Rektor Vladan Đokić za Insajder: Univerzitetski profesori nisu ti koji žele da ruše državu. Ostalo je još najmanje tri zahteva koja nisu ispunjena, a o kojima se razgovaralo na sastancima sa premijerom

Rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić kaže za Insajder da su optužbe vlasti upućene akademskoj zajednici „neistinite“, kao i da univerzitetski profesori "nisu ti koji žele da ruše državu". Takođe, dodaje da je ostalo još najmanje tri zahteva koja nisu ispunjena, a o kojima se razgovaralo na sastancima sa premijerom. Navodi i da od poslednjeg sastanka nije imao kontakta sa vladom, kao i da dinamiku dijaloga određuje kabinet Vlade Republike Srbije, te da ne može na to da utiče, ali da očekuju sastanak u narednom periodu.

Govoreći o preostala tri uslova, rektor navodi da je jedan u vezi sa izmenom Uredbe o normativima i standardima uslova rada univerziteta i fakulteta za budžetski finansirane delatnosti.

“Ta Uredba u finansijskom smislu više nema toliko efekta, ali ona u dugoročnom smislu, ako razmatramo stanje univerziteta i nauke, može da ima mnogo gore posledice. Nemoguće je da se univerzitetski nastavnici ne bave naučno-istraživačkim radom, oni za to imaju obavezu i po akreditaciji,  imaju obavezu i radeći svoje naučne radove, učestvujući u međunarodnim naučnim projektima, napredujući, radeći doktorske disertacije. Ako uzmemo u obzir kako se rangiraju univerziteti po Šangajskoj listi, gde je naš Univerzitet negde između 400. i 500. mesta, od šest kriterijuma koje ta rang lista formira, četiri su u vezi sa naučno-istraživačkim radovima", rekao je Đokić, gostujući u emisiji Marker. 

Dalje navodi da smanjenje sati za naučno-istraživačke radove samo može “da doprinese urušavanju univerziteta”, a kako kaže,  nada se da će Vlada Srbije do kraja ovog meseca tu Uredbu ukinuti, budući da je to, prema njegovim rečima, rečeno na jednom od sastanka sa premijerom.

Iako je ministar prosvete u ranijem intervjuu za Insajder rekao da ta Uredba nema smisla ako fakulteti rade, Đokić objašnjava da ni po jednom kriterijumu nije moguće za pet sati naučnog-istraživačkog rada postići sve što je potrebno i ističe da je to “neodrživo”.  

“To ne postoji nigde u svetu, da se naučno-istraživački rad toliko malo vrednuje i osnovna razlika između visokog obrazovanja i drugih nivoa obrazovanja je baš u tome što u visokom obrazovanju naučno-istraživački rad podjednako nosi vreme kao i rad u nastavi”, izjavio je rektor beogradskog Univerziteta.

On navodi da se druga nerazrešena tema tiče materijalnih troškova. Kako Đokić tvrdi, prvobitno je bilo obećano da će oni biti uplaćeni do 1. jula, pa posle do 15. jula, ipak, prema njegovim rečima, još uvek nisu uplaćeni, ali dalje govori da imaju informacije da bi to moglo da se desi početkom naredne nedelje.

“Materijalni troškovi su više različitih elemenata. Jedno su stalni troškovi. To su troškovi za struju, vodu, grejanje i ostale komunalne usluge. Te stalne troškove je država obavezna da isplaćuje u celosti. Po zakonu, to je trebalo da bude uplaćeno do 30. aprila, međutim, evo danas je koji jul, još uvek nije uplaćeno. Postoje fakulteti koji nemaju sopstvene prihode i koji nemaju mogućnost da to plate. I oni već imaju nagomilane dugove od nekoliko meseci, recimo za vodu ili za struju i sada im se preti isključenjem vode i isključenjem struje”, pojašnjava rektor. 

Sa druge strane, dodaje da postoji i obrnuta situacija.

“Imamo drugu obrnuto paradoksalnu situaciju gde postoje fakulteti koji imaju sopstvene prihode i koji su plaćali redovno te naknade, recimo za stalne troškove i sada država neće da im to refundira, jer oni sad hoće da plate samo onima koji duguju. Znači one koji su redovno plaćali, na neki način hoće da kazne zbog toga što su platili, a ovi koji ne mogu da plate dobijaju tužbe i dobijaju mere pred isključenje”, govori Đokić. 

Dodaje i da je početak nastave na fakultetima bio “jedna vrsta uslovljavanja” da se ti finansijski efekti regulišu.

“Rekao sam za te stalne troškove, postoje drugi materijalni troškovi, za materijale, za održavanje zgrada, za naučno-istraživački rad i tako dalje. To su takođe troškovi koji još uvek nisu uplaćeni. Postoje treći troškovi koji su vezani za kolektivni ugovor, a to su otpremnine, to su jubilarne nagrade. Ako država već šest meseci ne uplaćuje sredstva, ne znam kako to da nazovem, da li je to nemar, da li je to kažnjavanje, da li je to nešto drugo, ali sredstva se ne dobijaju”, kaže za Insajder rektor.

Održavanje prijemnih ispita i uslovi za upis u sledeću godinu: Šta čeka buduće brucoše, a šta studente?

Govoreći o prijemnim ispitima, rektor navodi da prijavljivanje počinje sledeće nedelje, od 21. do 23. jula, a sami prijemni ispiti održaće se od 24. do 29. jula. 

“Na našem Univerzitetu ima oko sto novih studijskih programa za osnovne integrisane akademske studije na 31 fakultetu. Ukupno negde oko 9700 budžetskih mesta i negde oko 5500 samofinansirajućih mesta, tako da postoji jedna široka lepeza studijskih programa na tim fakultetima i nadam se da će se studenti početkom iduće nedelje prijaviti i da će prijemni ispiti biti organizovani onako kako treba”, rekao je Đokić. 

Kako kaže, prijemni ispiti su uvek najdelikatniji deo akademskog procesa, a ove godine će to bit “još delikatnije zbog situacije u kojoj se nalazimo”.

“Neki fakulteti će organizovati prijemne ispite van svog sedišta. Uglavnom, oni fakulteti koji imaju veliki broj kandidata, to organizuju već tradicionalno u Beogradskom sajmu,  to će i ove godine biti Fakultet organizacionih nauka, Medicinski fakultet, Elektrotehnički fakultet i tako dalje. Ovi drugi fakulteti će to organizovati u svojim prostorijama ili deleći prostorije sa nekim drugim fakultetima”, pojasnio je on.

Na pitanje, da li zbog toga smatra da je vreme da se odblokiraju fakulteti, Đokić kaže da su se uprave fakulteta već dogovorile sa studentima da se prijemni ispiti održe mimo blokade.

“Odnosno da se dopusti da se oni održe u periodu u kojem je predviđeno. I jedan od osnovnih ciljeva našeg Univerziteta jeste da se nova generacija studenata upiše i da nastava krene naredne školske godine”, ističe rektor. 

Komentarišući situaciju studenata koji moraju da nadoknade godinu za dva i po meseca, dodaje da su donete odluke o budžetskim mestima za narednu školsku godinu, kao i da za svaku sledeću, broj budžetskih mesta može da se poveća za 20 odsto u odnosu na prethodnu, a kako objašnjava, to će biti mogućnost koju će fakulteti koristiti u narednom periodu.

.“Naravno, postojaće mogućnost za one studente koji neće biti u mogućnosti da završe ovu školsku godinu koju su započeli, da uzmu godinu mirovanja, da na taj način zapravo ponovo upišu onu godinu na kojoj su bili prethodno”, naveo je Vladan Đokić.

Koje su granice političkog delovanja profesora i hoće li se rektor naći na studentskoj listi?

Rektor Univerziteta u Beogradu osvrnuo se konkretno i na sastanke sa premijerom, te istakao da smatra da premijer, kao član akademske zajednice, “ima razumevanja za to šta je Univerzitet i da i on želi da pomogne Univerzitetu”. 

“Pored premijera, ostali predstavnici vlasti nemaju takav stav i oni zapravo na neki način pokušavaju čak i da dezavuišu ono što se dogovara između, recimo, predstavnika univerziteta i premijera. Ne znam zašto, koji su to razlozi, ali takva je situacija. Premijer je zapravo jedna od retkih osoba koja ne napada univerzitetske profesore, koja ih ne proziva, za razliku od pojedinih ministara i predstavnika vlasti koji to čine na određeni način”, komentariše rektor. 

Govoreći o izjavama predsednika posle vidovdanskog protesta, ističe da prozivanje univerzitetskih profesora da su kriminalci i teroristi nema nikakve veze sa istinom.

“Mi se borimo za naš Univerzitet, mi vidimo da neko hoće naš Univerzitet da uruši i borimo se protiv toga. Nemamo nikakve terorističke akcije, niti uopšte o tome razmišljamo, niti smo ikada na bilo koji način, bilo koji oblik nasilja predlagali, podržavali ili na neki način u tome učestvovali”, poručuje Đokić. 

Osvrnuo se i na optužbe koje su usledile nakon objavljene fotografije njega sa Mladenom Nenadićem, tužiocem za organizovani kriminal i još nekoliko osoba.

“Mislim, ja ne razumem šta znači rušenje države, niti univerzitetski profesori ikad imaju nameru da ruše države, univerzitetski profesori podržavaju svoju državu i zapravo oni štite svoju državu time što čine taj obrazovni sistem i što obrazuju kadrove koji u budućnosti treba da budu nosioci određenih uloga u našem društvu. Tako da sigurno da univerzitetski profesori nisu ti koji ruše državu”, izjavio je rektor. 

Dalje navodi da je njegov jedini politički angažman podrška koju pruža studentima “u njihovim naporima za bolje društvo”.

“Time nisam prekršio Zakon o visokom obrazovanju. Zakon o visokom obrazovanju ne dozvoljava da se u prostorijama univerziteta i prostorijama fakulteta rade stranačke i političke aktivnosti. Te stranačke i političke aktivnosti se ne rade u prostorijama Univerziteta, niti je bilo koji organ ili bilo koje telo Univerziteta ikada raspravljalo o politici i donosilo neke političke odluke. Studenski plenumi koji su raspravljali o nekim političkim stvarima su to radili van prostorija Univerziteta i fakulteta, na nekim drugim mestima”, pojašnjava on.

Takođe, navodi i da svaka osoba i svaki profesor ima pravo da se politički angažuje, ali da to ne čini u okviru univerziteta i fakulteta. 

Dodaje i da je protest u Užicu bio u vezi sa određenom grupom ljudi koja je bila uhapšena, među kojima je bio i student Univerziteta u Beogradu, te, kako kaže, to je bila podrška ljudima koji su privedeni. 

O budućem uključenju u politiku, ponovio je da bi mu, ukoliko ga studenti budu predložili za studentsku listu, bilo zadovoljstvo da to prihvati.

“To je daleko od ovog trenutka, znači niti je ta studentska lista formirana, niti su izbori raspisani, pričamo hipotetički o tome šta bi bilo, kad bi bilo”, naveo je rektor. 

Za osmomesečne proteste rektor govori da su pokrenuli društvo i probudili mnoge kategorije stanovništva i građane “koji su dugo bili u apatiji, kao što su i studenti bili apatični”.

“Sada postoji zapravo jedna veća želja da se mnogi aktiviraju u tom procesu. I oni koji su bili pasivni, oni koji nisu hteli da učestvuju, oni koji nisu želeli ili su uvek bili protiv, sada imaju neku mogućnost zapravo da iskažu svoje stavove i da time  doprinesu podršci studentima, odnosno onome što su oni započeli i pokrenuli čitavu strukturu”, zaključuje rektor Đokić gostujući u emisiji Marker na Insajder televiziji. 

(Insajder)