"Политико": Хрватска још није рашчистила однос према усташком наслеђу

 Бриселски портал „Политико” пише да је хрватски певач Марко Перковић Томпсон постао неизоставан симбол хрватских спортских репрезентација и навијача, али да његова популарност и даље изазива оштре полемике због песама и симбола који се повезују са усташким режимом из Другог светског рата, уз оцену да Хрватска ни после више од три деценије од стицања независности није рашчистила однос према усташком наслеђу.

Како наводи портал, Томпсонове песме редовно се певају на утакмицама хрватске фудбалске репрезентације, како у Хрватској тако и у иностранству, а песма „Лијепа ли си” постала је незванична химна националног тима.

Хрватски историчар Хрвоје Класић изјавио је за „Политико” да је Томпсон „постао неодвојив феномен сваки пут када Хрватска учествује на неком спортском такмичењу”.

„Људи га у земљи и дијаспори доживљавају као синоним љубави према домовини”, рекао је Класић.

Како се наводи, песма „Лијепа ли си” у рефрену помиње некадашњу Хрватску Републику Херцег-Босну, чији су политички и војни лидери пред међународним судом осуђени за ратне злочине.

„Политико” истиче да је још спорнија песма „Бојна Чавоглаве”, која почиње поздравом „За дом спремни”, службеним поздравом усташког режима током Другог светског рата, који се често пореди са нацистичким поздравом „Зиг хајл”.

Портал подсећа да су Томпсонови концерти ранијих година били забрањивани или отказивани у више европских држава, укључујући Немачку, Аустрију, Холандију, Швајцарску и Словенију, због процене да промовишу или релативизују усташку симболику.

Истовремено, наводи се да такав однос према певачу није маргинална појава у Хрватској.

Модрић лично тражио да пева Томпсон

Као пример наводи се прошлогодишњи концерт у Загребу, на којем се, према организаторима, окупило више од 500.000 људи, што га чини највећим концертом у историји Хрватске. Током тог догађаја део публике узвикивао је усташки поздрав, док власти нису интервенисале, пише „Политико”.

Портал подсећа и да је Томпсон 2018. године био део дочека хрватске фудбалске репрезентације након освајања другог места на Светском првенству у Русији, као и да је капитен Лука Модрић тада лично тражио да певач наступи на прослави.

У анализи се оцењује да Хрватска ни три деценије након стицања независности није у потпуности рашчистила однос према наслеђу усташког режима, већ се поједини симболи и личности из тог периода често представљају као део националног идентитета, а не као наслеђе фашистичке државе.

Портал наводи да сличне расправе постоје и у другим посткомунистичким државама источне и централне Европе, где су, како се оцењује, поједини националистички покрети и историјске личности рехабилитовани као симболи борбе за националну независност.

(Politika)