Предраг Марковић: Формулација о "насилној анексији" Црне Горе историјски неутемељена

 Закон о враћању имовине династији Петровић поново је отворио расправе о тумачењу догађаја из 1918. године и односу Србије и Црне Горе. Историчар Предраг Марковић оценио је да је формулација о "насилној анексији" Црне Горе историјски неутемељена и подсетио на односе династија Петровић и Карађорђевић.

Нова тачка спора у српско-црногорским односима – закон о враћању имовине династији Петровић. Да ли је 1918. дошло до окупације, како је то наведено у овој одлуци, или до уједињења Србије и Црне Горе?

Не знам да ли су свесни тога да је неко пре њих то већ урадио. То су италијански фашисти 1941. године. Дванаестог јула 1941. године, италијански фашисти и њихови сарадници су на Цетињу организовали Петровданску скупштину, где су укинули уједињење Србије и Црне Горе и предвидели повратак династије Петровић на прсто Kраљевине Црне Горе

"Не знам да ли су свесни тога да је неко пре њих то већ урадио. То су италијански фашисти 1941. године. Дванаестог јула 1941. године, италијански фашисти и њихови сарадници су на Цетињу организовали Петровданску скупштину, где су укинули уједињење Србије и Црне Горе и предвидели повратак династије Петровић на прсто Kраљевине Црне Горе", навео је Марковић.

Подсетио је да је принц Михаило Петровић одбио да прихвати понуђену круну.

"За разлику од данашњих Црногораца, Петровићи су били озбиљне патриоте и принц Михаило Петровић одбио је да буде краљ Црне Горе у знак лојалности према Југославији и свом рођаку краљу Петру", истакао је Марковић.

Истиче да су "од свих традиција изабрали ону која није баш најбоља".

"Тринаестојулски устанак је делимично избио као реакција на тај догађај, где су националисти и комунисти заједно подигли устанак", додао је Марковић.

Насилна анексија – фактографска нетачност

Говорећи о томе како тумачи одлуку црногорске Скупштине да у Закону о статусу потомака династије Петровић Његош остане формулација "насилна анексија", историчар Предраг Марковић оцењује да је формулација о "насилној анексији" Црне Горе историјски неутемељена.

"То је нетачно фактографски. Подгоричка скупштина је прогласила уједињење. Српске војске готово да нема у Црној Гори у тренутку када се Србија и Црна Гора уједињују, а то што има војска се бави Боком Которском. Они се баве тиме да сачувају велику флоту која се налази у том заливу, а зову се Јадранске трупе", рекао је Марковић.

Поставио је и једно, како каже, парадоксално питање које је потпуни апсурд.

Највећи црногорски сепаратиста Секула Дрљевић завршио је као усташа. То је занимљива генеза те идеје која је по пореклу супротна Републици Црној Гори. Република Црна Гора је партизански пројекат, а независна Црна Гора одвојена од Србије, као што смо видели, историјски је усташко-фашистички, италијански пројекат

"Kада је то Бока одлучила да буде део Црне Горе? Бокељи су 7. новембра 1918. године гласали на некој скупштини за уједињење са Србијом. Значи, ако негирате уједињење Србије и Црне Горе на основу једне скупштине која није демократски изабрана, али тада они немају парламент. Црногорска држава је престала да постоји капитулацијом. Ајде да видимо даље – Будва, Петровац и Kотор. Kада су они то гласали да буду у Црној Гори? Према томе, ајде да окренемо сада то", додаје Марковић.

Према његовим речима, теза о окупацији Црне Горе развијала се током међуратног периода уз подршку италијанских фашиста и усташког покрета.

"Највећи црногорски сепаратиста Секула Дрљевић завршио је као усташа. То је занимљива генеза те идеје која је по пореклу супротна Републици Црној Гори. Република Црна Гора је партизански пројекат, а независна Црна Гора одвојена од Србије, као што смо видели, историјски је усташко-фашистички, италијански пројекат", навео је Марковић.

Политичке последице и ставови српских странака

Коментаришући могуће последице по односе Србије и Црне Горе, Марковић је оценио да у Србији не би требало претерано емотивно реаговати на овакве политичке поруке.

Осврнуо се и на различите ставове српских странака у црногорском парламенту приликом гласања о закону.

"Црногорци су познати по политичкој прагматичности. Што би они жртвовали власт због једне ситнице као што је неспретна формулација у тексту закона", оценио је Марковић.

Однос Петровића и Карађорђевића

Говорећи о односима две династије, Марковић је оценио да су Петровићи и Карађорђевићи били веома блиски и да је однос краља Александра према краљу Николи оставио дугорочне последице.

"Једна од највећих грешака Александра Карађорђевића био је његов однос према рођеном деди Николи Петровићу. Мислим да је то имало лоше последице по будућност", навео је Марковић.

Подсетио је да су и после уједињења припадници династије Петровић добијали апанаже и да су, како каже, поједини некадашњи противници нове власти били рехабилитовани и укључивани у државне послове.

"Они су чак вођу побуњеничке владе Јована Пламенца планирали да буде југословенски амбасадор у Прагу, што би било као да Тито пошаље Дражу Михајловића у Праг. Значи, толико су рехабилитовали те зеленаше. Међутим, та грешка престолонаследника Александра који је иначе говорио цетињски. На тим ретким снимцима где се чује његов говор, он говори у цетињском дијалекту. То је једна невероватна породична трагедија", наводи Марковић.

"За реституцију свима којима је имовина неправедно одузета“

Поводом тврдњи да би нови закон могао да отвори простор за враћање имовине Српској православној цркви и династији Карађорђевић, Марковић је подсетио да у појединим државама региона ни данас није враћена сва имовина некадашњим власницима.

"Словенија као најзаконитија земља у окружењу није вратила Блед Kарађорђевићима који су они својим новцем подигли тамо те објекте", додао је Марковић.

"Ја сам за реституцију свима. Свако коме је неправедно одузета имовина треба да је добије назад. Не видим зашто би се ту издвајала било која династија у односу на друге грађане", закључио је Марковић.