| Хроника | |
Раша Недељков: Власт Ћацилендом нормализује насиље над грађанима. Више од 50 одсто грађана говори да су спремни да дође било ко на власт, само да актуелна власт оде |
|
| недеља, 23. новембар 2025. | |
|
Ћациленд је порука грађанима да ће се режим борити да остане на власти, чак и по цену тога да их осуђеници, људи који су служили затворску казну и криминалци физички бране, рекао је за Фонет програмски директор ЦРТЕ Раша Недељков.
Он сматра да власт Ћацилендом нормализује насиље над грађанима. Недељков се слаже да су догађаји у том насељу доказ да пада један по један привид да постоји правна држава. “Вучић не одустаје од Ћациленда, јер то види као последњу брану режиму”, рекао је он. Упркос очигледном нереаговању полиције на нападе на новинаре, Недељков сматра да у безбедносном сектору има часних и поштених људи који ће стати на страну грађана. “С друге стране, сведоци смо да су у полицији људи који не би требало да буду у МУП-у. Знамо из случајева које смо ми покренули, да полиција не реагује по налозима тужилаштва“, додао је. Оцењује да је погрешан утисак дела јавности да избори нису на видику. “Не бих рекао. То зависи искључиво од притиска грађана којим интензитетом ће тражити изборе. У овом тренутку више од 60 одсто види пут за излазак из политичке кризе у ванредним изборима. То укључује и неких 30 одсто бирача странака на власти. Наравно, јасно је да ће до расписивања избора доћи када власт процени да су избори у том тренутку бољи по њих него у неком другом моменту”, објашњава програмски директор ЦРТЕ. “Што се Вучића тиче, за њега су избори пре времена сви који се одрже пре марта 2027“, мишљења је саговорник Фонета. Недељков сматра и да Вучићева нада да је могуће да се све врати на старо није утемељена у реалности. “Сви показатељи говоре да постоји спремност за промене. Сада више од 50 одсто грађана говори да су спремни да дође било ко на власт, само да актуелна власт оде. Такође, више од 50 одсто грађана каже да наша земља тренутно иде у погрешном правцу. Први пут у претходних 10 година имамо подршку једној листи (студентској), где већина која би је подржала верује и да може да победи, и сигурни су да ће изаћи да гласају. По први пут у више од деценије колико Александар Вучић суверено влада више људи негативно мисли о њему него што мисли позитивно”, каже Недељков, подсећајући на октобарско истраживање које је урадила ЦРТА. “Да су ти подаци тачни говори чињеница да једино ИПСОС и Фактор Плус тврде другачје. Сви остали истраживачи јавног мњења говоре исто - да је подршка студентској листи у овом тренутку највећа, да је разлика у односу на блок странака на власти између 10 и 12 одсто и да и те како постоји одређен број бирача опозиције, али да ти они траже заједнички наступ и ненападање са осталим актерима који се боре против режима“, указује Недељков. Истраживања показују да опозиционе странке имају одређен број бирача који су спремни да их подрже, упркос кандидовању студентске листе, констатује Недељков, који тумачи да грађани “вапе” за уједињењем опозиционих странака. “Њима је доста фрагментиране опозиције што, на крају крајева, једино иде у корист владајућим странкама”, додаје. Програмски директор ЦРТЕ каже да су бирачи СНС навикли на честе изборе. “У претходних 10 година имали смо пет парламентарних избора, од којих су четири били ванредни. То (што их сада нема) је врло јасан показатељ да нешто није у реду”, сматра Недељков. Избори - питање да ли сте за будућност или за веће сиромаштво Референдумска атмосфера постоји, избори ће бити питање да ли сте за будућност или сте за суштински веће сиромаштво и повећано насиље, каже Недељков. “Видимо једно буђење које, сем уколико би се угушило у насиљу и репресији, више не може да се сломи”, оцењује. У референдумској атмосфери одржани су и локални избори у Косјерићу и Зајечару, сада следе Мионица, Неготин и Сечањ. Саговорник ФоНет-а сматра да једино што може донекле да утиче на контролу законитости избора је да на сваком бирачком месту постоје чланови бирачких одбора који нису у директној вези са странкама на власти. “У Зајечару смо идентификовали велики број неправллности, у Косјерићу смо имали атмосферу страха и насиља. Претходило им је све оно што смо видели у претходним изборним циклусима - злоупотребе јавних ресурса, једна оштра пропаганда, непоштовање закона о финансирању политичких активности, куповина гласова, инжењеринг избора”, каже Недељков. Недељу дана уочи локалних избора у ова три места, Недељков примећује још већу и драматичнију злоупотребу јавних ресурса. “Другим речима, имамо лошију ситуацију него што је била у Зајечару и Косјерићу”. “Најмучнија су ипак сведочанства људи који трпе притиске. Говоримо о социјално најугроженијим деловима нашег становништва, људима којима опстанак зависи од државе и које иста та држава, тај Центар за социјални рад, уцењује или приморава да некоме буду људско месо на митинзима или да се обавежу да ће им дати свој глас. Уколико не постоји сарадња између малобројних и не тако добро организованих актера, тешко да ће ти људи моћи да нађу снагу да се одупру притисцима”, испричао је Недељков. Иако ЦРТА сматра да је усвајање Закона о јединственом бирачком списку добра ствар, упркос примедбама које ова организација има на усвојену верзију, најважнија је примена. На питање зашто је усвајање тог закона било приоритет у односу на друге ствари које се перципирају као већи проблем - притисак на бираче, уцене, медијске слободе - Недељков каже да је то тачно, али да је важно да грађани стекну поверење у бирачки списак. “18 месеци је власт трошила време сопствених грађана да би на крају прихватила решења која смо ми тражили, али то и даље не значи имплементацију. Примена закона је кључни проблем у нашем друштву”, констатује. “Ми верујемо, с обзиром на досадашње искуство, да ова власт неће суштински унапредити ниједан изборни услов, ниједну околност која њима може да умањи шансу за победу. То значи да на следеће изборе излазимо под мање више сличним околностима, или горим”, упозорио је програмски директор ЦРТЕ. “Једино што ми као друштво можемо да урадимо је да покушамо да разбијемо медијску блокаду тако што ћемо користити оне канале комуникације које не зависе од власти, а друго је контрола, односно да не постоји бирачко место у Србији на тим ванредним парламентарним изборима на коме нема представника оних листа које нису уз Александра Вучића. То, нажалост, до сада није био случај” Коментаришући, са једне стране, покушаје власти да поправи односе са ЕУ, шаљући председницу Скупштине Ану Брнабић у Брисел, Париз и Кијев, док са друге стране посланици владајуће странке одузимају реч, вређају и псују посланике Бундестага на седници Посланичке групе пријатељства с Немачком, Недељков каже да ни једно ни друго није могло без дозволе Алексдандра Вучића: “Покушава се поправити имиџ тренутне власти и онда се шаље Ана Брнабић која има најмање негативних изјава против ЕУ. Али то више није могуће, иако ови инциденти који су пратили гостовање посланика Бундестага не доспевају до међународне јавности тако лако”. Сматра да су напади на немачке посланике намењени искључиво домаћој јавности која подржава тренутног лидера. “Ми треба да будемо свесни да су једина брана да тренутни режим склизне у потпуности у ауторитарно насиље управо европске институције”, каже на крају разговора за ФоНет програмски директор ЦРТЕ, Раша Недељков. (Фонет) |