Предраг Марковић: Рушењем зграде Генералштаба, ми смо се определили за брисање дела наше историје и дали смо странцима да по свом нахођењу направе нешто лепше и боље

Ових дана су се узбуркале страсти у вези са одлуком да се докрајчи рушење Добровићевог Генералштаба, започето НАТО бомбардовањем, те да се на том месту подигне луксузна грађевина коју ће 99 година поседовати породица Доналда Трампа.

Две зграде Генералштаба сматрају се бисерима модернистичке архитектуре. Као разлог за то рушење, наведена је немогућност обнове. Било је и других градова који су се суочили с проблемом ратних рушевина усред центра. У Европи је најпознатији пример остатак цркве у некадашњем центру Западног Берлина.

Патрљак те грађевине је остављен и допуњен музејском изложбом. Стилски блиско нашем Генералштабу је „Јаје“ у Бејруту, огромна недовршена бетонска јајолика биоскопска сала на главном градском тргу. Сва избушена рупама од метака, шрапнела, мина и граната, ова грађевина је била предвиђена за рушење. Против тога се подигла јавност и „Јаје“ је данас симбол страдања, али и отпорности града Бејрута.

Код нас је у последње време због ТВ серије „Сенке над Балканом“ оживело сећање на авалску тврђаву Жрнов. То јесте био пример рушења неког историјског објекта да би се на његовом месту подигао нови - Споменик незнаном јунаку. Ипак, ново здање је и само постало значајан историјски споменик борби за слободу и страдању, а и важно уметничко дело. Можда постоји убеђење да ће луксузни хотел на углу Кнеза Милоша и Немањине постати споменик љубави Срба према САД и велики уметнички допринос лику Београда.

У 21. веку је већ подигнут споменик љубави Срба и једног далеког народа, уз одређену, невелику цену. Бивше власти су Азербејџанцима омогућиле да подигну споменик свом вођи Хејдару Алијеву, на улазу у најцентралнији београдски парк, Ташмајдан. Наиме, Азербејџанци су нудили многим светским метрополама да им дају мало новца у замену за споменике Алијеву и уређење паркова. Мексико Сити је одбио. Нашим тадашњим градским властима су љубазно понудили да уз њиховог вођу стоји и неки наш владар кога највише волимо. Био је паметних људи који су завапили како нема смисла да, рецимо, цар Душан стоји уз каспијског диктатора, бившег генерала КГБ. Нађено је компромисно решење. Подигнут је споменик Милораду Павићу, који је широм света прославио древни народ Хазаре, за које многи Азери верују да су њихови преци. Ипак, Азери нису срушили ниједан историјски споменик, само су подигли ретро скулптуре у духу социјалистичког реализма уз парк у совјетском стилу. Хејдар Алијев, уз заборављени киоск с пропагандом Азербејџана, не штрчи толико на лицу Београда.

Тешко је проценити која здања из прошлости треба да се чувају. Италијани су се определили да чувају целокупно архитектонско наслеђе, чак и без много поправки и удешавања. Тамо се виде трагови историје, са све ожиљцима бурних времена. Рушењем зграде Генералштаба, ми смо се определили за брисање дела наше историје и, пуни поверења, дали смо странцима да по свом нахођењу направе нешто лепше и боље, свакако комерцијалније. Хотел породице Трамп ће вероватно украсити наш град исто онако како га красе бројни тржни центри.

(Курир)