Радар: Држава распродала половину својих вила бизнисменима блиским СНС и њиховим фирмама - луксузне некретнине куповали и преко Комесаријата за избеглице

Некада државне виле и станови на атрактивним локацијама сада су у власништву нове бизнис елите, чији су део трговац оружјем Слободан Тешић и кум председника Никола Петровић. Клуб посланика закупио је, а незванично би и да га купи, Александар Кајмаковић, Аца Босанац, док су списак „подстанара“ преосталих државних вила и подаци о ценама закупа проглашени за – државну тајну

Половина државних вила које је предузеће за изнајмљивање државних некретнина Дипос издавало пре 11 година сада је у власништву нове бизнис елите, стасале током владавине Српске напредне странке, познатих и контроверзних бизнисмена, физичких лица и њихових приватних фирми, показало је истраживање Радара. С друге стране, информације о новим закупцима преосталих објеката, који су још у власништву државе, самим тим и грађана Србије, као и цене њиховог најма проглашени су за – државну тајну. 

Један од највећих трговаца оружјем у региону и један од финансијера СНС-а Слободан Тешић прво је са Дипосом продужио закуп виле на Дедињу чак до 2043, а онда ју је као једини понуђач и купио, са теретом сопственог подзакупа. До луксузног објекта на Кошутњаку, који је претходно изнајмљивао од државе, дошао је и Никола Петровић, кум председника Србије Александра Вучића. Он је од 2012. до 2016. био генерални директор државног предузећа Електромрежа Србије, а сада је власник или сувласник ЕЛ&МИ групе и читавог низа повезаних фирми.

Слободан Тешић, Никола Петровић

Незванично се може чути да чувени и тек реновирани Клуб посланика у Толстојевој сада закупљује Александар Кајмаковић, контроверзни бизнисмен који је хапшен због веза са кланом Вељка Беливука, а спекулише се и да ће га откупити.

Тешко да ће се у скорије време поновити 2015. година, када је Савет за борбу против корупције објавио извештај у коме је било наведено да је Дипос у бесцење издавао, али и продавао луксузне објекте привилегованим појединцима, без јавног оглашавања, односно директном погодбом. Тада је откривено да су станари у државним објектима високи функционери, директори јавних предузећа, особе из криминогене средине, као и естрадне личности, али и да је Дипос вилу у елитном делу Београда проценио на 15.000 евра, а два стана у ширем центру града мање од 2.500 евра.

Из Дипоса тврде да би, ако им открију имена, клијенти могли да покрену судски поступак

Оваква открића, бар док је ове власти, тешко ћемо поново видети, јер је Влада Србије на списак закупаца и цена закупа, као и уговора, одлучила да стави ознаку „поверљиво“. То произилази из одговора који је Радар добио из Дипоса. Како је наведено, само за потребе вођења поступака пред државним органима, који су покренути управо ради наплате неплаћених рачуна (на име закупа и споредних трошкова закупа), скинута је ознака поверљивости.

Дипос занемарује чињеницу да издаје некретнине који су у власништву грађана и да је нелогично сакривати од њих информацију ко живи у њиховим објектима и колики закуп плаћају. А можда баш зато што има шта да се сакрије, нарочито имајући у виду како те виле добијају нове власнике

„На други начин, сем достављања уговора о закупу поступајућим судовима у судским поступцима, односно другим државним органима, Друштво (Дипос – прим. а.) није могло да води поступке, нити да наплати дуговања несавесних закупаца… Наглашавамо да је Друштво у циљу заштите података (који су пре скидања ознаке ‘пов.’ били заштићени) у уговоре о закупу унело одредбу о поверљивости информација, којим су регулисана права и обавезе у односу на заштиту података о личности и поверљивост информација које се могу разменити као последица пословних активности из уговора о закупу“, пише у одговору Дипоса на захтев који је Радар упутио позивајући се на Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја.

У одговору Дипоса се такође наводи да су сви закупци приликом потписивања уговора о закупу упознати са одредбом о поверљивости информација и сагласили се са наведеном одредбом, „те уколико би Друштво учинило доступно јавности податке, који су уговорени као поверљиви, прекршио би уговорну обавезу коју је сам прописао“. 

„Такође, уколико би Друштво тражене податке учинило доступно јавности, друга уговорна стана би могла покренути судски поступак против Друштва, због кршења одредаба уговора о закупу. Посебно истичемо да би у случају непоштовања уговорених обавеза од стране Друштва, постојао велики ризик за будућу пословну сарадњу са потенцијалним клијентима, односно на тај начин би постојао ризик за пословање Друштва и остваривање очекиване добити“, навео је Дипос.

Међу купцима државних вила је и АНХ Холдинг Лимитед, за који медији тврде да је у власништву Мухамеда Алабара. Арапски милијардер, чији је Иглс хилс већински власник Београда на води, купио је луксузни објекат и у Ужичкој 38, а председник Вучић га је више пута назвао „пријатељем“

Та државна компанија потпуно занемарује чињеницу да издаје некретнине које су у власништву грађана Србије и да је потпуно нелогично сакривати информацију ко живи у њиховим објектима и колико цену закупци плаћају. А можда баш зато што има шта да се сакрије, нарочито имајући у виду пут којим Дипосове, а у ствари наше некретнине добијају нове власнике и то за почетак преко закупа. 

Како је вилу коју је изнајмљивао Никола Петровић купила његова супруга

Из Дипосовог фонда највредније су углавном биле виле на Дедињу. На списку их је било око 40, а истраживање Радара показало је да половина сада у приватном власништву. Продате су готово све оне које су се налазиле у Улици Београдског батаљона. Њих су купиле углавном приватне фирме, али и физичка лица. 

Међу купцима је Горан Ђоковић, стриц чувеног тенисера Новака Ђоковића, али и Маја Петровић, супруга Николе Петровића, контроверзног бизнисмена и кума Александра Вучића. У време док је био директор државне компаније Електромрежа Србије, он је изнајмљивао ту вилу у Београдског батаљона, а када је Дипос најавио њену продају, Петровић је негирао да ће бити купац. 

И заиста, Никола Петровић није доставио понуду за куповину те виле, која је на крају продата Младену Вуковићу, власнику једне маркетиншке агенције. Само месец дана касније, међутим, долази до обрта, јер је толико времена било довољно да Петровићева супруга откупи вилу од Вуковића. Према писању КРИК-а, Дипос је вилу у елитном делу Кошутњака од 182 квадрата, понудио на продају по цени од око 312.000 евра

И Слободан Тешић, трговац оружјем, који се налази под санкцијама америчког министарства финансија, купио је вилу у Маглајској улици од државе, коју је претходно изнајмљивао. Непосредно уочи оглашавања продаје, Тешић је продужио уговор о закупу до 2043. године, па је у старту био у предности. У случају да је неко други купио вилу, добио би Тешића за подстанара све до 2043. Није познато колико је платио ову некретнину, али је у огласу који је објавио Дипос, наведено да се објекат продаје по почетној цени од 4,47 милиона евра.

Тешић је пазарио и државну вилу у Михаила Мике Јанковића. И тај објекат је био под теретом закупца и то до краја 2033, али наводно није била реч о Тешићу. Према извештају Савета за борбу против корупције из 2015, ту вилу је закупљивао адвокат Зденко Томановић, који је иначе 2019. био и његов адвокат, писао је портал Нова. У Републичкој дирекцији за имовину рекли су да је Тешић тај објекат платио 2.510.000 евра.

Од државе вилу купио и већински власник Београда на води

Међу купцима државних вила је и фирма АНХ Холдинг Лимитед, а како су медији писали, она је у власништву Мухамеда Алабара, чији је Игл хилс већински власник Београда на води. Овај арапски милијардер је купио луксузни објекат и у Ужичкој 38, у елитном делу Дедиња.

Александар Вучић, Мухамед Алабар и Синиша Мали

Српској јавности Алабар је познат не само као један од инвеститора у Београду на води, већ и као човек кога је председник Србије Александар Вучић у више јавних обраћања називао „својим пријатељем“. Евидентно је да је вила у Ужичкој променила власника, што се може видети и увидом у Катастар, али се не зна по којој цени и под којим условима је Алабар дошао у посед ове некретнине.

Нарочито необичан је пример стана у Улици Браће Грим у београдском насељу Професорска колонија, у ком је Дипосов закупац био извесни Жељко Шашић. Осам година старији, али неупоредиво мање познати имењак и презимењак домаћег фолк певача је са супругом у међувремену постао власник те некретнине. Њих двоје су од Дипоса стан у Београду и то преко Комесаријата за избеглице купили по цени од свега 32.600 евра и то на рате.

Да је Шашић изнајмио државни стан открио је Савет за борбу против корупције, када је објавио списак Дипосових закупаца. У том извештају није писала ни цена, ни површина стана, али је његово име наведено уз списак станова који се издају у закуп. Према подацима из Катастра непокретности, на ту, сада некретнину супружника Шашић, у фебруару 2024. стављена је хипотека, а као хипотекарни поверилац наведен је – Комесаријат за избеглице, док је хипотекарни дужник Жељко Шашић. Они су наведени и као уговорне стране.

Држава је шест милиона уложила у реновирање Клуба посланика, а онда га изнајмила приватнику, који је на том месту отворио ексклузивни клуб Толстој. Званично је тајна, а незванично је закупац тог објекта Александар Кајмаковић, Аца Босанац, хапшен због веза са кланом Вељка Беливука

У том документу даље пише да је уписана хипотека на основу уговора о купопродаји непокретности и да су обе уговорне стране сагласне да је купопродајна цена непокретности 3.814.983 динара или око 32.600 евра. Наводи се да је купац у обавези да купопродајну цену исплати у року од 25 година и то у 300 месечних рата, као и да рата износи 12.716 динара или око 109 евра.

Купац је у обавези да новац уплаћује продавцу најкасније сваког 15. у месецу за претходни месец, а у случају да не изврши уплату три месеца узастопно, односно четири рате у току године, Комесаријат има право да уговор раскине. Такође, нови власник се обавезао да ту непокретност користи са члановима свог домаћинства, да је користи за становање и да је неће продати пре истека рока од пет година од дана стицања права својине. Није познато по ком основу је Комесаријат дошао до Дипосове некретнине и зашто ју је продао по тако ниској цени. Питања смо упутили на мејл адресу те институције, али до објаве овог текста одговор нисмо добили.

Држава реновирала Клуб посланика за шест милиона евра, па га издала у закуп

А тек ће се видети какви су планови државе са Клубом посланика у Толстојевој улици на Дедињу, у чије реновирање је уложила око шест милиона евра, а онда га предала у руке приватнику, који је на том месту отворио ексклузивни клуб Толстој. Званично, ко је закупац тог објекта је тајни податак, а незванично се може чути да је у питању Александар Кајмаковић, познатији под надимком Аца Босанац, који је хапшен због веза са кланом Вељка Беливука. У његовом власништву је читав низ чувених београдских кафана, клубова и ресторана.

Неке од вила се не издају, јер у њима живе или их користе највиши функционери, попут Ане Брнабић, Томислава Николића или Александра Вучића. И биће права срећа ако ти луксузни објекти остану у власништву државе. Јер, мењало се много тога, али они нису пристајали на селидбу са Дедиња

Клуб Толстој више није доступан свим грађанима, а на његовом сајту пише да приступ имају искључиво његови чланови. Како су медији писали, да бисте закорачили у просторије тог луксузног здања потребно је платити чланарину која је за просечне грађане огромна и креће се од 1.200 евра, а може да износи и 10.000 евра. 

Издавање Клуба посланика у закуп могао би да буде и први корак ка његовој приватизацији, односно изласку државе из његовог власништва, ако ћемо судити по досадашњој пракси. И није да је остало много вила на Дедињу које су у државној својини.

Неке од њих се и не издају, јер у њима живе или их користе највиши државни функционери, попут Ане Брнабић, Томислава Николића или Александра Вучића. И биће права срећа ако ти луксузни објекти остану у власништву државе. Јер, мењало се много тога, али они нису пристајали на селидбу са Дедиња.

(Радар)