи.

"Интеграција је узајамни процес, што значи да и ми морамо да будемо свесни да са присуством миграната, између осталог и избеглица, и наше друштво полако мења", рекао је Ђуровић.

Према његовим речима, пре или касније сви они који долазе као странци прилагоде се и у потпуности се укључе у српски модел и начин живота.

"Нагласио бих да, чињеница да имамо различите групе избеглих лица које долазе код нас, па чак и различите групе страних радника, указује да Србија постаје сигурно место за многе људе широм света и да је то једна чињеница која може да нас као грађане ове земље охрабри да наставимо да се трудимо и да контролишемо процес миграције", рекао је Ђуровић.

(РТ Балкан)