Радар: Ниједна студија оправданости не може оправдати милијарду и двеста милиона евра колико ћемо на крају платити изградњу Националног стадиона и његову пратећу инфраструктуру

Позивајући се на Студију оправданости, Министарство финансија тврди да је инвестициона вредност стадиона 392 милиона евра, а прећуткује да је до сада из буџета за његову градњу исплаћено 388 милиона, а да је ове и у две наредне године у државној каси за тај пројекат планирано још 380 милиона евра. Све заједно, дакле, дупло више него што пише у том документу.

Министарство финансија на челу са Синишом Малим мораће да наручује неке нове студије како би се и на папиру и пред очима јавности покрили и оправдали сви трошкови изградње Националног стадиона, који су већ сад скоро пет пута већи него што је то први пут било најављено. Јер, управо из кабинета министра Малог су Студијом оправданости и подацима главног пројектанта (Инвестициона вредност стадиона је 392 милиона евра) покушали су да „демантују“ Студију изводљивости за коју су сами расписали тендер и платили је више од осам милиона динара, како би бар делимично ублажили разлику између цене од које се кренуло и оне до које ћемо стићи. Али, може се и Министарство финансија демантовати. И то баш лако.

Радар је у прошлом броју, у тексту Национални стадион – још један споменик Вучићеве власти, објавио податке из Студије изводљивости за изградњу Националног стадиона коју је урадила фирма КПМГ, а уговор за тај посао је додељен 19. марта 2024. 

Ниједан од докумената који је Министарство финансија наручило и платило не може да покрије новац који је до сада уложен и који ће се тек инвестирати, а који се, према тврдњама стручњака, неће вратити. На страну што је градња једног од најскупљих пројеката Вучићеве власти почела без грађевинске дозволе

Укратко, у том документу се наводи да ће изградња Националног стадиона у Сурчину без пратеће инфраструктуре грађане Србије коштати 232 милиона евра, годишњи трошкови одржавања износиће око седам милиона, оперативни приходи око 11,2 милиона евра, док би просечан профит у првих 10 година требало да износи око 4,2 милиона. У студији се наводи процена да ће се инвестиција вратити за 32 године.

На ове податке Министарство финансија је реаговало „демантијем“, наводећи податке из Студије оправданости. Пишу да инвестициона вредност Националног стадиона, према подацима главног пројектанта, реномиране шпанске пројектантске куће Фенwицк Ирибаррен Арцхитецтс и Машино пројект КОПРИНГ доо Београд, локалног пројектанта, износи око 392 милиона евра. Процењује се да ће одступање између пројектоване и коначне инвестиционе вредности бити до 10 одсто. 

Наводе да су према Студији оправданости из 2025, коју су израдили БДС Цонсултинг и Машинопројект, сви трошкови одржавања стадиона пројектовани до 3,9 милиона евра годишње. Тврде и да планирају ангажовање професионалног оператера за управљање Националним стадионом, да пројектовани годишњи приход укључује око 5,38 милиона евра од премијум улазница, 4,64 милиона евра од хране и пића, 2,97 милиона евра од продаје робе, 2,1 милион евра од закупа догађаја… Наводе и још низ неких других података.

Стварност је далеко суровија. Јер, ниједан од ових докумената не може да покрије новац који смо већ до сада уложили у стадион и који ћемо тек инвестирати, а који се, према тврдњама независних стручњака, неће вратити

А заправо ништа од тога није важно, јер је то само папир, а стварност је далеко суровија. Јер, ниједан од ових докумената не може да покрије новац који смо већ до сада уложили у стадион и који ћемо тек инвестирати, а који се, према тврдњама независних стручњака, неће вратити. 

Министарство Синише Малог наводи да је инвестициона вредност стадиона 392 милиона евра, а до краја прошле године је за његову изградњу из буџета већ исплаћено 45,5 милијарди динара или 388 милиона евра. У државој каси ове године је за комплекс у Сурчину резервисано 180 милиона евра, за наредну је планирано 140 милиона, а за 2028. још 60 милиона евра. Све заједно око 768 милиона евра или скоро дупло више него што је предвиђено Студијом оправданости, на коју се позива Министарство финансија. И то под условом да у међувремену не буде још неких „непредвиђених“ трошкова. А у Србији их увек има.

Из Министарства одговарају и да Планирају и ангажовање професионалног операте за управљање стадионом, али не оспоравају наводе из текста Радара да упркос тим покушајима још нису пронашли заинтересованог, јер исплативе рачунице нема.

Заправо, ниједна студија оправданости не може оправдати милијарду и двеста милиона евра колико ћемо на крају платити стадион и његову пратећу инфраструктуру. Не може, јер тешко да се ико руководио том или студијом изводљивости, кад је кренуо у реализацију тог пројекта

И кад нам још у „демантију“ кажу да пруга од Земун Поља до Националног стадиона, која ће коштати 430 милиона евра, нема везе са стадионом, већ са пројектом ЕКСПО 2027, јасно је зашто је тако лако демантовати „Одсек за односе са јавношћу“ Министарства финансија, који је потписан као аутор. 

Заправо, ниједна студија оправданости не може оправдати милијарду и двеста милиона евра колико ћемо на крају платити стадион и његову пратећу инфраструктуру. Не може, јер тешко да се ико руководио том или студијом изводљивости, кад је кренуо у реализацију тог пројекта. Уосталом, градња Националног стадиона, једног од најскупљих пројеката Вучићеве власти, почела је без грађевинске дозволе и то довољно говори.

А шта је заиста мислио главни пројектант Фенwицк о његовој градњи у Сурчину и која друга локација је предложена као боља опција, читаоци ће моћи да прочитају у једном од наредних бројева недељника Радар.

(Радар)