Посланици ЕП усвојили Резолуцију о Србији са 468 гласова „за“, 116 „против“ и 79 уздржаних: Од Србије се очекује да сарађује с Косовом у случају „Бањска“ и да се потпуно усклади са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ

Посланици Европског парламента усвојили су данас Резолуцију о Србији са 468 гласова за, 116 против, док је 79 посланика било уздржано.

Резолуцију је поднео њен аутор, известилац за Србију Тонино Пицула, у име посланичког клуба Социјалиста и демократа, заједно са послаником Владимиром Пребиличем у име Зелених.

Посланици ЕП су усвојили амандмане у којима се изражава жаљење због кампање да се учесници протеста 15. марта 2025. у Београду лажно оптуже да су симулирали употребу "звучног топа", осуђује оптужбе на рачун европосланика да су ширили лажне вести о том протесту и забринутост због сарадње владајуће странке у Србији са Комунистичком партијом Кине.

Те амандмане је поднео известилац за Србију Тонино Пицула у име посланичког клуба Социјалиста и демократа, заједно са послаником Владимиром Пребиличем у име Зелених.

Европски парламент изражава жаљење због кампање застрашивања мирних студената, новинара и активиста коју спроводе српске власти

"Европски парламент изражава жаљење због кампање застрашивања мирних студената, новинара и активиста коју спроводе српске власти, а која се ослања на контроверзни извештај руске Федералне службе безбедности (ФСБ) како би се учесници протеста лажно оптужили за употребу звучног топа током протеста 15. марта 2025. на Тргу Славија у Београду", наводи се у амандману.

ЕП такође "истиче да је коришћење страха као оружја за сузбијање грађанског неслагања потпуно неприхватљиво и неспојиво с темељним вредностима ЕУ и оштро осуђује најновије нападе највиших званичника Србије на посланике у Европском парламенту, укључујући нетачне оптужбе да су ширили лажи и погрешне информације о том протесту", додаје се у амандману на члан којим ЕП изражава "дубоку забринутост због веродостојних навода о употреби акустичног оружја против мирних демонстраната".

У другом амандману се наводи Европски парламент са забринутошћу прима на знање недавни меморандум о сарадњи владајуће странке у Србији и Комунистичке партије Кине, који отвара додатна питања у погледу стратешке преданости Србије да настави свој пут према ЕУ.

Европски парламент није усвојио усмени амандман који је уочи гласања поднео европосланик из Аустрије Хелмут Брандштетер, а у вези са тим што је председник Србије Александар Вучић наговестио да би могао да се кандидује за премијера на наредним изборима по "систему Медведев-Путин".

Пицула је током јучерашње расправе на пленарној седници Европског парламента о овогодишњем извештају о Србији, изјавио да се напредак Србије у реформама важним за чланство у ЕУ значајно успорио и да је у неколико кључних области, посебно у владавини права, забележено назадовање.

Додао је да док власти у Србији и даље представљају чланство у ЕУ као стратешки циљ, поступци њеног политичког вођства "често то не потврђују", и да нема напретка у истрази смртоносног пада надстрешнице улаза Железничке станице у Новом Саду 1. новембра 2024.

Пицула је навео да се у извештају Европска комисија позива да се Србији, због неиспуњених обавеза или недостатка резултата, посебно на пољу владавине права, убудуће обуставе исплате из инструмента за реформе и раст за Западни Балкан, и репрограмирају за јачање реформе правосуђа, борбе против корупције, за независне медије, организације цивилног друштва и независни сектор културе.

Извештај о Србији обухвата догађаје из 2025. године, као и новије догађаје, укључујући боравак мисије Спољнополитичког одбора ЕП (АФЕТ) у Србији од 22. до 24. јануара 2026. године.

У извештају се изражава забринутост због све дубље политичке кризе у Србији, као и због усвајања измена правосудних закона и оцењује се да су најбољи начин за решавање политичке кризе слободни и фер избори, уз пуно, транспарентно и инклузивно спровођење свих препорука ОДИХР-а.

У тексту се осуђује то што су мирни учесници протеста, активисти и новинари били жртве "широког спектра репресивних мера, укључујући и претерану употребу силе и полицијско насиље, арбитрарна привођења и хапшења, политички егзил и друге облике застрашивања" и позива на хитну, непристрасну и транспарентну истрагу оптужби за примену непотребне и прекомерне силе и за незаконити надзор демонстраната, као и на циљане санкције против појединаца одговорних за озбиљна и систематска кршења закона и кршења људских права у Србији.

У документу се оштро се одбацују све тврдње српских званичника да су ЕУ и неке њене државе чланице биле укључене у организовање студентских протеста од новембра 2024. како би се изазвала "обојена револуција", понавља снажна осуда незаконитог хапшења и протеривања грађана ЕУ који су давали изјаве подршке студентима који протестују и одбацују неосноване тврдње српских власти да се Хрватска мешала у локалне изборе у марту 2026. године.

Поново се истиче потреба да Србија јасно и доследно покаже своју геополитичку оријентацију ка ЕУ, укључујући и потпуно усклађивање са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ, нарочито са рестриктивним мерама које је ЕУ увела у контексту руског агресије на Украјину.

Када је у питању Косово, подсећа се да нормализација односа с Косовом и примена обавеза из дијалога остају саставни део европске перспективе Србије и позива на потпуно спровођење Бриселског и Охридског споразума.

Од Србије се очекује да сарађује с Косовом како би се коначно привели правди починиоци терористичког напада у Бањској 2023. године, наводи се у документу и изражава "жаљење због чињенице да Србија још није процесуирала починиоце, посебно Милана Радоичића, потпредседника Српске листе".

(Н1)