Роберт Рајх: Трамп ће остати упамћен као најмоћнији председник којег су САД икада имале, али и као најгори

 На управо завршеном самиту НАТО-а, Доналд Трамп оштро је критиковао остале чланице Алијансе, рекавши да је „веома разочаран НАТО-ом“ и упитавши: „Зашто трошимо стотине милијарди долара, а они нису ту за нас?“

Поновио је своју жељу да преузме Гренланд, критиковао европску енергетску и мигрантску политику, увредио Шпанију и узнемирио савезнике изјавом да сукоб између Кијева и Москве „не утиче на нас“.

Ипак, током читавог самита, остале чланице НАТО-а односиле су се према Трампу са истом дозом учтивости и поштовања какву је уживао било који амерички председник – можда чак и већом.

„Био је то сјајан састанак. У тој сали било је много међусобног уважавања и много јединства“, рекао је Трамп по завршетку самита.

Шта се заправо догодило? Важно је разумети одакле потиче Трампова моћ.

У колумни за Гардијан Роберт Рајх, бивши амерички министар рада, који је сада професор емеритус јавне политике на Универзитету Калифорније у Берклију, наводи да Трампова моћ не произлази из чињенице да је председник најмоћније државе на свету.

Напротив, његове произвољне царине, контроверзни рат против Ирана и отворена отмица Николаса Мадура умањили су углед Сједињених Држава у великом делу света.

Његова моћ не долази ни од покрета МАГА, чија база сада почиње да преиспитује своју подршку човеку који је САД поново увукао у рат на Блиском истоку, допринео расту цена и чија администрација и даље одбија да објави комплетна документа у вези са случајем сексуалног преступника Џефрија Епстина.

Такође, његова моћ не произлази из неке посебне стратешке бриљантности или политичке лукавости.

Трампова моћ произлази из његове спремности да крши све норме, правила и законе који одређују како би председници Сједињених Држава требало да се понашају – да учини све што ће му помоћи да стекне још више богатства, моћи и славе, као и да се освети свакоме ко је покушао да му стане на пут

Трампова моћ произлази из његове спремности да крши све норме, правила и законе који одређују како би председници Сједињених Држава требало да се понашају – да учини све што ће му помоћи да стекне још више богатства, моћи и славе, као и да се освети свакоме ко је покушао да му стане на пут.

Председници и премијери држава чланица НАТО-а односили су се према Трампу са изузетним уважавањем јер страхују од онога што би могао да учини уколико не добије оно што жели.

Било да је реч о НАТО-у, Ирану, Светском првенству, изборима 2020. године, зарађивању милијарди током председничког мандата или било чему другом, њега не ограничавају норме, правила, међународни споразуми ни закони.

Када су љубитељи фудбала широм света прошлог викенда негодовали због његовог мешања у корист америчке репрезентације, одговорио је: „Ако нас Белгија победи, онда ће заиста имати разлога да буде поносна. А ако они победе нас, рећи ћемо да је то – рекао бих – било намештено, баш као што су намештени били избори 2020. године“.

Обратите пажњу, упућује професор, како се исправио – од „рећи ћемо“ до „рекао бих“. Етика је везана за „ми“ за наш заједнички суд о томе шта је исправно, а шта погрешно. Трампа уопште не занима ни суд света ни суд нације о томе шта је исправно или погрешно. Он о томе уопште не размишља.

Погрешно смо приступали Трампу када смо говорили да крши етичке стандарде. Етика подразумева постојање општеприхваћених стандарда на основу којих се може утврдити и мерити њихово кршење.

Али Трамп, заправо, нема никакве стандарде. Његов целокупан приступ животу, пословању, а сада и председничкој функцији, нема никакве везе са стандардима. Реч је искључиво о победи, по сваку цену. Шта год да је потребно.

Трамп није неетичан. Он је изван етике. Није неморалан. Он је аморалан

Трамп није неетичан. Он је изван етике. Није неморалан. Он је аморалан.

Већини људи тешко је да замисли живот у свету какав представља Трамп – свету без стандарда, норми, правила или закона; свету који се своди искључиво на трансакције и прорачуне, у којем је једино мерило: шта ја имам од тога и по којој цени.

Управо та наша неспособност да замислимо такав свет представља кључ Трампове моћи.

Било да сте председник Сједињених Држава или било ко други, увек је могуће остварити личну корист ако први прекршите неко широко прихваћено друштвено правило.

Замислите мали град у којем људи не закључавају врата и прозоре зато што постоји неписано правило да нико не краде. У таквим околностима први лопов који почне да пљачка има огромну предност. Без икаквог напора може да уђе у било чију кућу.

Та предност првог нестаје чим људи схвате шта се дешава и почну да закључавају врата и прозоре. Али лопов не сноси трошкове куповине брава нити свакодневног закључавања.

Он искоришћава поверење заједнице. А када то поверење једном уништи, препушта другима да сами сносе терет заштите од будућих злоупотреба.

Та асиметрија – мали трошак за онога ко изневери поверење, а огромни трошкови за све који после тога морају да се штите – представља саму суштину Трамповог начина деловања. Он стиче богатство, моћ и славу рушећи устаљене норме, док су сви остали приморани да санирају последице.

Као председник, он има много веће норме које може да сруши него обичан лопов из малог града, а од тога остварује и далеко већу личну корист.

Када оде са политичке сцене, сви ћемо плаћати цену чишћења нереда који је оставио за собом. Мораћемо да купимо безброј брава за бескрајно много врата и прозора, да потрошимо огромно време на њихову уградњу и да их потом стално држимо закључаним

На председничкој функцији његова политика силе и застрашивања исплатила се, макар њему лично. Али је истовремено нанела штету бројним институцијама на које су се ослањале и Сједињене Државе и остатак света – од НАТО-а и ФИФА-е до америчког Министарства правде – институцијама које су почивале на поверењу да ниједан амерички председник никада неће учинити оно што је он учинио.

Остаће упамћен као најмоћнији председник којег су Сједињене Државе икада имале, али и као најгори.

Када оде са политичке сцене, сви ћемо плаћати цену чишћења нереда који је оставио за собом. Мораћемо да купимо безброј брава за бескрајно много врата и прозора, да потрошимо огромно време на њихову уградњу и да их потом стално држимо закључаним, закључује Рајх.

(Данас)