"Политико": Немачка зна да америчка војска неће остати заувек на европском тлу и сада покушава да их убеди да не оду прерано

 Немачка зна да америчка војска неће остати заувек на европском тлу, али сада покушава да их убеди не оду прерано, пише Политико.

Деценијама је америчко војно присуство на немачком тлу било окосница америчких глобалних операција – и стуб европске одбране. Али док се Вашингтон спрема да поново процени где су његове трупе базиране, званичници у Берлину су све несигурнији шта ће то значити за њих, наводи Политико (Политицо).

Министар одбране Немачке Борис Писторијус отпутовао је у понедељак у Вашингтон како би се уверио да ће Немачка остати у току са америчким плановима. Након састанка са америчким министром одбране Питом Хегсетом, јасно је ставио до знања да Берлин очекује промену америчког става.

„Почео сам пре две године да истичем да ће у неком тренутку постати јасно да ће Американци на крају овде бити мање... За сада, ми у Европи смо могли да рачунамо на то да ће учинити више. Али морамо да признамо да они имају своје интересе – у Индо-Пацифику, у безбедности поморских трговачких путева", рекао је Писторијус новинарима након њиховог састанка.

Оно што недостаје је јасноћа о томе шта „мање“ заправо значи. Немачки званичници кажу да циљају да буду део координационих напора. Али нису добили никакве чврсте обавезе о томе шта САД планирају да ураде — или када.

Савезници НАТО-а су такође забринути, а амерички амбасадор при НАТО-у Метју Витакер покушао је да смири ситуцаију у четвртак. У разговору са новинарима у седишту НАТО-а у Бриселу, рекао је да има „дневне разговоре са нашим савезницима о том процесу“.

„Сагласили смо се да нема изненађења и празнина у... стратешком оквиру Европе“, додао је.

Берлин се спрема за повлачење САД

У сржи ових дискусија је Глобални преглед распоређивања снага, широка процена коју поново води Пентагон о распоређивању америчке војске широм света.

Њен циљ је да се америчке снаге прилагоде променљивим глобалним приоритетима — посебно растућој напетости у Индо-Пацифику и притиску да се смање америчке потрошње у иностранству. Очекује се да ће коначни извештај бити објављен до септембра.

За Европу, то би могло да значи мање америчких трупа на континенту. У фебруару, Хегсет је стајао поред свог пољског колеге и јасно рекао:

"Сада је време да инвестирате [у своје војске], јер не можете претпостављати да ће америчко присуство трајати заувек."

Немачка влада, више од већине, има разлога да то упозорење схвати озбиљно.

Немачка је домаћин више америчких трупа него било која друга земља у Европи, са око 35.000 америчких војника стационираних у око 35 општина.

То укључује ваздухопловну базу Рамштајн, централно чвориште за америчке ваздушне операције и сателитске комуникације; Графенвер, који је, према подацима војске, највеће подручје за обуку америчке војске ван Сједињених Држава - где је, како се наводи, и сам Хегсет био привремено стациониран као војник - и кључно седиште за војно особље.

За Немачку, америчка војна подршка је дуго била камен темељац националне безбедности - од Хладног рата до данас, наводи Политико.

Али, како је истакла Ајлин Матле, виша сарадница за безбедносну политику у Немачком савету за спољне односе, америчко присуство служи и интересима Вашингтона.

„Базе попут Рамштајна се не користе само за европску одбрану, већ и за пројектовање моћи на Блиски исток и, донекле, у Африку", рекла је за Матле за Политико.

На пример, Европа је служила као „окретна врата“ за америчку војну опрему у друге делове света, додала је.

Према мишљењу Матле, један од вероватних резултата Прегледа глобалног распореда снага био би уклањање око 20.000 америчких војника који су послати у Европу 2022. године под тадашњим председником Џоом Бајденом након инвазије Русије на Украјину.

Тренутни број америчких трупа у Европи варира између 90.000 и 100.000, додала је.

Немачка настоји да задржи Вашингтон

Та неизвесност је управо оно што Писторијус покушава да спречи да се претвори у кризу.

Та забринутост је већ подстакла Немачку да појача тихе дипломатске активности. Званичници у Берлину су се залагали за фазни, транспарентан приступ, наглашавајући растућа војна улагања земље и њену спремност да угости америчке снаге.

У јуну је Немачка објавила планове да повећа расходе за одбрану са приближно 86 милијарди евра у 2025. на око 153 милијарде евра до 2029. године — повећавајући их на отприлике 3,5 одсто БДП-а како би се испунили циљеви НАТО-а и подржале обавезе у вези са заједничком инфраструктуром.

Према Матле, напори су намерни — и, до сада, умерено успешни.

Међутим, шта долази следеће зависи искључиво од Вашингтона.

(Н1)