петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Радован Караџић: Срби нису изгубили рат у БиХ; У јулу 1995. нисам знао за убиство сребреничких муслимана
Хроника

Радован Караџић: Срби нису изгубили рат у БиХ; У јулу 1995. нисам знао за убиство сребреничких муслимана

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 24. април 2018.

 Бивши председник Републике Српске Радован Караџић, неправоснажно осуђен за геноцид у Сребреници и ратне злочине у БиХ, тврдио је данас, пред Хашким судом, да није знао за масовно убиство сребреничких Муслимана у јулу 1995.

"Ја сам се чудио и питао како је тако дуго могао да се крије тако драстичан догађај", рекао је Караџић током расправе о жалби коју је уложио на првостепену пресуду.

 О броју муслиманских жртава, којих је по пресуди "најмање 5.115", Караџић је рекао да он претпоставља да их је, укључујући оне у борбама, било 1.500-2.000.

"То није извела ниједна наша јединица, него групице које су се сакупиле онако", казао је Караџић.

Он је казао да је Дражена Ердемовића, који је признао кривицу за стрељање 1.000 Муслимана, питао "како се то могло крити".

Ердемовић му је, како је рекао, одговорио да починиоци нису о свом злоделу обавестили ни свог команданта.

Десети диверзантски одред, чији су чланови били Ердемовић и други виновници стрељања, био је јединица Главног штаба Војске РС чији је Врховни командант био Караџић.

Караџић је потврдио да га је, 13. јула 1995, два дана по паду Сребренице, његов повереник Мирослав Дероњић обавестио да има већ 2.000 заробљеника.

Сугерисао је, међутим, да је мислио да ће они бити брзо размењени.

"Ни са ким из војске у Сребреници нисам имао контакт", рекао је Караџић.

Пресудом је утврђено да је Караџић тада рекао Дероњићу да "сва роба мора бити у складиштима до сутра у подне".

Тако је, по пресуди, наредио да заробљеници буду пребачени у Зворник и побијени, што се и десило.

Караџић је тврдио и да је у априлу 1996. наредио војном тужиоцу да испита шта се десило у Сребреници.

"Он ми је рекао да тамо нико ништа не зна и неће да зна".

Караџић је поновио да нигде у БиХ Срби нису први напали и да им је рат био наметнут нелегалном сецесијом БиХ којој су се противили.

“Муслимани у Бијељини говорили су да је Аркан диван”

Побијао је и да је циљ вођства РС било насилно раздвајање Срба од Муслимана и Хрвата, те подвукао са "никаквих злочиначких планова није било".

"Моја намера није била да одвојимо становништво, него административна насеља, да не сметамо једни другима и не стварамо тензије".

"Највећи покољи и судари", по Караџићу, десили су се у местима где је заустављено формирање одвојених општина за Србе и несрбе - Зворнику, Фочи, Власеници, Приједору.

По пресуди, српске снаге су у тим и другим општинама насилно преузеле власт, с пролећа 1992, и злочинима протерали десетине хиљада Муслимана и Хрвата.

Како је тврдио Караџић, Муслимани из Бијељине су "славили" Жељка Ражнатовића-Аркана зато што је заузео град и "прекинуо њихове патње". Говорли су да је Ражнатовић "диван, добар и пажљив према њима".

Ражнатовића је Хашки трибунал оптужио за злочине у Хрватској и БиХ.

Негирајући да је крив за терорисање Сарајева, за које је осуђен, Караџић је тврдио да "не би ништа од Сарајева остало" да је истина да је само са једног положаја ВРС било испаљено "30.000-40.000 пројектила", као што су рекли тужиоци.

Поново је оповргавао и да је ВРС испалила гранату која је, 5. фебруара 1994, на пијаци Маркале убила 67, а ранила 140 грађана.

"На празној пијаци, на којој није било ништа на тезгама, било је 500 људи. Како је то могуће? Како је могуће да међу погинулима није ниједан продавац", питао се он.

“Једино Срби нису изгубили рат у БиХ”

Поновио је да су се Срби у Сарајеву "само бранили", а да су "Муслимани свој народ изложили огромним патњама, чекајући страну интервенцију.

Рат у БиХ је, по Караџићу, био вођен "не да остваримо РС - свет је РС признао пре рата - наго да Срби не буду обесправљени".

"Једино Срби нису изгубили рат у БиХ - нису имали другог циља до стварања републике", закључио је Караџић.

Хашки трибунал је Караџића (72), 24. марта 2016, прогласио кривим за геноцид у Сребреници прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ терорисање становништва Сарајева дуготрајним гранатирањем и снајперисањем и узимање припадника Унпрофора за таоце, 1992-95.

Ти злочини били су почињени, по пресуди, у оквиру четири удружена злочиначка подухвата.

Караџић се на пресуду жалио као на неправичну и затражио ново суђење.

У својој жалби, тужиоци су тражили да Караџић буде проглашен кривим за геноцид у још седам општина у БиХ, поред Сребренице, те да му казна буде пооштрена на доживотни затвор.

(Бета)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер