Хроника

"Политико": САД припремиле снаге за удар на Кубу, само се чека Трампова одлука

Штампа
четвртак, 28. мај 2026.

 ВАШИНГТОН - Пентагон је, према писању листа „Политико”, месецима распоређивао трупе и војну технику неопходну за могућу операцију против Кубе, а за покретање такве акције, како наводи тај медиј позивајући се на изворе из одбране, недостаје само коначна одлука председника Сједињених Америчких Држава Доналда Трампа.

Према тим наводима, ударна група носача авиона УСС „Нимиц”, заједно са више разарача и крстарица опремљених вођеним ракетама, ушла је у Карипско море. Истовремено, амфибијски јуришни брод УСС „Кирсарџ”, који превози око 2.500 маринаца, налази се код обале Вирџиније и припрема се за ново распоређивање.

„Политико” наводи и да америчке беспилотне летелице и извиђачки авиони већ месецима надгледају подручје око Кубе, што се у Вашингтону тумачи као део шире војне припреме у Карипском региону.

„Политико” наводи и да америчке беспилотне летелице и извиђачки авиони већ месецима надгледају подручје око Кубе, што се у Вашингтону тумачи као део шире војне припреме у Карипском региону.

Аналитичари оцењују да би евентуални први удар могао бити усмерен на онеспособљавање кубанских система противваздушне одбране, како би се отворила могућност за операције већих размера. Марк Кансијан, виши аналитичар Центра за стратешке и међународне студије и бивши званичник Пентагона, оценио је да би могући циљ био и кубански врх, укључујући бившег председника Раула Кастра.

„Ваздушни удари су могући како би се онеспособили системи противваздушне одбране и омогућиле операције ширег обима, или како би се елиминисало руководство”, рекао је Кансијан.

Ипак, дуготрајно присуство америчких бродова у региону изазива забринутост и унутар војних структура. Посаде су, како се наводи, на мору готово десет месеци, што је знатно дуже од уобичајених шест до седам месеци.

Један званичник америчког Министарства одбране, који је говорио под условом анонимности, упозорио је да се последице продужених распоређивања временом акумулирају.

„Дуготрајни боравак бродова у зонама борбеног дежурства ствара све више проблема када је реч о њиховој модернизацији, ремонту и поправкама након повратка”, навео је тај званичник.

Повећано војно присуство САД у Карибима долази у тренутку пооштрене реторике Вашингтона према Хавани. Амерички државни секретар Марко Рубио раније је изјавио да Куба представља претњу националној безбедности Сједињених Држава, тврдећи да је острво „један од главних спонзора тероризма у целом региону”.

Хавана, са друге стране, амерички притисак види као наставак дугогодишње политике претњи, санкција и мешања у унутрашња питања Кубе.

(Политика)

 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]